Процес стабилизације и придруживања
Процес стабилизације и придруживања (ПСП) представља посебну врсту регионалног приступа Европске уније државама западног Балкана. Албанија, Босна и Херцеговина, Република Македонија, Хрватска и Србија и Црна Гора по први пут су добиле прилику да, на темељу њима прилагођеног приступа, постану пуноправнeчланице Уније. На тај начин, судбина успешнијих држава у том процесу није условљена позицијом региона као целине.

Европска комисија предложила је 26. маја 1999. године нову форму - Процес стабилизације и придруживања за Босну и Херцеговину, Хрватску, Србију и Црну Гору, Републику Македонију и Албанију, јачајући на тај начин постојећи регионални приступ ЕУ западном Балкану. Корак у овом процесу је и потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), како би се успостављањем посебне врсте уговорних односа оснажила сарадња са земљама региона. Ти споразуми скројени су по мери сваке од држава понаособ, имајући у виду њихове специфичности а рокови за почетак преговора о закључивању и његову реализацију ССП разликују се од случаја до случаја.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

SSP pre svega je trgovinski ugovor kojim EU i Srbija otvaraju svoja tržišta i omogućavaju znatno liberalnije kretanje roba u oba smera.

Za potrošače u Srbiji to znači veći izbor i niže cene, dok srpski proizvođači dobijaju povlašćen položaj na evropskom tržištu u odnosu na konkurenciju iz zemalja koje nemaju potpisan Sporazum.

Stručnjaci kažu da potpisivanje tog dokumenta otvoriti nove mogućnosti za poljoprivrednike i proizvođače hrane.

Srbija i EU su u rekordnom roku završile pregovore o detaljima Sporazuma, a ugovor je parafiran u novembru prošle godine.

Glavna prepreka da se na dokument stave i potpisi predstavnika 27 članica Unije i vlade u Beogradu, bila je politička. Najpre su članice EU insistirale na izručenju Ratka Mladića, a posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i slanja misije EU na teren, od Sporazuma je odustala stranka premijera Koštunice, koju u tome podržavaju Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije.

Te stranke traže da se pre potpisa Evropska unija izjasni da li Kosovo smatra sastavnim delom Srbije.

Zagovornici evropskih integracija, s druge strane, smatraju da na to pitanje jasno odgovara član 135 pomenutog Sporazma, u kome se navodi da se Sporazum ne primenjuje na Kosovo, koje je u skladu sa Rezolucijom 1244 pod međunarodnom upravom.

Ovaj sporazum stavio bi tačku na tajkunska divljanja. Nema nikakvog drugog razloga zašto bi stranke bile protiv njega jer on ne definiše granice države, a u slučaju potpisivanja omogućio bi povećani interes Kosova da preko Srbije ostvaruje svoje ciljeve.

taj trgovisnki sporazum vazi samo na teritoriji Srbije bez Kosmeta ili na celoj teritoriji?

Teritirija nije definiasana sporazumom. Samo piše Srbija , ali mi znamo šta je Srbija. Ne bi valjda trebao da se definiše svaki zaselak?

Po rezoluciji 1244 ne može da važi za Kosovo jer UNMIK određuje i propisuje carine i uvozno-izvoznu politiku.

mi znamo ali oni ne znaju e to me je zanimalo!
ako mozemo da razjansimo to 
jesmo li do sada potpisivali sporazume koji su u svojoj sadrzini imali da se odnose na Srbiju kao na celinu ? I da li se ovaj sporazum u necemu razlikuje od tih predhodnih (sto se tice celokupnosti teritorije) ?

U članu 135 SSP-a piše da ugovor ne važi za teritoriju Kosova jer se ona nalazi pod upravom administracije UN u skladu sa rezolucijom 1244. Dakle, nema ničega spornog u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.


Ca­rin­ska uni­ja i tr­go­vin­ske pri­vi­le­gi­je Sr­bi­je

Spo­ra­zum pred­vi­đa i pri­hva­ta­nje ca­rin­skih pro­pi­sa i sto­pa Evrop­ske uni­je. Poš­to mno­gi u Sr­bi­ji mi­sle da ona tre­ba da ima po­seb­nu ca­rin­sku po­li­ti­ku, omo­gu­će­no je da se sve do pri­stu­pa­nja za­dr­ži sop­stve­na ca­rin­ska ta­ri­fa. Ipak, ona se mo­že od­no­si­ti sa­mo na raz­me­nu s tre­ćim dr­ža­va­ma jer će stu­pa­njem spo­ra­zu­ma na sna­gu bi­ti stvo­re­na ca­rin­ska uni­ja, tj. za­jed­nič­ko tr­žiš­te.

