Moć vremenskih (ne)prilika


Autor: Smiljana Cvetković

Neki ljudi ispoljavaju izrazitu osetljivost na različite vremenske promene. Glavobolje, migrene, nesanica, mučnina, umor i opšta slabost su samo neki od pokazatelja osetljivosti na vreme. Za ljude koji ispoljavaju ovakve simptome se kaže da pate od meteoropatije, odnosno da su meteoropate.

Istraživanja pokazuju da se povećava broj ljudi na koje vremenske prilike imaju veliki uticaj. Ujedno, razumljivo, povećava se i interesovanje za ovu pojavu, i pronalaze se načini za prevladavanje tečkoća koje ona izaziva.

* Metoropatija - bolest novog doba

U različitim sredstvima informisanja često je moguće čuti ili pročitati da je meteoropatija „bolest novog doba“, i da je uticaj atmosferskih prilika na naše psihofizičko stanje postao uočljiv u poslednjih nekoliko decenija. Verovatno se ovakav zaključak donosi na osnovu činjenice da je biometeorologija nova nauka, iako je spoznaja o uticaju vremenskih (ne)prilika na zdravlje ljudi stara oko dve i po hiljade godina. Još je grčki lekar Hipokrat, koji se smatra „ocem moderne medicine“ u svom traktatu „O vazduhu, vodi i tlu“ napisao da „onaj ko želi da produbi svoje znanje o medicinskoj umetnosti, mora pažljivo da istražuje po redu; pre svega valja uzeti u obzir godišnja doba i njihov uticaj“. Interesantno je da je u Dubrovačkoj Republici postojao propis po kome se zakoni nisu donosili u vreme kad su duvali južni vetrovi, za koje je poznato da utiču na raspoloženje i koncentraciju ljudi. U nekim gradovima Mediterana se, pri proceni uračunljivosti za počinjena krivična dela, uzimala kao olakšavajuća okolnost činjenica da je delo počinjeno za vreme dok su duvali južni vetrovi. Ovih nekoliko istorijskih primera govori u prilog tvrdnji da uticaj koji vremenske promene imaju na čoveka nikako nije novootkriveni fenomen i da je zapravo star koliko i ljudska civilizacija.

* Zašto ima sve više meteoropata?

Međutim, iako zavisnost raspoloženja i opšteg stanja organizma od vremenskih prilika nije nov fenomen, činjenica je da se u savremenom dobu sa njim susrećemo sa većom učestalošću nego što je to bio slučaj ranije. Najćešće se kao objašnjenje za povećanu učestalost ovog fenomena navodi savremeni način života kojim se sve više udaljavamo od prirode. Savremeni čovek većinu svog vremena provodi u zatvorenim prostorijama, koje su uglavnom klimatizovane, usled čega se smanjuje sposobnost prilagođavanja našeg organizma različitim vremenskim uslovima. Ljudski organizam je navikao na prostorije koje su zimi često pregrejane a leti rashlađene, pa mehanizmi autoregulacije gube kapacitet da optimalno reaguju na nagle vremenske promene.

* Meteoropatija

Naziv meteoropatija vodi poreklo od grčkih reči meteoron, što znači nebeska pojava, i pathos, što znači bolest. Meteoropatija se definiše kao grupa simtoma koji se manifestuju pri promeni jednog ili više meteoroloških uslova, pri čemu se pod meteorološkim uslovima podrazumevaju temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina i efekat jonizacije. Osim navedenih, važan faktor predstavlja i dnevna količina svetlosti, odnosno broj sunčanih sati u toku dana.

Skoro svi ljudi reaguju na određen način na nepovoljne vremenske prilike, i veoma je mali broj onih koji se dobro osećaju na veoma visokim ili izrazito niskim temperaturama, ili pri nagloj promeni vazdušnog pritiska. Ljudski organizam je izrazito osetljiv na promene u atmosferskim uslovima, naročito onda kada se ti uslovi naglo i učestalo menjaju. Ove tegobe su najčešće pri naglim promenama temperature i atmosferskog pritiska ili naglog povećanja vlažnosti vazduha. Uslovno, govorimo o dva tipa meteoropatije; primarnoj i sekundarnoj. Primarna ili osnovna meteoropatija javlja se kod zdravih osoba u vidu promene raspoloženja, javljanja osećaja fizičke slabosti, ili bolova za vreme vremenskih promena. Sekundarna meteoropatija se javlja kod osoba koje već pate od neke hronične bolesti kao što je povišen krvni pritisak, ili neke srčane ili plućne bolesti i manifestuje se u vidu pogoršanja stanja tokom ovog perioda. Smatra se da danas od neke forme meteoropatije pati oko 25% do 30% celokupne svetske populacije.

