Šta nam je važnije – novac, porodica, karijera... Ili ljubav

Ni društvo, ni porodica ni čovek kao pojedinac ne bi mogli da funkcionišu bez životnih vrednosti. Neke od njih dobijamo od majke, oca, učiteljice, trenera, usvajamo ih vaspitanjem, vrednujemo u zavisnosti od mnogih faktora, čak ih i menjamo sa godinama. Ali, one su uvek tu, oblikuju naš život i svakodnevicu. Naše svesno i nesvesno odabrane vrednosti utiču na to kako ćemo donositi odluke, koga ćemo smatrati simpatičnim i dragim, ko će nam ulivati osećaj sigurnosti, ispunjavati nemirom, kakav će nam život biti... Određuju prioritete i to hoće li nam najvažnije biti bogatstvo, slava, porodica, karijera, zdravlje ili nešto sasvim drugo...
Od sistema vrednosti zavisi i da li se osećamo srećno ili nesrećno, tužno ili zadovoljno. One su orijentiri koji usmeravaju naše ponašanje i funkcionisanje.
Bečki psiholog Julija Umek trvdi da postoje životne vrednosti koje nam život čine lakšim i one koje nam ga otežavaju i kaže da je najveća greška što stvari posmatramo samo iz jedne perspektive i tako rizikujemo da prebrzo vrednujemo ili sudimo o nečemu ili nekome.
Ona savetuje da svako od nas treba da vežba sposobnost raspoznavanja različitih perspektiva. U to se ubraja i spremnost na uspostavljanje lične distance. Naime, kada stojite pred rešenjem nekog problema, ili želite da donesete odluku, posmatrajte sebe sa stanovišta neke druge osobe. Možete, na primer, da se zapitate: “Kako bi to uradio moj prijatelj, brat ili otac?” To može da vam pomogne da sagledate problem iz drugog ugla, što je ponekad pola puta do rešenja.
Julija Umek tvrdi da je empatija ili saosećajnost jedna od najvažnijih životnih vrednosti koju mnogi doživljavaju pogrešno. Biti empatičan, tvrdi dr Julija Umek, ne znači žaliti nekoga, već shvatiti čoveka na način na koji on sam sebe oseća. Ko uspe da prihvati raznovrsnost vrednosti i životnih ciljeva kao i važnost toga da se svaka osoba posmatra u okviru njenog sistema vrednosti, olakšaće sebi komunikaciju sa okolinom.
Naš sistem vrednosti menja se kako rastemo, odrastamo i sazrevamo. Tako nam je u tinejdžerskom periodu, uglavnom, važno samo da se dobro zabavimo. Porodica, obrazovanje, zdravlje... sve su to vrednosti koje zanemarujemo i vraćamo im se tek kasnije, u zrelom dobu, kada one postaju prioriteti.
I baš od toga šta su nam prioriteti zavisi koliko sebe smatramo uspešnim i ostvarenim, koliko ćemo biti srećni i zadovoljni. Žena kojoj je, na primer, majčinstvo najviša vrednost, biće veoma zadovoljna ako stvori veliku i srećnu porodicu, dok će joj bez toga i najuspešnija karijera na svetu biti bezvredna i nebitna, a život iz njenog ugla, potpuno promašen.
Dakle, potrudite se da živite onako kako vaš sistem vrednosti nalaže, da dosegnete i postignete ono što u životu smatrate najvažnijim, šta god to bilo, jer je to jedini put do sreće.

KAKVI SU SRBI?
Sistem vrednosti koji usvajamo uglavnom potiče iz porodice, a porodični iz društveno prihvaćenih, odnosno onih sistema vrednosti koji se vrednuju u zajednici u kojoj smo odrasli i živimo. Zbog toga se kaže da mentalitet jednog naroda počiva na sistemu vrednosti, kao i ono što čini karakteristike neke nacije.
Etnolozi tvrde da srpski mentalitet ima vrlo izražene karakteristike, a nepokornost, prkos i inat samo su neke od najupečatljivijih. Takođe, neki teoretičari tvrde da je određena doza melanholije, nezadovoljstva i pomirljivosti sa sudbinom, posledica dugogodišnjih ratova i burne srpske istorije. U svakom slučaju, mentalitet jednog naroda uslovljen sistemom vrednosti i vaspitanja, predstavlja karakterističan način mišljenja, osećanja, verovanja i reagovanja članova jedne zajednice. Međutim, on nije nepromenljiva kategorija, već se u skladu sa društvenim okolnostima menja, evoluira i transformiše.
Tako je i sa ljudima.

