Šta donosi tek usvojeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Participacija za sve usluge lekara

Participacija će se ubuduće plaćati za sve lekarske usluge izuzev za hitne slučajeve, lečenje dece, trudnica, dijabetičara i obolelih od malignih bolesti, predviđeno je tek usvojenim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Zakonom, međutim, nije precizirano koliko će se za koju uslugu plaćati, a iz Ministarstva zdravlja uveravaju da ti iznosi neće biti toliko veliki da bilo koga odvrate od odlaska lekaru.

Zakonom su, kako za „Blic“ objašnjava Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, propisani samo okviri za plaćanje participacije, dok će konačne cene utvrditi Republički zavod za zdravstveno osiguranje.

- Na predlog cena sa kojim izađe Zavod saglasnost daje Vlada Srbije, a pacijenti mogu biti sigurni da se neće dozvoliti previsoke participacije - kaže Antić i dodaje da one mogu iznositi najviše 20 odsto od stvarne cene usluge. Prema računicama Ministarstva, teži bolesnik za godinu dana na ime participacije neće davati više od trećine prosečne godišnje plate u Srbiji, a ta trećina za ovu godinu iznosi oko 5.000.

Antić procenjuje da će budući iznosi participacija biti malo ili nimalo veći od sadašnjih. A sadašnji iznosi su, recimo, za pregled i bolničko lečenje po 20 dinara, za obične laboratorijske usluge takođe 20, a za one složenije 70 dinara, za skener 300, a za magnetnu rezonancu 600 dinara.

Pacijenti će, kaže naš sagovornik, ubuduće dobijati račune za plaćenu participaciju, na kojima će jasno pisati kakva mu je usluga pružena, koliko ona košta i šta od toga plaća sam pacijent a šta država. Jednu kopiju dobijaće pacijent, a druga će biti dostavljana Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Osim hitnih slučajeva, dece, trudnica, dijabetičara i obolelih od malignih bolesti, od plaćanja participacije izuzeti su i najsiromašniji građani, korisnici socijalne pomoći, zatim ratni vojni i teški invalidi koji ostvaruju pravo na tuđu negu i pomoć, zatim slepi ljudi i dobrovoljni davaoci krvi.



Izvor: Blic \ Radenka Marković

Šta sve novo pacijentima donosi tek usvojeni Zakon o zdravstvenom osiguranju

Na bolovanje malo sutra

Ubuduće majke u Srbiji neće moći da zbog bolesnog deteta dobiju više od sedam, eventualno 15 dana, a biće onemogućeno i da radnici budu duže od šest meseci na bolovanju - posle toga sledi penzija ili skraćeno radno vreme i umanjena plata

BEOGRAD - Budući da su dugovi srpskih firmi prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje zbog neuplaćivanih doprinosa, a ostvarenih bolovanja (17 milijardi dinara), zdravstvene vlasti su u novom zakonu za zdravstveno osiguranje odlučile da naprave značajne rezove i prilikom zaključivanja bolovanja. Tako se, na primer, ubuduće iz sredstava RZZO neće plaćati bolovanja radnicima firmi čiji poslodavci ne uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje.

To je samo jedna od novina, a ono što će većinu stanovništva najviše da boli je to što će ubuduće procedura za ostvarivanje bolovanja biti rigoroznija.
   
      

Alkoholičari bez nadoknade

Platu tokom bolovanja ubuduće, po novom zakonu o zdravstvenom osiguranju, neće dobijati osobe na izdržavanju kazne zatvora, osobe na obaveznom psihijatrijskom lečenju, kao i oni koji su na obaveznom lečenju od alkoholizma i narkomanije u zdravstvenoj ustanovi.
      
      
      
   

Do sada smo, na primer, na neprekidnom bolovanju mogli da budemo 12 meseci i tek onda idemo pred komisiju o proceni invalidnosti, a ubuduće ćemo pred komisiju morati da idemo već posle šest meseci. Ukoliko komisija proceni da osoba može da radi, ona će biti vraćena na posao. U suprotnom, ide u invalidsku penziju. Postoji čak i mogućnost da se vrati na posao, i da radi skraćeno radno vreme, i to najmanje četiri sata dnevno. Skraćenim radnim vremenom može da se radi najduže tri meseca neprekidno, ili sa prekidima u toku 12 meseci. Plata za vreme skraćenog rada srazmerna je vremenu provedenom na radu prema punom radnom vremenu.

Inače, zarada tokom bolovanja može biti ukinuta, ukoliko se zaključi da zaposleni tokom bolovanja obavlja neku drugu privrednu aktivnost, ili se ne pridržava pravila koja ga vode ka izlečenju.

Ukoliko bolovanje traje do 30 dana, platu za radnika (tačnije 65 odsto zarade) obezbeđuje poslodavac, a ako bolovanje traje duže onda se zarada obezbeđuje iz sredstava RZZO. Punu platu su poslodavac ili RZZO dužni da obezbede za one koji imaju neku profesionalnu bolest, ili su povredu dobili na poslu, kao i za one koji su sprečeni da rade zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.

Ono što će verovatno najviše pogoditi srpske majke je da je skraćeno vreme bolovanja zbog bolesti dece, ali i ostalih članova porodice. Ako je u pitanju dete starije od sedam godina, majka ili otac će moći da dobiju najduže sedam dana bolovanja. U slučaju da je u pitanju osoba mlađa od sedam godina, ili starija, ali duševno i telesno ometena u razvoju, zaposleni može da dobije najviše 15 dana. Eventualno prvostepena komisija ovaj period može da produži za još toliko, ili drugostepena komisija najduže na četiri meseca ako je u pitanju teška bolest deteta do 18 godina.



Izvor: Glas Javnosti \ D. Stanimirović