Šta je rak debelog creva?

Prof. dr Zoran V. Krivokapić, spec. kolorektalne hirurgije i dr Jelena Petrović

Kolorektalni karcinom ili rak debelog creva je maligna bolest koja se odlikuje postojanjem jednog ili, ponekad, više zloćudnih tumora u debelom crevu i njegovom završnom delu - rektumu.

Ovo oboljenje predstavlja veliki zdravstveni problem u svetu i drugi je vodeći uzrok smrtnosti od karcinoma u SAD - odnosi preko 56.000 života svake godine. Godine 2004. registrovano je 944.000 novih slučajeva, od kojih čak 376.400 samo u Evropi. Iste godine zabeleženo je 492.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih ovom bolešću u svetu, a 203.700 u Evropi. Učestalost (incidenca) je značajno veća u razvijenim zemljama i iznosi više od 50/100.000. Jedna epidemiološka studija pokazala je da učestalost karcinoma debelog creva u Srbiji iznosi oko 45/100.000, što je veoma blizu stopi učestalosti ove bolesti u razvijenim evropskim zemljama.

Ko može da oboli od karcinoma debelog creva?

Od kolorektalnog karcinoma može da oboli praktično svako, međutim najčešće se javlja kod ljudi starijih od 50 godina, a rizik od obolevanja od ove bolesti, i kod muškaraca i kod žena, raste sa godinama. Smatra se da više faktora utiče na pojavu raka debelog creva: nasledna sklonost, način ishrane, režim života, razne vrste stresa i starosna dob preko 50 godina. Većina karcinoma debelog creva nastaje kao posledica maligne promene polipa debelog creva (adenom-karcinom sekvenca).

Da li postoji visok rizik da obolite od ove opasne bolesti?

Postoji visok rizik da obolite od ove bolesti ukoliko ste vi ili vaš bliski rođak već imali polip ili tumor rektuma ili debelog creva. Takođe, visok rizik postoji u slučaju da bolujete od neke forme hronične zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest ili ulcerozni kolitis), ili od naslednog oboljenja debelog creva (familijarna polipoza, Peutz-Jeghers-ov sindrom, juvenilna polipoza). Trebalo bi da konsultujete svog lekara ako mislite da ste u grupi onih sa visokim rizikom. U tom slučaju bi bilo indikovano da se podvrgnete ranijim i češćim kontrolama.

Faktori rizika za nastanka raka debelog creva

Prosečan rizik   
Osobe sa navršenih 50 godina starosti i starije, bez simptoma

Povećan rizik   
Zapaljenske bolesti creva

Hronični ulcerozni kolitis

Dugotrajna Kronova bolest debelog creva

Familijarna adenomatozna polipoza, uključujući Gardnerov i Turcotov sindrom

Hereditarni nepolipouzni kolorektalni karcinom

Hematomatozni polipozni sindromi:
Peutz-Jeghers-ov sindrom
juvenilna polipoza

Porodična anamneza:
kolorektalnog karcinoma
kolorektalnih adenoma

Lična anamneza:
kolorektalnih adenoma
karcinoma dojke, jajnika, materice

Izvor: Krstarica

Otkrivanje raka debelog creva

Prof. dr Zoran V. Krivokapić, spec. kolorektalne hirurgije i dr Jelena Petrović

Pacijenti sa tumorom debelog creva otkrivenim u početnom ili premalignom stadijumu (stadijum bez prisustva zloćudnih ćelija raka, ali ako se čeka, velikaje verovatnoća da će se pojaviti) mogu mnogo uspešnije biti tretirani manje invazivnim metodama, kao što su lokalne ekscizije (lokalno isecanje tumora) ili kolonoskopske polipektomije (isecanje tumora creva kroz instrument koji se zove kolonoskop, pod kontrolom oka) , koje skraćuju boravak u bolnici i isključuju skupe procedure kao što su ponovne hirurške intervencije, hemio i radioterapija.

