Oproštajni intervju nemačkog ambasadora u Srbiji Andreasa Cobela
Kosovo je pre svega problem EU
Autor: Milorad Ivanović | 01.09.2007 - 08:51

Andreas Cobel: Naučio sam da cenim Srbiju

Nadam da pitanje Kosova neće u Srbiji biti instrumentalizovano za stranačke svrhe, što bi vodilo do samoblokade, usporilo proces reformi i razočaralo milione građana koji očekuju poboljšanje ekonomske situacije u zemlji, kaže za „Blic“ Andreas Cobel, nemački ambasador u Srbiji, u svom oproštajnom intervjuu pošto ovih dana odlazi na novu dužnost u sedište Evropske unije u Briselu.
Uključivanjem Volfganga Išingera u pregovaračku trojku, Nemačka je i direktno uključena u rešavanje kosovskog problema. Šta se može očekivati od takvog angažovanja Nemačke?
- Nemačka je, naravno, i pre bila, a ostaje i dalje uključena kao članica Kontakt grupe. Volfganga Išingera, jednog od naših vrhunskih diplomata, izabrao je Havijer Solana da predstavlja EU u novoj trojci. Angažovanje Nemačke se u potpunosti uklapa u angažovanje EU jer smo svi svesni toga da je problem Kosova pre svega evropski problem i da je EU posebno pozvana da doprinese rešavanju ovog pitanja.
Novi pregovori o budućnosti Kosova su počeli. Očekujete li približavanje stavova dve strane?
- Ja to ne znam. Samo se nadam da pitanje Kosova neće ovde u Srbiji biti instrumentalizovano, pre svega za stranačkopolitičke svrhe. Po mojoj oceni, to bi samo vodilo do samoblokade koja bi dalje usporila potrebni proces reformi u zemlji i time razočarala milione ljudi koji se nadaju poboljšanju svoje ekonomske situacije. Krajnje je vreme da se pogled okrene sa prošlosti na budućnost.
Nemačka je jedna od zemalja EU koja ponavlja da je prihvatljivo jedino rešenje doneto u UN. Kakvi će biti koraci Berlina ukoliko, recimo, Amerika jednostrano prizna Kosovo?
- Do sada se Kontakt grupa na kraju uvek dogovorila o zajedničkom kursu. Zašto bih onda spekulisao da to sada neće biti slučaj?
Posle Beograda odlazite u sedište EU u Briselu gde ćete svakako imati uticaj na pregovore Beograda i EU. Kakav bi bio vaš savet vlastima u Beogradu - šta da urade da ubrzaju put ka EU?
- Znate, uticaj državnih službenika je ipak dosta ograničen. Ali, naravno, da ću iskustvo stečeno u 15 godina bavljenja Jugoslavijom primeniti u svom radu i u konsultacijama u Briselu. Pri tome je moje čvrsto ubeđenje da su ustrajnost i predvidivost zapravo najbolje prijateljske usluge koje Srbiji mogu učiniti evropski partneri. Da je Srbija nastavila da ispunjava svoju međunarodnu obavezu saradnju sa Haškim krivičnim sudom, sa istim intenzitetom koji je bio primetan u prvom polugodištu 2005. godine, otišli bismo mnogo, mnogo dalje sa evropskim integracijama vaše zemlje. A možda bi onda i neki drugi razvojni procesi tekli drugačije, npr. razvoj Državne zajednice SiCG. Sada treba pogled usmeriti prema napred, upotpuniti saradnju sa Hagom, sklopiti sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i sprovesti ga kako je ugovoren. Onda Srbija, ako želi, može da zatraži članstvo u EU.
Vaš boravak je protekao u senci incidenta nastalog nakon vaše izjave na jednoj tribini. Kada se sad okrenete i pogledate, da li je taj događaj uticao na vaš dalji rad i odnose sa vlastima u Beogradu.
- „Incident“ je simpatična formulacija. Izjave koje sam dao na zatvorenom diskusionom forumu, neposredno nakon što sam držao javni govor, prenesene su bez moje prethodne saglasnosti na takav način da se, zbog izbora i uspostavljanja povezanosti, mogao steći veoma pogrešan utisak. Tu i tamo sigurno ni moj izbor reči na ovoj, ponavljam zatvorenoj diskusiji, gde se ne stavlja svaka reč na vagu, nije bio baš srećan. Za to sam se narednog dana i izvinio. Međutim, činjenica da je čitava stvar prerasla u višednevnu kampanju u kojoj mi je jedan član Vlade čak dodelio atribut „fašistički“, ipak ukazuje na prilično robustan politički stil. Ali, to je sada prošlost. Nisam preosetljiv, a kao bivši novinar sam prijatelj otvorenih reči. Mislim da mi ni oni, koji se proteklih godina nisu uvek slagali sa nekom od mojih izjava, neće osporiti da sam stalno pokušavao da se uspostavi iskreni i konstruktivni dijalog usmeren na zajedničku evropsku budućnost. Uostalom, čak ako su nam se mišljenja ponekad razilazila, napuštam Srbiju nakon skoro tri veoma uzbudljive godine sa osećajem zahvalnosti za srdačnost, velikodušnost i pomoć od prijatelja i partnera iz širokog stranačkog spektra od LDP-a do DSS-a, ali i od velikog broja ljudi iz različitih oblasti života u Beogradu i u drugim delovima zemlje koju sam intenzivno proputovao i naučio da cenim.

Za iskren dijalog
Delite li mišljenje pojedinih analitičara da se strani ambasadori previše mešaju u unutrašnje stvari Srbije i da takva situacija nije u drugim zemljama?
- Verujem da se danas u demokratskim zemljama diplomatija klasičnog stila dopunjava javnim dijalogom, pri kojem strani predstavnici stavove svoje zemlje i neposredno objašnjavaju građanima zemlje-domaćina. U tome ne mogu da vidim ništa opako, a očigledno ni mediji - inače ne bi tako često tražili intervjue. Trenutak kada se pređe granica nedozvoljenog mešanja u unutrašnja pitanja zemlje-domaćina, najčešće je stvar gledišta. Ono što se jednom političaru sviđa u izjavi stranog diplomate, ne mora neminovno oduševiti i druge političare. Jer ako težite da usrećujete sve, teško ćete imati iskren dijalog.

Izvor: Blic

Andreas Cobel je jedan nesposobnjaković koji je samo štetio mogućim odnosima Srbije i Nemačke, kočio ih, trovao, usporavao saradnju na svakom polju. Da nikad nije došao bilo bi bolje. Nadam se da će sledeći ambasador Nemačke biti sposoban i konstruktivan diplomata. Inače indikativno je da se smenjuje cela garnitura ambasadore EU i USA. Nadajmo se dobrom ishodu ove promene.

Море, лаже Шваба!