Šta ljudi sanjaju pred smrt? Amerikanci posle istraživanja 50.000 pacijenata na samrti kažu....

Postoji određena zajednička crta u iskustvima svih samrtnika, piše američki dnevnik LA Times sumirajući rezultate nekoliko istraživanja na ovu temu.

Jedna od studija o kojima piše LA Times obuhvatila je čak 50.000 pacijenata na samrti iz SAD-a i Indije. Odranije je poznato da ljudi suočeni sa smrtnom opasnošću ili oni koji su iskusili kliničku smrt pričaju o doživljaju tunela na čijem kraju je svetlo ili o tome kako im je ceo život «proleteo pred očima», ali se ispostavilo da su ovakva iskustva karakteristična za iznenadnu smrt, odnosno smrtnu opasnost.

Doživljaji hroničnih bolesnika koji, kako piše list, «umiru dugo» uglavnom se sastoje iz snova o završetku nekog posla (obično je to vezano za profesiju ili hobi umirućeg) ili još više o putovanjima, koja često uključuju prelazak granice. Slični snovi se ponavljaju kod većine hroničnih bolesnika na samrti, odnosno kod onih koji mogu i hoće da govore o ovakvim iskustvima. Ovakvi snovi nisu posledica medikamenata koje samrtnici eventualno uzimaju, jer iste priče pričaju i oni koji ne dobijaju nikakve lekove, tvrde sagovornici LA Timesa.

Robert Fulton, profesor Univerziteta u Minesati i jedan od pionira izučavanja samrtnih iskustava, kaže da je moguće da su ovakvi snovi posledica prirodnih analgetika koje luči sam organizam.

Um je u stanju da sam sebe drogira. U snu može da se javi euforija u vezi sa susretom i razgovorom s pokojnim prijateljem. Mozak se na ovaj način čisti, kao kada se skidaju podaci sa kompjutera – kaže Fulton.

http://160.94.9.156/ahc_news/061504/Column%20One.htm

Dodjavola... ja cesto sanjam putovanja... da li je doslo vreme da sumiram racune???

Pa ja ih svaku noc sanjam

Ja ne bas svaku, ali imam neke snove koji mi se periodicno ponavljaju, vrlo cesto su to putovanja autobusom, kasnjenje, nepoznati krajevi kroz koje stalno prolazim i sl...
Zanimljivi su ti snovi koji se ponavljaju... nikada nisam nikog konsultovao sta bi trebalo da predstavljaju...

Najvise mi bude tesko kada sanjam pokojnu baku. Nikada joj ne vidim lice, ali sanjam da je tu negde pored i da pricamo.

Onaj tunel o kome se govori sam i ja sanjao pre izvesnog vremena ..
Svetlost na drugom kraju .. sve ostalo crno (mrak) .. ja stojim mirno .. nema straha niti bilo čega oko mene .. onda polako počinje warp .. kretanje ka svetlosti sa konstantnim ubrzanjem .. osećam neverovatan strah .. tugu .. počinjem da dozivam nekog .. trzam se .. shvatam da ću umreti .. žalim što napuštam svet .. želim još da živim .. suviše toga nisam stigao da uradim u životu .. okrećem se od svetlosti i mislim da sam napravio 1 korak .. ubrzo zatim sam se probudio ..

neko će reći san .. ali ..

Pa ja dosta retko sanjam (mislim da pamtim ono sto sanjam) mislim ono 2-3 puta godisnje....Sanjam ono kad jedno 5-6 dana normalno spavam....Onda sanjam....Ali onda opet pocinje nespavanje i tako....SF me zarazio onim nespavanjem i nikako da to prestane....Jebgia malo 24 sati....za jedan dan....Al ono obicno kad nesto sanjam onda je to nesto iz normalnog zivota....

A dešavalo mi se i da u toku sna shvatim da sanjam .. to je tek ludilo .. problem nastaje kada nešto želim da uradim a shvatam da neću odgovarati za to a baš se u tom trenutku probudim ..

Ludilo bre...Nisam imao ovakva iskustva ali ipak,moj tunel je jos daleko...

Jedan od snova koji sam zapamtio - sanjao sam da sam potpuno srecan, Ne mogu da vam opisem koliko sam bio srecan u snu, totalno i potpuno, pravo ushicenje, bez razloga i povoda, to je potpuno nebitno za intenzitet same emocije. Na polovini sna sve se okrenulo, odjednom sam postao neverovatno tuzan jer sam shvatio da vise nikada u zivotu necu biti toliko srecan, da je moj najveci i najbolji emotivni dozivlja upravo prosao i da nista nikada nece moci da se meri sa tim. Prosto neverovatan san, nikakva akcija, nikakva desavanja, samo cista emocija. Zbog toga sam ga i zapamtio, mada ima dobrih petnaestak godina od tada...