Šta je u kremi?   

Postoje sastojci koji se zbog svoje delotvornosti nalaze u većini krema, ali se lako može desiti da zapravo ne znate šta ti sastojci rade i zbog čega su značajni. Zato ne bi bilo loše videti kojih se pet sastojaka najčešće pojavljuje u kremama za lice, i zbog čega su bitni.

Retinol je danas jedan od najčešćih sastojaka svake kreme. Radi se o derivatu vitamina A, koji podstiče obnovu ćelija površinskog sloja kože tako što učestvuje u stvaranju kolagena i elastina. Zbog toga je retinol dragocen u borbi protiv preranog nastajanja bora, kao i u ublažavanju već postojećih.

Antioksidanti takođe pomažu u borbi protiv starenja kože. Vitamini A, C i E nazivaju se "zlatnom trojkom" i, ako cenite lep izgled svoje kože, zaista mogu da vam budu vredniji od zlata. Vitamini A i C podstiču proizvodnju kolagena i elastina, a vitamin E pomaže da se u koži zadrži vlaga.

Lipidi (ili masti, ako vam je tako lakše) stvaranjem zaštitnog sloja sprečavaju da se koža isuši i poboljšavaju njenu elastičnost. Naravno, višak masnoća može da zapuši pore i dovede do infekcije i bubuljica, ali taj višak se može lako ukloniti čišćenjem - važno je da se lipidi ne uklone u potpunosti.

Sojini proteini su odlični kao glavni sastojak krema za žene u menopauzi. Osim što podstiču sintezu kolagena i elastina (uvek bitno), sprečavaju i neravnomernu proizvodnju melanina (odgovornu za "staračke fleke"), a uz to i omekšavaju i hidriraju kožu.

Alge su sve češći sastojak različitih krema za lice, jer sadrže polisaharide (šećere) kojima privlače i zadržavaju vlagu u koži, podstiču cirkulaciju i ubrzavaju izbacivanje toksina. Izuzev toga, kožu čine veoma gipkom.

Naravno, neće svaka krema imati sve ove sastojke - učinili bi je suviše "teškom" i nije verovatno da bi prijala bilo kome. Ako se, međutim, radi o kvalitetnoj kremi, morala bi da pri vrhu liste sastojaka sadrži bar dva od navedenih, inače se može pokazati kao suviše slaba i neefikasna.

Izvor: Krstarica

Koristite li prirodne ili „prirodne” proizvode?

Oprez se preporučuje kada se kozmetički proizvodi deklarišu kao prirodni, a u stvari sadrže male količine biljnih ekstrakata, dok ostatak čine derivati nafte „nafilovani” mirisima...

Dobra vest za sve nas glasi: predviđa se da će u vrlo bliskoj budućnosti mnogi proizvođači povećati nivo prirodnih sastojaka u svojim kozmetičkim proizvodima. Ali, imamo i onu, manje dobru: oni neće potpuno isključiti hemikalije koje omogućavaju duži rok trajanja proizvoda i njihovu efikasnost.

Nadmudrivanje proizvođača sa zakonom

Potencijalnu smetnju kozmetičkoj industriji može da napravi zakonska regulativa EU i SAD koja će prinuditi proizvođače da obelodane sastojke za koje se zna da izazivaju alergijsku reakciju. Pošto su mnogi sintetički sastojci sigurniji od prirodnih, to bi moglo da naudi tržištu prirodnih kozmetičkih proizvoda.
Termin „sasvim prirodno” je zgodan za promociju nekog proizvoda na tržištu, ali ako pažljivije pročitate deklaraciju, uočićete da je često biljni ekstrakt dodat u veoma malom procentu. Plus, kada se biljka dodaje kozmetičkom preparatu, ona se konzervira i stabilizuje sa ostalim sastojcima, pa gubi svoja prirodna svojstva. (Izvor: FDA, Potrošački magazin, maj-jun 1998, maj 1998, avgust 2000).

Da svi sastojci budu prirodni

Kozmetika ne ostaje na površini kože, već prodire kroz nju. Na primer, žene koje koriste ruž za usne „pojedu” 1,5 do 4 ruža tokom života (istraživanje Avede). Ako razmislite o tome da sastojci kozmetičkih proizvoda prolaze kroz kožu i talože se u organizmu, onda je logično pretpostaviti da su biljna ulja, voskovi, mineralni pigmenti ili esencijalna ulja zdravija alternativa od apsorbovanja nafte putem sporednih proizvoda i sintetičkih hemikalija, smatra Lori Strajker iz Organic Make up company, inače specijalista za humanu biologiju.