A šta ćemo danas?
Sinoć pred ponoć, dok je vatromet obasjavao Brandenburšku kapiju, a milionski hor pevao mediteransku verziju „Kvinove“ himne „Mi smo šampioni“, mondobil s registarskim tablicama SP2006 pristao je u svoju poslednju, 64. stanicu. Najomiljenije prevozno sredstvo minulih mesec dana na relaciji Nada - Finale, prolazeći kroz 12 nemačkih gradova, prevezlo je četiri milijarde ljudi smeštenih na sunčanoj strani planete. Za njegovim upravljačem sedeli su Zidan i Toti, na molbu-vapaj putnika: „Majstori, može li još jedan krug“, stigao je odgovor:

- Ne! Za nama idu Mesi, Van Persi, Robinjo, Kristijano Ronaldo... Sačekajte ih, u Johanezburgu!

Vrata mondobila su se otvorila. Posle mesec dana života sa fudbalskim kraljevima i prinčevima, osećaja da smo monarsi, zakoračili smo na levu nogu, u - tranziciju. Znači, prvo postmondijalsko jutro dočekaće nas s punim poštanskim sandučićima neplaćenih računa, opomena pred tužbu, opomena pred isključenje. Poželjno je, dakle, oprezno otvarati sanduče, u protivnom komšija bi mogao pomisliti da je neka nagradna igra, pa sada izigravate neku estradnu zvezdu u izvlačenju srećnih dobitnika; dočekaće nas veš-mašine bez centrifuge, raskopane ulice, poslanički marifetluci s dnevnicama, redovi pred ambasadama, dočekaće nas turistički oglasi u novinama „kredit od kojeg najlakše pocrnite“ i još toga lošeg i ružnog. Zato vredi vratiti se u Mondijal 2006! Sve dok sećenje ne izbledi.... A do tada, videćemo Zidana, maestra sporog pokreta ali munjevite operativne pameti, pa Vijeru s koeficijentom korisnog dejstva kao u lokomotive, videćemo Bufona kako kroti gromove, Maksija Rodrigeza s nožnim raketnim bacačem kako cepa mrežu Meksikanca Markeza, videćemo i (za nas) novajlije Riberija, Grosa, Lenona, videćemo i čudo neviđeno - „azuri“ s četiri napadača (istovremeno!) na terenu... Bilo je to vreme fudbala 100 odsto! Otuda, prijatelje smo na određeno zamenili Zi-Zuom, Kraučem, Kloseom. Bilo je to vreme kad se u autobusima čula poruka „Ma, nek se goni u tri-pet-dva...“, vreme kad su pretprvačići računali tri više tri jednako je Argentina.

A plavi? Posle sjajnog bilansa u kvalifikacijama za Svetski šampionat i primljenog samo jednog gola u deset mečeva znali smo da su oni oklop. I nismo se prevarili! U prvom mondijalskom meču u Lajpcigu Holanđanin Roben ih je malo izbacio iz ravnoteže, Argentinci su ih sa šest strana prevrnuli u Gelzenkirhenu i tada smo ugledali kornjaču s oklopom na travi kako se bespomoćno batrga nogicama i palaca jezikom bulazneći nešto o novinama i novinarima (čitaju mičući usne, a uređivali bi novine!). Svet žali što su se naši reprezentativci rano vratili iz Nemačke jer da su ostali tamo prosek golova po meču ne bi bio 2,3, nego makar tri. Međutim, debakl plavih i nije iznenađenje: kad se Svetskom kupu priđe pod motom kud puklo da puklo, onda mora da grune kao u vreme Živojina Mišića. A danas je 10. jul 2006. Kasnimo na mondobil!