Vrijeme odlučujući faktor u kriznim situacijama: Titanik i Lusitania

 
Zapisi brodskih nesreća Titanika i Lusitanije pružili su nova saznanja znanstvenicima o sebičnosti i altruizmu. Na jednom brodu, čini se, muškarci su gledali samo na sebe, dok su na drugom bili spremni pomoći ženama i djeci. Ovo se dogodilo samo iz jednog razloga, kažu znanstvenici: zbog vremena.
Lusitania je potonula za otprilike 18 minuta, dok je Titanik tonuo skoro tri sata. Žene i djeca su imali bolji tretman na Titaniku.

"Kada ste prisiljeni reagirati veoma brzo, ljudski instinkt je brži od svih socijalnih normi," kaže Benno Torgler, profesor ekonomije na Queenslandskom Univerzitetu Tehnologije u Brisbaneu, jedan od autora studije.

"Zadivljujuće je kada imate dobar i kontrolirani eksperiment," rekao je. "Na brodu ste, ne možete pobjeći. Tražili smo brodske nesreće koje su bile slične - slične strukture, sličnog odnosa preživljavanja, u razmaku od samo nekoliko godina."

Ova dva broda su slična. Putnici i posada na oba broda bili su slični i potapanje se dogodilo u razmaku od nekoliko godina: Titanik 1912. godine, i Lusitania 1915. godine.



U istraživanju znanstvenici su pregledali liste svih putnika i liste onih koji su preživjeli, obraćajući pažnju na godine, klase putovanja, nacionalnost i rodbinske veze s ostalim putnicima. Pomnijim promatranjem primjećene su razlike.

Na Titaniku, djeca su imala 14.8% više šanse preživjeti nesreću nego odrasli, dok je na Lusitaniji taj postotak bio 5.3% manji. Na Titaniku su također i žene imale veći postotak preživljavanja nego muškarci dok su na Lusitaniji imale za 1.1% panje šanse za preživljavanje.

Rezultati pokazuju da su na Titaniku muškarci pomagali ženama i djeci. Međutim, ova saznanja nisu dali odgovor na neka druga pitanja.
Dr. Aguirre, koji nije bio uključen u istraživanje ističe: "Ovo je dobra ideja - ispitati utjecaj vremena na preživljavanje. Mislim da bi pored vremena trebalo ispitati i grupno ponašanje, uključujući veze među grupama." Dr. Aguirre je analizirao zapise požara u noćnom klubu na Rhode Islandu 2003. godine i ustanovio je da oni koji su u klubu bili s prijateljima ili s onima koje su poznavali imali manje šanse za preživljavanjem od onih koji su bili sami. U istraživanju potapanja Titanika i Lusitanije uzete su u obzir odnosi roditelj-dijete, ali Dr. Aguirre bi volio vidjeti dublju analizu koja bi obradila veze svih vrsta na ova dva broda, uključujući obitelji, prijatelje, kolege i poznanike. Rekao je da njegova saznanja ukazuju da ove veze mogu imati odlučujuću ulogu u kritičnim situacijama.

U međuvremenu, Dr. Aguirre i njegovi suradnici proučavaju reakcije ne tako davne tragedije. Proučavaju tekstualne poruke koje su slale osobe zarobljene pod ruševinama trgovačkog centra u New Yorku. U porukama koje ljudi šalju u takvim situacijama ljudi većinom govore o ljubavi prema članovima obitelji, pokušavaju se izboriti sa situacijom i pokazuju znakove vjerovanja u boga.

Izvor

Vise o temi ovde.

ja realno mislim da je sve ovo isto , jbg. panika je tonuo ti 18 minuta ili 3 sata ista.... Sumnjam da godine imaju neke veze ipak je to razdoblje od samo 3 godine....

Verujem da je ljudski instinkt ka sopstvenom odrzanju veci u trenucima kada im ostaje manje vremena za zivot tako da je vrlo moguce da je ovo istina. Mada, neko ce reagovati i instinktivno krenuti da zastiti nekoga ko mu je drag a neko ce se brinuti za "svoje dupe" tako da opet zavisi od slucaja do slucaja. To su krizne situacije gde moras donositi odluke koje ce mozda stajati zivota i tebe kao i druge ljude oko tebe tako da me ne cudi da neko u tim trenucima donese odluku jedne ili druge vrste

Ako se ja dobro sećam na Titaniku su bile zaključane donje putničke palube i putnici nižih klasa uopšte nisu mogli da se spasaavaju

u kriznim situacijama vreme ima dvojaku funkciju. Prva primarna funkcija vremena je da omoguci pojedincu da samu situaciju kanalise parcijalno, a druga finkcija vremena je "na duze staze" gde ima negativnu konotaciju jer sabira posledice krizne situacije i sazima u posledicu, dok naposletku ne preuzme svoj konacni oblik delovanja na pojedinca.

Tipican primer su bolesti kao posledica pretrpljenog stresa, straha ili trauma, gde je organizam dugo i mukotrpno trpeo i mucio se, da bi nastupio privid boljitka, a onda i negativna posledica u vidu razaranja nekog drugog dela licnosti, uglavnom zdravstvenog stanja.