Šta donosi predstojeći zakon o zaštiti svedoka
Država menja lični opis mafijaša

DR MILAN COLIĆ: Nemoguće je potpuno promeniti nečiji opis, iako bi se uradilo više operacija. Precizniji odgovor bi glasio: Može, ali nedovoljno. Tako nešto dešava se samo u filmovima. Nešto više bi im pomoglo lomljene kostiju lica, njihovo nameštanje i ugradnja implantanata u lice. Međutim, to podrazumeva čitavu ekipu lekara od maksiofacijalnih hirurga, plastičnog hirurga, anesteziologa, što znači da bi takvu operaciju teže bilo uraditi u apsolutnoj tajnosti

Dejan Milenković Bagzi (35), potencijalni svedok-saradnik, optužen za umešanost u ubistvo bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića i više ubistva koje je počinio zemunski klan, i juče je ispitivan iza zatvorenih vrata pred tročlanim većem Specijalnog suda, koje treba da odluči o njegovom zahtevu da dobije status zaštićenog svedoka.

Milenković bi narednih dana trebalo da govori i o 17 ubistava i nekoliko otmica, za koje se tereti. On je, kako saznajemo, iscrpno odgovarao na pitanja tročlanog sudskog veća, u kojima je ponovio optužbe.

Ukoliko mu sudsko veće, na kraju saslušanja, dodeli status svedoka-saradnika, on će se pridružiti nekolicini bivših mafijaša pokajnika: LJubiši Buhi Čumetu, nekadašnjem vođi surčinskog klana, Miladinu Suvjadžiću - Đuri Mutavom i bišem policajacu Zoranu Vukojeviću Vuku, bliskim saradnicima Dušana Spasojevića Šiptara, ubijenog vođe zemunskog klana, Nenadu Šareu Škenetu, telohranitelju Milorada Ulemeka Legije i još nekolicini manje poznatih iz drugih postupaka.

Svi oni bi, po okončanju postupaka, trebalo da uđu u program zaštite svedoka, koji tek treba da razmatra Skupština Srbije. Iako postupci protiv članova kriminalnih bandi uveliko odmiču pred Specijalnim sudom, ovaj program još nije usvojen. Sudija Miodrag Majić, član radne grupe koja je radila Nacrt zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, kaže da je on završen pre godinu dana i da, po njegovim saznanjima, treba da uđe u proceduru. U izradi nacrta učestvovali su i profesori Pravnog fakulteta u Beogradu, tužioci, predstavnici MUP-a, Ministrastva finasija i Oebsa.

- Planirano je da taj zakon bude u primeni od 1. januara 2006. godine. NJime se uređuju uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima koji su, zbog davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u postupku, izloženi opasnosti. Učesnici u krivičnom postupku su i osumnjičeni, okrivljeni, svedok-saradnik, svedok, oštećeni, veštak i stručno lice. U okviru programa primenjuje se zaštita ličnosti i imovine, promena prebivališta ili premeštanje u drugu zavodsku ustanovu, prikrivanje identiteta i podataka o vlasništvu i promena identiteta - kazao je sudija Majić.

On objašnjava da se mera promene identiteta sastoji se od potpune ili delimične izmene ličnih podataka zaštićenog lica.
- Uz ovu meru može biti određena i promena fizičkih karakteristika zaštićenog lica. Posle promene identiteta jedinica za zaštitu odobrava i nadzire pristup izvornim podacima o identitetu zaštićeno lice. Jedinica vodi računa i o pravima i obavezama koji su u vezi sa izvornim identitetom zaštićenog lica - navodi Majić.

Nacrt zakona predviđa i da nadležni organ, na osnovu podataka koje dostavi Jedinica za zaštitu odmah izdaje ličnu ispravu. Podaci u ličnoj ispravi ili dokumentu ne smeju biti identični sa podacima druge osobe. Evidencija nadležnog organa MUP-a vodila bi se na način da se na osnovu podataka o izvornom identitetu zaštićenog lica ne može utvrditi njegov izmenjeni identitet.

Originalne isprave zaštićenog lica čuvaju se u Jedinici za zaštitu. Odluku o uključenju, produženju i obustavi programa zaštite donosi Komisija za sprovođenje programa. Do obustave programa može doći ukoliko više ne postoji potreba zaštitom, ako protiv zaštićenog lica bude pokrenut krivični postupak za delo koje dovodi u pitanje opravdanost sprovođenja ili ako zaštićeno lice bez opravdanog razloga ne ispunjava svoje obaveze iz sporazuma i time dovede u opasnost ili onemogući sprovođenje programa i na zahtev strane države na čiju teritoriju je premešteno zaštićeno lice.

Sudija Majić navodi da bi, prema nekim procenama, u prvoj godini trebalo izdvojiti 11 miliona evra za ceo projekat, što podrazumeva i osnivanje službi i finasiranje lica, dok bi narednih godina trebalo izdvojiti manje novca. Sredstva za sprovođenje zakona obezbeđivala bi se iz republičkog budžeta. S obzirom da zaštićeni svedoci ne bi mogli da se nađu sigurno utočište u našoj zemlji, one bi morale da budu sklonjene u drugu zemlju.

