Stariji kupac nedavno je u "Merkatoru" zatražio od prodavca jedan hleb.Zbunio se kada je samo sekund kasnije bio zasut brdom pitanja. Trgovac je očekivao precizniju porudžbinu jer na rafovima iza njega stoji izloženo desetine različitih vrsta ove osnovne namirnice. Višedecenijski izbor - crni ili beli, u Beogradu odavno ne važi. Nije lako ni dati odgovor na pitanje koliko se vrsta hleba nudi potrošačima, ali procenjuje se da je na rafovima supermarketa i pekara izloženo oko 50 različitih tipova malih, srednjih i velikih vekni. Tu su obični beli i crni, ali i manastirski, moravski, komšijski, integralni, lovački, baget, sa začinima, seljački, mlinarski, vodeničarski, sa nekoliko različitih zrna, sa suncokretom, pa čak i nove vrste (ćebata) sa maslinama ili paradajzom, posni, dijet, dijabet, nordijski, sendvič, kukuruzni, porodični, pogače, tost, upakovani produžene trajnosti, hlebovi već isečeni na kriške ...

I dok potrošači sa dubljim džepom u supermarketima kupuju razne specijalne hlebove među kojima je i onaj od 350 grama po ceni od 150 dinara, kupci skromnijih finansijskih mogućnosti pazare u SOS marketima gde bela vekna teška pola kilograma staje 23 dinara.

Kako u tom "moru" hleba potrošač može da se snađe i odabere pravu veknu, da li da se opredeli prema sopstvenoj želji ili da bira cenu? Po pravilu, pored svih tih na prvi pogled neodoljivih vekni nema nikakvih objašnjenja o sastavu, odnosno o specifičnosti. Deklaraciju nose samo oni upakovani.

Jedna od skupljih vekni u prestoničkim marketima je "pur-pur" hleb od 350 grama - košta 168 dinara, što znači da bi za kilogram valjalo izdvojiti 480 dinara. Na drugoj strani ponude je vekna "narodnog" polubelog hleba koja u zavisnosti od prodajnog mesta košta od 30 do 40 dinara. Pekari objašnjavaju da je i pored velike ponude, i dalje najprodavanija vrsta običan svima dobro znani beli hleb. Jeste da potrošači nisu baš sigurni u gramažu vekne koja je najčešće 500 grama, ali navika, a posebno cena, presudne su. Trgovci u supermarketima kažu da se dobro prodaju i ražani, francuski, "avala", od heljde, "beogradski", sendvič, integralni…

- Nemamo preciznih podataka o tome koliko tačno vrsta hleba izlazi svakodnevno na tržište. To je danas teško utvrditi, budući da osim pekara i veliki trgovinski lanci razvijaju sopstvenu proizvodnju. Ali ono što znamo jeste da je običan beli hleb, poput "save" najpopularniji i zauzima oko 90 odsto tržišta, dok svega 10 odsto otpada na sve druge vrste - objašnjava Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, dodajući da primećuje da se građani zbog zdravlja okreću novim, integralnim vrstama hleba sa žitaricama.

To potvrđuju i nutricionisti. I dok svima "kreće voda na usta" pri pomisli na vruću veknu belog hleba sa hrskavom koricom, oni savetuju da tu vrstu treba izbegavati.

- Beli hleb nije nezdrav, ali je nutritivno veoma siromašan budući da sadrži samo skrob. Preporučujem crni, ražani ili integralni jer su bogatiji vitaminima i proteinima. Ali da bi sugrađani bili sigurni da jedu kvalitetan hleb najbolje bi bilo da ih kupuju u prodavnicama zdrave hrane. I treba ih kombinovati. Nekoliko dana kukuruzni, pa ječmeni, pa ražani i tako ukrug - savetuje Maja Milenković-Astaloš, nutricionista.

Nutricioniste ne čudi to što je beli hleb i dalje najtraženiji i uveravaju kupce koji brinu o svom zdravlju i težini da dijetalni hleb nije nekaloričan i da ne može da se konzumira u neograničenim količinama.

- Svaki hleb goji. Razlika je u tome koji je nutritivno kvalitetan, a koji nas samo zatrpava skrobom - zaključuje naša sagovornica.

S. Despotović

--

"Pur-pur" ili smrznuti

Pekari objašnjavaju da je "pur-pur" hleb produžene svežine, koji se proizvodi od samlevenog zrna "pur-pur" pšenice i raži, a sadrži i orahe i semenke bundeve.

U supermarketima se može naći i takozvani smrznuti hleb. On se ispeče 70 odsto u pekarama, a potom se pakuje i šalje u prodajne objekte u kojima se dopeče. Cena ovog hleba je oko 40 dinara. U supermarketima se mogu kupiti i smrznute pogače i lepinje.



Izvor: Krstarica