Iako imamo Top temu sa slicnim naslovom, koja se sastoji iz pregrsta tekstova o roditeljstvu, ovu otvaram sa namerom da na celokupan problem gledamo na malo opstijem nivou. 

---

Šta je to dobar roditelj

Svaki roditelj bi trebalo da čuje mišljenje i onih koji predlažu da se dete fizički kažnjava, kao i onih koji su protivnici te ideje. Takođe, saslušajte mišljenja i predloge svih dobronamernih baka, tetki, prijateljica. Pogledajte tekstove na internetu. Čitajte knjige o roditeljstvu. Razgovarajte, razmenjujte iskustva sa drugim mamama. Ali, ono što ćete retko gde čuti ili što će vam neko predložiti, a što je veoma važno, jeste da oslušnete i svoj unutrašnji glas.

Autor: Jelena Holcer, pedagog
Izvor: magazin "Mama"



Vaša lična intuicija, osećaj koji imate za svoje dete, je od neprocenjive vrednosti.

Savremena psihologija i pedagogija složne su u stavu da je fizičko kažnjavanje (batine, šamar, udarac pesnicom...) ne samo neopravdano, već uvek kontraproduktivno. Na ovaj način, možete promeniti neko dečje ponašanje, zaustaviti ga u određenom trenutku, a možda čak i sprečiti da se ono ponovi. Međutim, dete ne menja svoje ponašanje zato što je razumelo zašto nešto ne treba da čini, već iz straha od vas. Istovremeno, bitno ste narušili vaše odnose, tako da se taj “čvor” kasnije teško može ispraviti, čak i kada dete postane odrasla osoba.

Sa druge strane, modeli vaspitavanja se ponavljaju. Odnosno, ako ste vi bili udarani ili, naprotiv, veoma hvaljeni – a iz sadašnje pozicije roditelja mislite da je upravo takav vaspitni stav vaših roditelja imao efekta, vrlo je verovatno da ćete sličan pristup formirati prema svom detetu. Takođe, ponešto ćete želeti i da izbegnete upravo zato što ste to upamtili kao negativno.



Opravdanost

Zaista, kada odmerite potencijalno dobre rezultate i sasvim izvesne negativne posledice koje bi fizičko kažnjavanje imalo po dete, jasno je da ne postoji dovoljno dobar razlog da ga udarite. Ipak, postoje slučajevi kada je ono toliko malo da ne razume vaša verbalna ubeđivanja a neophodno je brzo, hitno reagovanje. Tada, udarac po ruci može biti opravdan samo ukoliko nemate vremena da detetu objasnite tzv. “pec, sec, boc opasnosti”.

Odnosno, to su situacije kada sprečavate dete da se fizički povredi. Ali, čak i tada, odmah nakon toga, objasnite mu zašto ste to uradili, šta je moglo da mu se dogodi. Iako možda mislite da vas dete ne razume, što uporniji i strpljiviji budete u objašnjavanju opasnosti – razumeće vas čim mu njegov sopstveni tempo razvoja dozvoli. Dakle, za verbalno objašnjenje niste nikada poranili.

Autoritet

Dobar roditelj ima autoritet i ume da uspostavi granice. Roditeljski autoritet znači da uspevate da odnosima poverenja i poštovanja dogovarate sa detetom određene modele njegovog ponašanja. Ovaj autoritet se ne podrazumeva, već stiče, i zasnovan je ne na detetovom strahu od vas, već na poverenju koje ima da ono što zahtevate ima svoje opravdanje.

Vaspitni cilj

Dobre roditelje prepoznaćete i po vaspitnom cilju koji imaju. Njihova najveća želja jeste dete koje je stabilno, samopouzdano, optimistično, kooperativno. Ovo dete ne mora biti izrazito poslušno i disciplinovano (ne sluša svaku reč samo zato što je vi izgovarate), već spremno na saradnju. Ono, baš kao i kooperativan roditelj, ume da čuje, ponekad posluša, ponekad ne posluša, i ume da izrazi bez straha svoje prave želje. Ne boji se da će biti odbijeno ili manje voljeno samo zato što ne odgovara zamišljenoj, idealnoj slici njegovih roditelja. Između ovakve dece i roditelja povremeni sukobi i konflikti su neophodni, ali se zajedničkim odrastanjem oni prevazilaze a uspostvalja odnos poverenja i međusobnog poštovanja.



Kvalitetno vreme

Najpre, važno je da ne zapostavite sebe. Kada dete postane centar vašeg sveta, to ima mnogo prednosti, posebno u prvim godinama njegovog života. Međutim, ako to plaćate time što ste zbog preteranog posla, stresa i obaveza postali nervozni, napeti, nezadovoljni – ne samo da niste dobar roditelj, već istovremeno pravite još mnogo drugih grešaka. Vaše raspoloženje će osetiti i dete, pa je moguće očekivati i da sebe prepozna kao glavni razlog vašeg stalnog nezadovoljstva. Umesto toga, pokušajte da ne zapostavite sebe. Zadržite svoj posao, viđajte se sa prijateljima kada god vam to vreme dozvoli, ne odričite se svojih interesovanja. Neće biti lako, ali jeste moguće.

Upravo takav pristup će vam omogućiti da ono vreme koje provedete sa detetom bude najkvalitetnije moguće. Zatim, to vreme koje je vaše zajedničko ispunite onim aktivnostima koje su po izboru vašeg deteta, koje vas obostrano ispunjavaju zadovoljstvom.