Meteoropatija se manifestuje kroz dve grupe simtoma, psihičke i fizičke. Psihički simptomi se manifestuju u vidu umora, bezvoljnosti, apatije, poremećaja spavanja, ali i naglih promena raspoloženja, kao i smanjenih sposobnosti koncentracije, razmišljanja i koordinacije. Najčešći fizički simptomi su glavobolja, migrena, vrtoglavica, nesvestica, mučnina, reumatski bolovi i bolovi u mišićima, kao i bolovi u predelu starih povreda.

* Zašto neki ljudi i ne primećuju vremenske promene, dok drugi imaju teškoće?

Kao što se međusobno razlikujemo po fizičkim osobinama, karakteru ili temperamentu, tako se razlikujemo i po stepenu reakcija koje izazivaju promene vremenskih uslova. Neke osobe su blago ili umereno osetljive na ove promene, dok neke druge ispoljavaju veoma intenzivne reakcije.

Fizički aktivne osobe, kao i oni koji provode više vremena na otvorenom obično ni ne primećuju promene vremena. Sa druge strane, osobe koje provode vreme u zatvorenom prostoru, kao i osobe koje su imale hiruršku intervenciju, veoma intezivno reaguju na promene, čak mogu da ih „predosete“ na osnovu određenih simptoma kao što su bol ili vrtoglavica.

* Biološko poreklo meteoropatije

Pretpostavlja se da se simptomi meteoropatije javljaju jer vremenske promene, naročito dolazak hladnog vazduha, podstiču stvaranje adrenokortikotropnog hormona, ACTH-a (hormona stresa) koji luči hipofiza, što dovodi do stvaranja osećaja teskobe i razdražljivosti. Istovremeno se smanjuje lučenje endorfina, koji predstavlja prirodno sredstvo protiv bola, usled čega se prag bola smanjuje u velikoj meri. Povećana koncentracija adrenokortikotropnog hormona (ACTH-a) i pad endorfina umanjuju odbrambeni kapacitet organizma i snižavaju raspoloženje.

Isto tako, izlaganje suncu podstiče lučenje seratonina, neurotransmitera koji utiče na pojavu veselog raspoloženja. Suprotno, nedostatak sunčanih sati, oblačno i kišno vreme utiču na stvaranje melanina koji ljude čini pospanim.

* Pozitivan i negativan uticaj vremenskih prlika

Istraživanja pokazuju da su ljudi koji provode vreme napolju na temperaturi od 20 stepeni srećniji i da imaju bolju memoriju od onih koji provode vreme napolju u manje povoljnim uslovima, kao i od onih koji većinu dana provedu u zatvorenim prostorijama, bez obzira na temperaturu vazduha kojoj su izloženi. Naučnici sugerišu da je neophodno provesti jedan deo dana u otvorenom prostoru kako bi se nadoknadio nivo seratonina u organizmu.

Vlažnost vazduha, kao i ekstremne temperature, takođe u velikoj meri utiču na naše emotivno stanje. Naučnici Hauard i Hofman su pratili raspoloženje grupe studenata jedanaest dana tako što su zamolili studente da popunjavaju određene upitnike koji su se odnosili na povezanost njihovih emocija i trenutnih vremenskih prilika. Rezultati su pokazali da su najveći uticaj na raspoloženje imali vlažnost vazduha, temperatura i sunčani sati. Ispostavilo se da visoka vlažnost vazduha izaziva pad koncentracije i pospanost. Povećanje temperature vazduha i broja sunčanih sati je dovelo do smanjivanja anksioznosti i povećanja stepena optimizma.

Vetar utiče na raspoloženje na isti način na koji mogu da utiču i elektronski uređaji (kao što je na primer sistem za ventilaciju ili računar). Neki vetrovi podstiču stvaranje visoke koncentracije pozitivnih jona, što može da uzrokuje brojne psihičke smetnje, depresiju, nervozu, razdražljivost, emocionalnu neuravnoteženost, anksioznost i apatiju.

* „Sezonsko“ raspoloženje

Najnovija istraživanja, u poslednjih nekoliko godina, pokazuju da su nivo našeg raspoloženja i radne sposobnosti povezani ne samo sa dnevnim ili nedeljnim promenama vremenskih prilika, već i sa godišnjim dobima. Naime, naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su utvrdili da su ispitanici koji su u proleće provodili bar 30 minuta dnevno napolju bili bolje raspoloženi u odnosu na one kojima se svakodnevni život odvijao u zatvorenom prostoru. Osobe koje su svakog dana bar po pola sata bile na otvorenom ispoljavale su veće opšte zadovoljstvo, imale su veći kapacitet memorije i pokazivale su izraženije kreativno mišljenje.

