Šta je krstobolja?

Sa razvojem ljudskog roda menjala se konstrukcija tela, kako po izgledu tako i po funkcionalnosti tkiva i organa. Uspravan hod je ljudsku vrstu doveo do nezamislivih granica današnjeg razvoja. Zbog delovanja raznih pritisaka radi učvršćivanja kičmenog, koštanog sistema i delovanja raznih centrifugalnih i centripetalnih sila na sam kičmeni stub, došlo je do učestale pojave oboljenja kičmenog stuba, koja mogu biti manifestovana sa vrlo blagim simptomima u gradaciji, a variraju sve do totalnih oduzetosti donjih ekstremiteta.

Promene na kičmenom stubu u predelu lumbosakralnog dela mogu da nastanu zbog sledećih uzroka:
* degenerativnih promena
* trauma
* prolapsa (ispadanja) interventebralnog diskusa
* upalnih procesa
* tumora
* intoksikacija

Bolovi kod ovog oboljenja po svom trajanju mogu biti akutni - javljaju se naglo, s vrlo izraženim simptomima, i hronični - koji mogu da imaju stalnu prisutnost određenih simptoma.
Najčešći simptomi su: bol u predelu krsta, nemogućnost ispravljanja posle sedećeg stava, ukočenost u predelu krsta, bol u obe ili jednoj nozi, osećaj trnjenja koji može da dovede do potpune oduzetosti u obe ili jednoj nozi, poremećaj funkcije mokrenja i pražnjenja creva. Simptomi mogu da budu blagi ili teški, ali, u svakom slučaju, narušavaju kvalitet normalnog življenja.

Trajan bol u krstima koji nastaje posle naprezanja lumbalnog dela kičme zove se lumbago. Javlja se obično u srednjoj životnoj dobi u vidu stezanja ili osećaja zamora u tom predelu.
Kada se bol pruža duž cele noge, a potencijalno ga prate i bolovi u krstima, radi se o išijasu. Ukoliko dođe do oštećenja diskusa između dva pršljena, pojaviće se lumboišijalgija.

Hronični bolovi su najčešće prisutni kod osoba koje imaju degenerativne procese na kičmi (spondiloartroze i slično) i obično se javljaju pri promeni položaja tela. Dok oboleli sede ili leže (pogotovo u toplom), nemaju nikakve smetnje, ali kada pokušaju da ustanu, bol se javlja u krstima u vidu kočenja, i ponavlja se posle svakog novog odmora ili promene položaja tela. Bol je često isprovociran i hladnoćom.

Dijagnoza oboljenja postavlja se na osnovu pregleda neurologa, rendgenskog snimanja kičme, a ukoliko je situacija komplikovanija, koriste se magnetna rezonanca i skener. Takođe, koristi se i EMG merenje funkcije mišića.

Lečenje ovog oboljenja zahteva otklanjanje uzroka njegovog nastanka simptomatskom terapijom. U akutnoj fazi najbitnije je mirovanje, ležanje na ravnoj podlozi i primena lekova koje je propisa vaš neurolog. U nekim slučajevima pomažu i specijalni mideri.

Po prestanku akutnog bola neophodne su fizikalne terapije, jer u toj fazi svako kretanje može dovesti do mehaničkog oštećenja već lediranog nervnog korena. Osobe koje pate od ovakvih promena treba da spavaju na ravnoj podlozi, izbegavaju dizanje tereta, da ne prave nagle pokrete i da nauče da sami sprovode odgovarajuće vežbe kod kuće.

Hirurški pristup lečenju ove bolesti ograničen je samo na specifične uzročnike bolesti koji mogu da se otklone operacijom.
Dr Ksenija Maid
specijalista neurolog