U modernim evropskim i svetskim državama establiran je program redovnog pregleda rizičnih grupa jednom godišnje (tzv. Skrining program) i, u slučaju postojanja sumnjivih promena, daljih pregleda i tretiranja u ranom stadijumu, kada su šanse za izlečenjem najveće. Nažalost, kod nas veliki broj pacijenata dolazi u poodmaklom stadijumu, kada radikalno lečenje nije moguće, već se mora pribeći palijativnim procedurama (operativni zahvati kojima se samo delimično uklanja tkivo raka), da bi se inicijalno olakšao život ovih bolesnika.

Otkrivanje kolorektalnog karcinoma u ranom stadijumu od krucijalnog je značaja za lečenje, kako zbog mogućnosti izlečenja i sprečavanja pojave lokalnog recidiva (ponovno pojavljivanje tumora na istom mestu) i/ili udaljenih metastaza, tako i zbog očuvanja seksualnih i urinarnih funkcija bolesnika i očuvanja kvaliteta života.

Ako imate 50 ili više godina, podvrgavanje skrining testu može da vam spase život:
Kolorektalni karcinom (rak debelog i završnog creva) obično nastaje od polipa u kolonu i rektumu. Polip je patološka izraslina u lumenu creva, tj. nenormalna izraslina u šupljini creva.
Vremenom neki polipi mogu da postanu karcinomi.
Skrinig testovima polipi se mogu otkriti i potom odstraniti pre nego što postanu karcinomi.
Skrining testovima se, takođe, može otkriti i kolorektalni karcinom u ranoj fazi, kada postoji dobra šansa za izlečenje.

U "skriningu" za kolorektalne polipe/karcinom koristi se nekoliko različitih testova. Obično se koriste zasebno, mada se ponekad mogu kombinovati.

Test na nevidljivo postojanje krvi u stolici (Fecal Occult Blood Test - FOBT)

Ovaj pregled pacijent sprovodi sam, kod kuće. Na test karticu se stavljaju uzorci stolice, koja se nakon toga nosi lekaru, na tumačenje rezultata testa. Ovim testom se otkriva da li u stolici postoje tragovi krvi, koji mogu ukazati na postojanje eventualnog tumora/polipa.

Ovakav test je prihvatljiv za veliki deo populacije zbog diskrecije i obavljanja u privatnosti sopstvenog doma. Neophodno je pomenuti da ovaj test zahteva po uzorak iz tri uzastopne stolice i da je neophodna priprema za izvođenje ovog testa, koja podrazumeva pridržavanje bele dijete tri dana pre i u toku testiranja, da se ne bi dobili lažno pozitivni rezultati. Ova dijeta podrazumeva konsumiranje što više voća, izbegavanje crvenog mesa i preparata koji sadrže vitamin C. Najidealnija bi bila ishrana bazirana na hlebu i mlečnim proizvodima.

Test se ne može izvoditi za vreme menstrualnog krvavljenja, kao i ukoliko osoba ima proliv. Treba sačekati da se stolice normalizuju i menstruacija prestane, pa početi testiranje.

Fizikalni pregled

Ukoliko postoje tegobe, lekar je dužan da izvrši fizikalni pregled pacijenta koji podrazumeva inspekciju (pregled bolesnika čulom vida) i digitalni pregled anusa i krajnjeg dela rektuma (rektalni tuše).

Fleksibilna/rigidna sigmoidoskopija

Ovakva vrsta pregleda sprovodi se savitljivim ili čvrstim instrumentom, koji lekar kroz anus plasira u rektum i tako proverava da li postoje polipi/tumor u rektumu ili donjoj trećini kolona. Eventualno pronađeni polipi se ovim putem mogu i odstraniti.

Kolonoskopija

Kolonoskopija je savremena dijagnostička metoda kojom se direktno, pod kontrolom oka, može ispitati celo debelo crevo. Ova procedura se izvodi pomoću kolonoskopa, savitljivog sterilisanog instrumenta širine prsta koji, zahvaljujući svojoj savitljivosti i optičkim vlaknima, omogućava siguran i precizan pregled celog debelog creva.

Irigografija sa dvostrukim kontrastom

Tokom ovog pregleda, kroz anus se u kolon ubacije kontrastno sredstvo (barijumska kaša), koje lekaru specijalisti tokom pregleda pod rentgenskim snimanjem omogućava uvid u stanje debelog creva i postojanje eventualnih polipa/karcinoma i drugih abnormalnosti.