Šta­vi­še, Evro­pa će Sr­bi­ji, vr­lo džentlmen­ski, da­ti pri­vi­le­go­van po­lo­žaj. Da­kle, oči­gled­no je da že­li da po­dr­ži raz­voj pro­iz­vod­nje i iz­vo­za Sr­bi­je te u tom prav­cu ne šte­di sred­stva. Na­i­me, kod in­du­strij­skih pro­iz­vo­da, ona će pot­pu­no uki­nu­ti sve ca­ri­ne i dru­ge tr­go­vin­ske me­re pre­ma Sr­bi­ji, dok će Sr­bi­ja za­dr­ža­ti ca­ri­ne na ne­ke pro­iz­vo­de iz Evrop­ske uni­je. I ko­li­čin­ska ogra­ni­če­nja na sve po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de bi­će uki­nu­ta, dok će od­re­đe­na ca­ri­na ipak bi­ti za­dr­ža­na sa­mo za ne­ke od njih. I u tr­go­vi­ni ri­bom Sr­bi­ja će, za raz­li­ku od Evrop­ske uni­je, mo­ći da za­dr­ži ca­ri­ne na uvoz po­je­di­nih vr­sta. U skla­du sa spo­ra­zu­mi­ma STO-a, li­be­ra­li­za­ci­ja uslu­ga bi­će znat­no po­ste­pe­ni­ja. Na­su­prot to­me, pro­tok ka­pi­ta­la će vr­lo br­zo bi­ti pot­pu­no li­be­ra­li­zo­van, kao što je to već u ve­li­koj me­ri slu­čaj na osno­vu no­vog za­ko­na o de­vi­znom po­slo­va­nju.

Raz­voj autoh­to­nih pro­iz­vo­da

Spo­ra­zum će oba­ve­za­ti Sr­bi­ju da usvo­ji naj­sa­vre­me­ni­ji i naj­pot­pu­ni­ji si­stem zaš­ti­te ge­o­graf­skog po­re­kla po­ljo­pri­vred­nih, ri­bar­skih i pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da, osim vi­na i al­ko­hol­nih pi­ća, ko­ji je Uni­ja usvo­ji­la 2006. go­di­ne. Ovo će bit­no una­pre­di­ti raz­voj autoh­to­nih, spe­ci­fič­no srp­skih pro­iz­vo­da, o če­mu se mno­go go­vo­ri u po­sled­nje vre­me.

Na­i­me, je­dan od srp­skih pri­vred­nih adu­ta je kva­li­tet­na i spe­ci­fič­na hra­na ko­ja se pro­iz­vo­di u po­seb­nim obla­sti­ma. Se­ti­mo se sje­nič­kog, zla­tar­skog i ho­molj­skog si­ra, užič­kog i kra­lje­vač­kog kaj­ma­ka, šu­ma­dij­skih šlji­va i ma­li­na, kla­dov­skog ka­vi­ja­ra, voj­vo­đan­skih bu­đo­la, zla­ti­bor­ske go­ve­đe pr­šu­te i jag­nje­ti­ne. Ima mno­go pro­iz­vo­da u Sr­bi­ji ko­ji mo­gu da po­sta­nu tra­že­ni „brend“ u ce­lom sve­tu, baš kao što je to da­nas slu­čaj s pr­šu­tom iz Par­me, Ba­ski­je ili Kor­zi­ke, ka­mam­be­rom iz Nor­man­di­je i bri­jem iz Moa, ka­spij­skim ka­vi­ja­rom. Pred­u­slov je zaš­ti­ta ge­o­graf­skog po­re­kla na osno­vu pro­pi­sa i sa ser­ti­fi­ka­ti­ma ko­je pri­zna­je ceo svet. I to će Sr­bi­ji do­ne­ti SSP.

Bo­lji po­lo­žaj rad­ni­ka i pred­u­ze­ća

Spo­ra­zum pred­vi­đa i na­ci­o­nal­ni tret­man već za­po­sle­nih srp­skih rad­ni­ka u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je i evrop­skih rad­ni­ka u Sr­bi­ji, tj. za­bra­nu sva­ke dis­kri­mi­na­ci­je na osno­vu dr­ža­vljan­stva. Ta­ko­đe, spo­ra­zum ob­u­hva­ta i mo­guć­nost „po­ro­dič­nog oku­plja­nja“, što zna­či da će i čla­no­vi uže po­ro­di­ce za­po­sle­nog ima­ti pu­no pra­vo da se na­sta­ne i ra­de, a ga­ran­tu­je i ko­or­di­na­ci­ju si­ste­ma so­ci­jal­ne, pen­zi­o­ne i po­ro­dič­ne zaš­ti­te. I sa­mo za­poš­lja­va­nje bi tre­ba­lo da bu­de olak­ša­no. Pri tom je va­žno uza­jam­no pri­zna­va­nje kva­li­fi­ka­ci­ja, ko­je će ipak bi­ti po­seb­no raz­ma­tra­no, sto­ga što su si­ste­mi u ra­znim ze­mlja­ma vr­lo raz­li­či­ti (npr. pri­stu­pa­nje advo­kat­skoj ili le­kar­skoj pro­fe­si­ji).