ŽIVIMO SVOJE VREDNOSTI
Koliko su životne vrednosti važne, kako ih stičemo, da li ih se lako odričemo, kao i kako one utiču na naše svakodnevno funkcionisanje, za čitaoce “Života plus” govori dr Zoran Milivojević, poznati srpski psihoterapeut.
Ko je najzaslužniji za to kakve životne vrednosti ćemo usvojiti - roditelji, škola, sredina, životno iskustvo...?
- Na prvom mestu roditelji. Porukama upućenim detetu, ali i komentarima o pojavama izvan porodice, roditelji detetu objašnjavaju kakav je svet, šta je dobro, a šta nije. Na ovaj način dete usvaja prve moralne norme i pravila. Pozivajući se na ove vrednosti roditelji nagrađuju i pohvaljuju dete kada se ponaša u skladu sa njima, a kritikuju i kažnjavaju ga onda kada ih svojim ponašanjem ugrožava. Roditelji definišu osnovnu matricu vrednosti, na taj način socijalizuju dete, pripremaju ga za samostalni život. Kada dete počne da misli svojom glavom, ono ove vrednosti preispituje, neke odbacuje, neke trajno usvaja, i razvija svoje lične, autonomne vrednosti. To su naša uverenja da nešto vredi i da je vrednije od nečega drugog. I zbog toga se mi ponašamo u skladu sa našim vrednostima. U stvari, mi živimo svoje vrednosti.
Da li sistem vrednosti utiče na osećaj sreće i zadovoljstva?
- Ne samo na njih, već na sva osećanja. Emocije upravo i osećamo samo onda kada da se dešava nešto važno, kada je neka naša vrednost aktivirana. Kada je ugrožena, doživljavamo neprijatna osećanja, a kada je potvrđena, prijatna. Zadovoljstvo i sreću osećamo kada ostvarimo vredan, važan cilj, kada ostvarimo naše želje.
Znači da su životne vrednosti orijentiri koji usmeravaju naše ponašanje?
- Svakako, i to na dva načina. Prvo, one formiraju naše životne ciljeve, a drugo, one su naša ograničenja. Funkcionišemo po sopstvenom sistemu vrednosti, a ukoliko radimo nešto što odstupa od njega, loše se osećamo, muči nas osećaj krivice.
Da li sa godinama menjamo sisteme vrednosti koje smo usvojili? Šta utiče na to?
- Celog života se polako menjamo, a to uključuje i sistem vrednosti. Neke stvari koje nam ranije nisu bile tako važne postaju bitne, a neke gube na važnosti. Deci obično nije važno zdravlje, jer se ono podrazumeva, a penzionerima je to najviša vrednost. Tako je onima koji su pri kraju životnog puta najvažnije upravo zdravlje, deca, unuci. Dakle, život.
U kolikoj meri savremeni način života menja sisteme vrednosti, pa i one za koje se misli da su neka vrsta konstante?
- Važno je koje vrednosti ima većina, jer oni diktiraju realnost socijalnog života. Pojedinac uvek može da izabre da li da se prilagodi ovim vrednostima, ili da ostane pri svojim, koje se razlikuju od većinskih. To ne znači da će ostati usamljen, već da će u tom društvu potražiti grupu, mrežu ili subkulturu koja deli njegove vrednosti. Takođe, uvek se može iseliti i tražiti onu zajednicu koja odgovara njegovim vrednostima. Izbor uvek postoji.
Da li smo, i koliko, spremni da poštujemo, pa i prihvatimo drugačiji sistem vrednosti?
- To zavisi od toga da li su nam drugi ljudi važni, da li oni predstavljaju vrednost za nas. Ako jesu, onda nam je važno kako se osećaju, onda razmišljamo o tome kako je njima, kako oni razmišljaju. Tada se pojavljuju i simpatija i empatija. Ako nam ljudi nisu važni, na njih se ne obaziremo, postajemo bezobzirni i uopšte nam nije bitno šta oni smatraju vrednim.
Koliko umeće prihvatanja drugačijih sistema vrednosti može da olakša komunikaciju i da li u svetu globalizacije, komunikacija i zavisi od ove veštine?
- Sve se menja i to je normalno. Vrednosti pojedinca i zajednice povezane su sa identitetom. Kada se usvajaju tuđe vrednosti tada se i pojedinac i zajednica menjaju. Reč moral znači običaj, a reč etika dolazi od etnos, što znači narod. Nekritičnim prihvatanjem tuđih vrednosti u velikoj meri dolazi do gubljenja identiteta, akulturacije. Multikulturalnost je kao kada neko govori više jezika. Govori svoj, ali razume i govori tuđe jezike. Poenta je da tuđe jezike ne uzima za svoje, iako ih dobro razume. To je recept koji omogućuje i identitet i globalizam.

Izvor: Novosti