Izvor: Krstarica

Pacijenti sa tumorom debelog creva otkrivenim u početnom ili premalignom stadijumu (stadijum bez prisustva zloćudnih ćelija raka, ali ako se čeka, velikaje verovatnoća da će se pojaviti) mogu mnogo uspešnije biti tretirani manje invazivnim metodama, kao što su lokalne ekscizije (lokalno isecanje tumora) ili kolonoskopske polipektomije (isecanje tumora creva kroz instrument koji se zove kolonoskop, pod kontrolom oka) , koje skraćuju boravak u bolnici i isključuju skupe procedure kao što su ponovne hirurške intervencije, hemio i radioterapija.

U modernim evropskim i svetskim državama establiran je program redovnog pregleda rizičnih grupa jednom godišnje (tzv. Skrining program) i, u slučaju postojanja sumnjivih promena, daljih pregleda i tretiranja u ranom stadijumu, kada su šanse za izlečenjem najveće. Nažalost, kod nas veliki broj pacijenata dolazi u poodmaklom stadijumu, kada radikalno lečenje nije moguće, već se mora pribeći palijativnim procedurama (operativni zahvati kojima se samo delimično uklanja tkivo raka), da bi se inicijalno olakšao život ovih bolesnika.

Otkrivanje kolorektalnog karcinoma u ranom stadijumu od krucijalnog je značaja za lečenje, kako zbog mogućnosti izlečenja i sprečavanja pojave lokalnog recidiva (ponovno pojavljivanje tumora na istom mestu) i/ili udaljenih metastaza, tako i zbog očuvanja seksualnih i urinarnih funkcija bolesnika i očuvanja kvaliteta života.

Ako imate 50 ili više godina, podvrgavanje skrining testu može da vam spase život:
Kolorektalni karcinom (rak debelog i završnog creva) obično nastaje od polipa u kolonu i rektumu. Polip je patološka izraslina u lumenu creva, tj. nenormalna izraslina u šupljini creva.
Vremenom neki polipi mogu da postanu karcinomi.
Skrinig testovima polipi se mogu otkriti i potom odstraniti pre nego što postanu karcinomi.
Skrining testovima se, takođe, može otkriti i kolorektalni karcinom u ranoj fazi, kada postoji dobra šansa za izlečenje.

U "skriningu" za kolorektalne polipe/karcinom koristi se nekoliko različitih testova. Obično se koriste zasebno, mada se ponekad mogu kombinovati.

Test na nevidljivo postojanje krvi u stolici (Fecal Occult Blood Test - FOBT)

Ovaj pregled pacijent sprovodi sam, kod kuće. Na test karticu se stavljaju uzorci stolice, koja se nakon toga nosi lekaru, na tumačenje rezultata testa. Ovim testom se otkriva da li u stolici postoje tragovi krvi, koji mogu ukazati na postojanje eventualnog tumora/polipa.

Ovakav test je prihvatljiv za veliki deo populacije zbog diskrecije i obavljanja u privatnosti sopstvenog doma. Neophodno je pomenuti da ovaj test zahteva po uzorak iz tri uzastopne stolice i da je neophodna priprema za izvođenje ovog testa, koja podrazumeva pridržavanje bele dijete tri dana pre i u toku testiranja, da se ne bi dobili lažno pozitivni rezultati. Ova dijeta podrazumeva konsumiranje što više voća, izbegavanje crvenog mesa i preparata koji sadrže vitamin C. Najidealnija bi bila ishrana bazirana na hlebu i mlečnim proizvodima.

Test se ne može izvoditi za vreme menstrualnog krvavljenja, kao i ukoliko osoba ima proliv. Treba sačekati da se stolice normalizuju i menstruacija prestane, pa početi testiranje.

Fizikalni pregled

Ukoliko postoje tegobe, lekar je dužan da izvrši fizikalni pregled pacijenta koji podrazumeva inspekciju (pregled bolesnika čulom vida) i digitalni pregled anusa i krajnjeg dela rektuma (rektalni tuše).