Još zna­čaj­ni­ji je na­ci­o­nal­ni tret­man pred­u­ze­ća. U tom po­gle­du, pred­vi­đa se „tret­man naj­po­vlaš­će­ni­je na­ci­je“, što zna­či da će u Sr­bi­ji pred­u­ze­ća iz Evrop­ske uni­je, od­no­sno u Uni­ji pred­u­ze­ća iz Sr­bi­je, ima­ti po­volj­ni­ji tret­man od do­ma­ćih pred­u­ze­ća, (ov­de se mi­sli po­seb­no na pri­vla­če­nje stra­nih ula­ga­nja) i da auto­mat­ski mo­ra bi­ti po­volj­ni­ji od po­lo­ža­ja pred­u­ze­ća iz ne­ke tre­će ze­mlje.

Da­kle, srp­ska pred­u­ze­ća će mo­ći da pot­pu­no rav­no­prav­no po­slu­ju u Evrop­skoj uni­ji, pa čak i pod bo­ljim uslo­vi­ma ne­go do­ma­ća pred­u­ze­ća, što va­ži i za evrop­ska pred­u­ze­ća u Sr­bi­ji, uklju­ču­ju­ći i da­nas još uvek pro­ble­ma­tič­no sti­ca­nje svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti­ma. Na­ro­či­to se dr­ži do mul­ti­na­ci­o­nal­nih kor­po­ra­ci­ja ka­kve Sr­bi­ja da­nas ima, u okvi­ru ko­jih će bi­ti znat­no olak­ša­no kre­ta­nje za­po­sle­nih u ra­znim ze­mlja­ma u ko­ji­ma one po­slu­ju.

Spo­ra­zum pred­vi­đa i uki­da­nje dr­žav­nih ko­mer­ci­jal­nih mo­no­po­la „u po­gle­du uslo­va pod ko­ji­ma mo­no­po­li na­ba­vlja­ju i pro­da­ju ro­bu“, što prak­tič­no zna­či pot­pu­nu za­bra­nu dis­kri­mi­na­ci­je pred­u­ze­ća iz Uni­je u Sr­bi­ji i srp­skih pred­u­ze­ća u Evrop­skoj uni­ji u tr­go­vi­ni s mo­no­po­li­ma, npr. s elek­tro­pri­vre­dom, NIS-om. To da­lje zna­či mo­guć­nost da srp­ska pred­u­ze­ća za­ra­de za­klju­či­va­njem ugo­vo­ra s ana­log­nim evrop­skim mo­no­po­li­ma, ko­ji se, do­du­še, po­ste­pe­no ga­se.

Fi­nan­sij­ska po­moć i ula­ga­nja

Za spro­vo­đe­nje spo­ra­zu­ma pred­vi­đa se i pun pri­stup Sr­bi­je evrop­skim fon­do­vi­ma, kroz bes­po­vrat­nu po­moć, što kon­kret­no zna­či da će se u Sr­bi­ju sli­ti ve­li­ki iz­no­si na­me­nje­ni eko­nom­skom, ad­mi­ni­stra­tiv­nom i kul­tur­nom raz­vo­ju u svim obla­sti­ma. Re­zul­ta­ti ova­kve po­mo­ći vr­lo su ja­sno vi­dlji­vi u svim su­sed­nim ze­mlja­ma, a nji­ma tre­ba pri­do­da­ti i si­gu­ran, ogro­man i brz po­rast ula­ga­nja evrop­skih pred­u­ze­ća u Sr­bi­ju.

a ugovori koji su do sada potpisivani su imali tu istu klauzulu?

i da jesu li ih radikali potpisivali?

Svi dosadašnji ugovori su imali tu klauzulu.

Svaki međunarodni ugovor koji sklapa Srbija i koji na bilo koji način može da zadire u domen ovlašćenja UN administracije na Kosovu mora da ima takvu klauzulu jer bi u suprotnom to značilo da Beograd krši rezoluciju 1244.

hvala  i da nisi mi rekao jesu li radikali potpisivali te izdajnicke ugovore ?