Savršeni roditelji

Ipak, ma koliko se trudili da budete što bolji roditelj – nikada nećete postati savršen roditelj. To ne postoji. Na sreću, našoj deci oni nisu ni potrebni. Kada bi videli svoje roditelje da baš nikada ne povise glas, da su uvek smireni i dobro raspoloženi, verovala bi da i sama moraju biti upravo takva da bi bila voljena. Time potiskuju sve one emocije koje ne vide kod svojih roditelja a koje imaju oni sami. A to, pre ili kasnije, prouzrokuje brojne zdravstvene i emotivne probleme.

Osim toga, dovoljno je teško ostvariti ambiciju da budete dobar roditelj. Omogućite detetu maksimalnu ljubav, razumevanje i podršku, pokušajte da kod njega formirate osećanje doma, (sigurnost i poverenje da postoji mesto gde je uvek dobrodošlo). Dozvolite mu da bude samostalno u odlučivanju, da otvoreno i bez straha iskazuje svoje mišljenje. Ulažite stalni napor da održavate vašu međusobnu bliskost i poverenje. Ovakvim pristupom vi činite ono što je u vašoj moći da budete dobar roditelj.

Konačno, dobar roditelj se ne rađa, već postaje. Počnite da se učite svom roditeljstvu na vreme, od prvih dana vaše bebe.



Razgovor kao prioritet

Dobar roditelj daje prioritet razgovoru. Ima vremena i strpljenja da svoju decu sasluša. Ume da govori i ružne istine ali bez vređanja ili ponižavanja deteta. Kaže svoje mišljenje, ali poštuje i detetovo.

Pokazivanje emocija

Dobar roditelj se ne boji da pokaže svoje emocije, posebno one pozitivne. On ne veruje da će pokazivanjem ljubavi detetu doprineti da ono postane razmaženo. Ume svoje dete da zagrli i da prizna koliko ga voli. Istovremeno, poštuje njegove emocije. Jasno mu je da dete mora imati svoj prostor gde će biti upravo onakvo kakvo je, gde neće morati da igra različite uloge, već će biti opušteno, svesno da je prihvaćeno takvo kakvo jeste. Zato se ne uznemirava povremenom dečjom agresivnošću, jer razume da dete može da ima i pozitivna i negativna osećanja prema njemu.

Međusobno odrastanje

Dobar roditelj zna da mora da prati odrastanje svog deteta kroz sve njegove razvojne faze. Kao što on vaspitava dete, tokom njegovog odrastanja, mnogo toga će naučiti i sam roditelj. Uostalom, staž jednog roditelja je veliki baš koliko dete ima godina. Zato je, na izvestan način, roditeljstvo međusobno vaspitavanje i odrastanje.

Izvor: B92

Simpatičan tekst... Lično, za sebe smatram da sam dobar roditelj... međutim, radim nešto, što zasad ne vidim kao greške, ali, nisam najsigurnija koliko je to dobro... recimo, često razgovaram sa njima kao sa odraslima i zbog toga se osetim kao da im kradem delove detinjstva... Za njih, animatori na rođendanima nisu mede i zeke već ljudi koji se tako oblače, decu ne donose rode, vile ne postoje, crtani junaci nisu stvarni, ljubav nije kad se vole mama i tata i drže za ruke - ljubav je sve ono što čini jedan kompletan život dvoje ljudi uključujući i svađe, nesuglasice, ali i poštovanje, razumevanje itd.... Usađujem im originalnost te me iznenađuju s vremena na vreme izjave vaspitača kako, dok su druga deca crtala kuće, životinje, cveće, drveće, moj je sin crtao promaju  ,  opet u oponašanju životinja sva su deca birala mace i kuce a moj ni manje ni više- kokošku; dozvoljavam im da svoju kreativnost izražavaju markerima po tek okrečenim zidovima  , ali, zna se, samo u svojoj sobi.... Već sad su krenuli da me ispravljaju 'mama ne možeš puno da nas voliš, možeš mnogo...' , počela sam da ih motivišem nagradama za bilo kakav dobro odrađen 'posao' , što kasnije može prouzrokovati naviku da budu nagrađeni za sve što dobro obave, a to u životu, na žalost, nije uvek tako... Na plač, ili bilo kakvu bezazlenu povredu ne reagujem, što u neku ruku jeste dobro, a da li tad osete da nisu podržani? Umem da povisim ton, i da ih 'šljepim' radi opomene, tačno znaju moj izraz lica kad sam ozbiljna i kad nisam, i tako niz nekih sličnih stvari....
"Vaša lična intuicija, osećaj koji imate za svoje dete..." to me za sad vodi, ne koristim se priručnicima, i tuđim savetima, svakako saslušam ili pročitam neki ovakav ili sličan tekst, ali, uvek radim kako sama smatram da odgovara meni i njima, pa se često zapitam - koliko to njima zapravo odgovara i koliko će im kasnije koristiti?     

To je misticno bice kao i cudoviste iz Loh Nesa svi znaju da postoji a niko ga nije video! 

Budimo realni nista idelno i savrseno ne postoji pa tako ni roditelj

 Tekst je vishe nego pouchan.

Nasha deca kad odrastu, znace da l' smo bar bili dobri roditelji.

Znam samo da treba 'rasti' sa decom, i chuti sve, i videti sve, i razumeti mnogo toga..i ne smarati...

"дајте ми добро дете, па да видите какав сам ја отац" - Душко Радовић 

Mozemo i tako da kazemo