Fleksibilna/rigidna sigmoidoskopija

Ovakva vrsta pregleda sprovodi se savitljivim ili čvrstim instrumentom, koji lekar kroz anus plasira u rektum i tako proverava da li postoje polipi/tumor u rektumu ili donjoj trećini kolona. Eventualno pronađeni polipi se ovim putem mogu i odstraniti.

Kolonoskopija

Kolonoskopija je savremena dijagnostička metoda kojom se direktno, pod kontrolom oka, može ispitati celo debelo crevo. Ova procedura se izvodi pomoću kolonoskopa, savitljivog sterilisanog instrumenta širine prsta koji, zahvaljujući svojoj savitljivosti i optičkim vlaknima, omogućava siguran i precizan pregled celog debelog creva.

Irigografija sa dvostrukim kontrastom

Tokom ovog pregleda, kroz anus se u kolon ubacije kontrastno sredstvo (barijumska kaša), koje lekaru specijalisti tokom pregleda pod rentgenskim snimanjem omogućava uvid u stanje debelog creva i postojanje eventualnih polipa/karcinoma i drugih abnormalnosti.

Izvor: Wikipedia

Kolonoskopija je savremena dijagnostička metoda kojom se direktno, pod kontrolom oka, može ispitati celo debelo crevo. Ova procedura se izvodi pomoću kolonoskopa, savitljivog sterilisanog instrumenta širine prsta koji, zahvaljujući svojoj savitljivosti i optičkim vlaknima, omogućava siguran i precizan pregled celog debelog creva.

Kolonoskop se u prethodno očišćeno debelo crevo uvodi kroz čmar i zatim se pregled nastavlja sve do početnog dela debelog creva, tj. spoja sa tankim crevom čiji se završni deo takođe može ispitati. Tokom pregleda se mogu javiti blagi bolovi i osećaj nadutosti trbuha zbog ubacivanja vazduha u crevo, ali većina pacijenata pregled lako toleriše.

Kolonoskopija se može raditi i uz upotrebu blagih sedativa (lekova za smirenje), analgetika (lekova protiv bolova), pa čak i u uslovima anestezije. Ceo pregled traje 30-60 minuta, u zavisnosti od dužine i položaja debelog creva. Nakon pregleda, pacijent oseća neprijatnost u vidu nadutosti trbuha koja nestaje sa izbacivanjem gasova. Kolonoskopija danas predstavlja "zlatni standard" u skriningu i dijagnostici bolesti debelog creva.

Pošto se kolonoskopija radi pod kontrolom oka, mogu se jasno videti sve pa i najdiskretnije promene na debelom crevu, počev od upalnih procesa, krvarenja, divertikuluma (bočna izraslina na organima koji imaju šupljinu), polipa do benignih i malignih tumora debelog creva. Prednost kolonoskopije u odnosu na druge metode pregleda debelog creva jeste i u tome što se tokom pregleda mogu uzeti biopsije (isečci) viđenih promena radi patohistološkog pregleda (pregled mikroskopom tkiva koje je izvađeno iz bolesnika ) , a neretko se promene mogu u celosti i odstraniti u istom aktu. To znači da kolonoskopija pored dijagnostičke može imati i terapijsku ulogu.

Izvor: Krstarica

moze li mi neko dogovoriti Sta je pseudopolipozno stanje rektuma

Pre 2 dana mom ocu (47) su otkrili rak debelog creva 
kazu da to traje minimum 2 do 3 godine  a da to niko pa cak ni on nije primetio! Nije imao ni jedan od navedenih simptoma, samo mu je pre dva dana skocila temperatura od jednom na 40 i nastavila da raste, a kad je otisao u hitnu pomoc odmah su ga operisali i rekli sta je ustvari...
da li zna neko da li postoji sansa da mu organizam prihvati operaciju i da li postoji neki nacin lecenja koji bi mogao da mu pomogne 
kazu da se to sve prosilrilo i na ostala creva i da ne smeju nista da prognoziraju, tacnije nemaju nikakve dobre vesti... odstranjen je dobar deo debelog creva i samo mu je premoscen na ostatak..ceka se da organizam to prihvati kako bi mogao da pocne sa lecenjem i hranom!