Razrešite nedoumice o temperaturi

Zima je doba godine kada se javlja povećani broj prehlada i virusnih infekcija praćenih visokom temperaturom. Porast temperature je odbrana organizma od promene normalnog stanja izazvana fizičkim, hemijskim ili organskim uzrocima u sklopu bolesti.

Normalna temperatura kreće se između 36,1 i 37,4 stepena Celzijusovih i oscilacije od 0,5 stepeni se tolerišu. Svaka telesna temperatura iznad 37,5 stepeni smatra se upozorenjem organizma na neku bolest. Treba imati u vidu da visoka temperatura nije bolest, da porast temperature nije u direktnoj proporciji sa ozbiljnošću bolesti i da je reakcija dece na određenu bolest uvek praćena većim skokom temperature nego kod odraslih.

Prilikom merenja temperature ispod pazuha toplomerom sa živom tačna temperatura može se očitati posle četiri do pet minuta. Merenje temperature bebama najuspešnije se obavlja stavljanjem toplomera u analni otvor zato je važno toplomer očistiti alkoholom pre i posle upotrebe.

Neki od glavnih uzroka pojave visoke temperature su virusne, bakterijske ili infekcije parazitima i to obično urinarne ili infekcije grla. U nekim slučajevima skok temperature može biti indikator ozbiljnih oboljenja kao što su karcinom, leukemija, hepatitis i slično. Skok temperature preko 40 stepeni može da dovede do trajnog oštećenja mozga. Neke od pratećih tegoba koje se javljaju kao posledica visoke temperature su bolovi u glavi, dehidratacija, suzenje očiju i bol u ušima.

Kada dođe do skoka temperature, treba piti što više tečnosti, masirati pacijenta sa mlakim rastvorom alkohola, obući mu laganu odeću, stavljati hladne obloge na čelo i meriti temperaturu na svakih 30 minuta. Ako temperatura ne pada, treba uzeti neki od paracetamola, odnosno lekova za obaranje temperature. Deci se ne sme davati aspirin. Ukoliko temperatura ne pada ispod 38 stepeni u dužem periodu, obavezno se obratite lekaru.
Priredila J. Nikolić