Takođe, poznato je da zimski dani donose apatiju, sniženo raspoloženje i snižen opšti nivo aktivacije. Statistički podaci čak ukazuju na to da se kod stanovnika onih zemalja u kojima je tokom većeg dela godine hladno i sa malim brojim sunčanih sati, depresivni poremećaji javljaju sa većom učestalošću.

* Sezonski afektivni poremećaj

Sezonski afektivni poremećaj je poznat pod imenom zimska depresija, jer se najčešće javlja u zimskom periodu, iako može da se javi u bilo koje doba godine. Kao što je već rečeno, kod nekih ljudi neki od depresivnih simptoma mogu da se jave pri naglim promenama vremenskih uslova, odnosno na prelasku iz jednog u drugo godišnje doba.

Ovaj poremećaj raspoloženja javlja se kod osoba sa normalnim mentalnim funkcionisanjem, i u zavisnosti od toga u kojim mesecima se javlja, ispoljava se kroz različite simptome. Za sezonski poremećaj koji se javlja u jesenjim i zimskim mesecima karakteristični su: teškoće u ustajanju ujutru, jutarnja mučnina, prejedanje, osećaj slabosti, tečkoće u koncentraciji i izbegavanje socijalnih kontakata. Hladnoća, veće temperaturne oscilacije u toku dana kao i sve manje sunčeve svetlosti dovode do toga da se veliki broj ljudi oseća pospano i neraspoloženo.

Za sezonski poremećaj koji se javlja u proleće i leto karakteristični su nesanica, anksioznost, razdražljivost, smanjen apetit, gubitak težine i smanjena seksualna želja. Do poremećaja raspoloženja u ovom toplijem delu godine dolazi uglavnom zbog nemogućnosti da se prilagodi na promenu i povišenje temperature koje se javlja u prolećnim i letnjim mesecima.

Neki podaci pokazuju da se sezonski afektivni poremećaj u ženskoj populaciji javlja osam puta češće nego kod muškaraca, kao i da su deca i adolescenti izuzetno podložni ovom poremećaju raspoloženja. Prvi put se javlja između dvadesete i tridesete godine života, a vrlo retko nakon šesdesetpete godine. Pokazuje se da je ovaj poremećaj donekle i geografski uslovljen, te da se sa većom učestalošću javlja na severu Evrope i u Kanadi.

* Kako protiv negativnih promena raspoloženja izazvanih promenama vremena?

>>> Provodite što više vremena napolju. Provođenje vremena na otvorenom, u prirodi, je od suštinskog značaja za uspeh u prevladavanju teškoća koje se javljaju pri naglim promenama vremenskih prilika. Bez obzira na to koliko ste zauzeti, uvek možete da izdvojite bar pola sata kako biste izašli iz kuće. Prošetajte psa ili prošetajte do prodavnice bez da razmišljate o temperaturi ili vlažnosti vazduha. Krenite u šetnju čak i ako pada kiša.

>>> Pokušajte da zavolite niske temperature i visoku vlažnost vazduha. Naučite da uživate u snegu i susnežici. Kada budete naučili da uživate u kiši ili snegu meteoropatija će jednostavno nestati; jer je ona najvećim delom upravo i uzrokovana našom težnjom ka udobnosti.

>>> Počnite da se bavite nekom fizičkom aktivnošću na otvorenom; vozite bicikl, počnite da džogirate. Ove aktivnosti treba da upražnjavate i onda kada nije lepo vreme, i onda kada pada kiša ili sneg, ili kada duva vetar. Otpornost na vremenske promene možete da steknete samo tako što ćete aktivnosti koje ste isplanirali da realizujete bez obzira na trenutne vremenske uslove.

>>> Svoj organizam možete da prilagodite vremenskim promenama i tako što ćete ići u saunu, ili tako što ćete se tuširati naizmenično hladnom i vrućom vodom. Ovakav tretman stručnjaci posebno preporučuju osobama koje imaju niži krvni pritisak, a koje su ispoljavaju posebnu osetljivost na promene vremenskih uslova.

Izvor

Moj problem odkad znam za sebe.


Apsolutno se slazem.
Uvek kada provodim vise vremena na "vazduhu" osecam da je glavobolja mnogo manja na promenu vremena.
Najgore se osecam kad posle kisnog vremena dodje suncan dan  
Potpuno obrnuto od svih koje znam a da ih muci ovaj problem  

Nisi jedina..osetim otopljenje 12 do 24 sata ranije.Bolovi u zglobovima, teške noge, umrtvljenost.Uf.
Promena sa toplog na hladno mi ne smeta.

Ovo uspevam da uradim , skoro svaki dan, zavisi kakve su prilike kod kuce 


Vidis, ja kad se pozalim drugaricama...Nijedna nema ovakav problem, zato se i pitam jel sam ja sama na ovom svetu 

Od kada sam pocela da izlazim na minus mokre kose... takvih problema vise nemam...

A mozga?