Šta je zapravo tetanus?

Tetanus je teško infektivno oboljenje izazvano anaerobnim bakterijama (bakterije koje se razmnožavaju bez prisustva kiseonika). Radi se o bakterijama koje se razvijaju u rani, a bolest nastaje dejstvom njegovih toksina. Tetanus se javlja kod povređivanja ukoliko je rana zagađena ovim bacilom, kao tokom samog ranjavanja.

Oboljenje se češće viđa kod seoskog stanovništva, a vezano je za ubodne povrede kojima se ne pridaje pažnja. Uzročnik bakterija tetanusa je sporogen, a žive u crevima domaćih životinja i sa izmetom dospevaju u zemlju gde u obliku spore godinama zadržavaju svoju životnu sposobnost. U rani se razmnožavaju bacili i spora, a njihovi toksini se nervnim tkivom (i to putem perifernih nerava) šire prema centralnom nervnom sistemu.

Na mestu povrede nema promena, što može zavarati povređenog, ali i lekara. Toksin tetanusa je supstanca koja je poput strihnina ali 500 puta jačeg efekta. Toksin tetanusa prouzrokuju trajni tonični grč poprečno prugastih mišića, sa toničnim nadraživanjem, tako da spoljašnji nadražaj može izazvati teške kloničke grčeve. Vezivanje toksina za nervno tkivo je čvrsto, tako da kada se uspostavi veza antitoksin ne može više da deluje na njega i učini ga neškodljivim. Inkubacija je u trajanju od jednog dana do dva meseca, prosečno osam dana, a sve je to vezano i za mesto na telu gde je nastala povreda.

Bolest je generalizovana, a počinje sa trnjenjem na mestu povrede. Potom postoji određen raspored, kako su zahvaćene pojedine grupe mišića, i to od mišića za žvakanje, mišića lica (koji poprima specijalni izraz), zatim mišića vrata, leđa, trupa i na kraju dijafragme. Važno je da je pacijent pri svesti pri nastupu grčeva. Moguće je da dođe i do preloma kostiju. Temperatura je povišena nekada i enormno do 41 stepen. Smrt nastupa zbog ugušenja, nastalog poremećajem u disanju ili zastoja srca.

Smrtnost je velika i iznosi do 50 odsto. Najvažnije je da bolesnik preživi prva tri do četiri dana, kada je vrhunac bolesti, a posle toga napadi postepeno prestaju, a mišići se polako opuštaju. Za ovo oboljenje je važno sprovesti prevenciju, a to se vrši imunizacijom koja je obavezna i sprovodi se još kod dece, a zatim revakcinacijama.

U slučaju povrede neophodno je sprovesti prvo obradu rane, a zatim davanje antitoksičnog seruma i vakcine, što je potrebno sprovesti što pre, i to najkasnije do 12 časova od povrede. Imunizacija traje od deset do 14 dana, a za to vreme se stvara i zaštita od date vakcine. Danas se daje humani antitetanusni serum i na taj način se izbegava nastanak serumske bolesti. Lečenje ovog oboljenja je složeno i obavlja se u specijalizovanim ustanovama od strane lekara koji su specijalizovani za lečenje ovog oboljenja.
Dr Vojimir Zađina, hirurg