- To podrazumeva međunarodnu saradnju i sklapanje bilateralnih ugovora sa drugim zemljama u kojim bi se te osobe sklanjale. To znači da, na primer, svedoci-saradnici ne bi mogli da biraju zemlju u kojoj bi želeli da žive, a finasirane bi iz našeg budžeta ili po sistemu kompenzacije. Na primer, ako Bugarska želi da skloni neko lice kod nas, onda bismo i mi neku osobu mogli da uputimo kod njih - ističe Majić.

Koliko bi Čumetu, Mutavom ili Bagziju u skrivanju u drugim zemljama pomogla promena ličnog opisa plastičnim operacijama objašnjava primarijus dr Milan Colić, vlasnik beogradske ordinacije "Colić" za plastičnu i estetsku hirurgiju. Doduše, Čume i sada slobodno šeta Surčinom, u pratnji telohranitelja, očigledno, ne strahujući od odmazde Milorada Ulemeka.

- Nemoguće je potpuno promeniti nečiji opis, iako bi se uradilo više operacija. Precizniji odgovor bi glasio: Može, ali nedovoljno. Tako nešto dešava se samo u filmovima. Nešto više bi im pomoglo lomljene kostiju lica, njihovo nameštanje i ugradnja implantanata u lice. Međutim, to podrazumeva čitavu ekipu lekara od maksiofacijalnih hirurga, plastičnog hirurga, anesteziologa, što znači da bi takvu operaciju teže bilo uraditi u apsolutnoj tajnosti. Takvim osobama bi više pomoglo da u kobminaciji sa operacijma puste kosu, brkove ili smršaju 20 kilograma - kaže dr Colić.

On naglašava da kod njega do sada nisu dolazili "žestoki momci" sa zahtevom za potpunom promenom ličnog opisa.
- Samo su mi, pre nekoliko godina, u ordinaciju došli neki opasni tipovi koji su se najpre raspitivali za cene nekih operacija. Na kraju su me pitali da li bi bio spreman da uradim jedan patriotski čin i promenim izgled nekom čoveku. Rekao sam da je to nemoguće. Nisu se predstavili ko su, ni ko je taj čovek, a ni do danas ne znam ko je bio u pitanju - opisao je susret sa neobičnim klijentima dr Colić.
D. Ćuruvija
   
      

Iskustva na Zapadu - Kompletna zaštita i porodice

Programom zaštite svedoka predviđeno je staranje o ljudima koji daju važne dokaze u vezi najozbiljnijih zločina. Uslov da svedok uđe u ovaj program jeste da njegova bezbednost bude znatno ugrožena. Većina ljudi koji u Britaniji žive u okviru ovog programa su kriminalci koji su se okrenuli protiv svojih kolega iz podzemlja. Ali "kandidati" za zaštitu su i žrtve zločina i nevini prolaznici. Za realizaciju programa zadužene su veće, regionalne policije, kao što bi kod nas bila beogradska. Dok je ovakva zaštita u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama zakonski regulisana i "guta" milijarde dolara, u drugim zemljama se često vodi neformalno. Upravo zbog troškova i kompleksnosti šeme, kao i zbog remećenja života svedoka, policija ovakvoj zaštiti pribegava samo u ekstremnim slučajevima.
Osobe koje pristanu na ovaj program svoj stari život menjaju za novi. To znači selidbu, često u drugi kraj zemlje, i promenu identiteta. U Velikoj Britaniji policija pita svedoka gde bi želeo da živi, zatim izaberu oblast. Obezbede mu državni stan, opreme ga polovnim nameštajem i pošalju novčanu nadoknadu koju primaju nezaposleni. Te prve večeri svedok dobije karticu nacionalnog osiguranja, pasoš i zdravstvenu knjižicu i to je to. Svoju prošlost mora da izmisli.
U zemljama gde ovakav program nije potpuno pravno regulisan, problem predstavlja birokratija. Tako čovek koji je državi dao važne informacije i zauzvrat se pozdravio sa starim životom, može imati problema da nađe posao, jer njegove stare diplome ne važe. Jedinstvena i konačna suma novca koja im se isplaćuje ume da bude smešno mala, u odnosu na rizik koji svedočenje nosi. Razlog tome je očekivanje da svedok u novom životu samostalno ostvaruje prihode, kao i nastojanje država da program zaštite svedoka ne izgleda kao "našminkana" kupovina informacija. Novi život svedoka saradnika trebalo bi da ostane na istom nivou i kad je reč o finansijskom stanju i načinu života.
Pojedini programi svedocima dozvoljavaju delimičnu komunikaciju sa bližnjima, putem povremenih telefonskih poziva i pisama kojima treba po šest nedelja da različitim kanalima stignu do svedoka. Nekad program nudi kompletnu zaštitu i promenu identiteta čitave porodice, kao i svih koji su imali kontakta sa svedokom, npr advokata, sudije itd. Ima svedoka koji danas žive drugi život, dok njihovi najbliži misle da su mrtvi.
S. Ilić

Zasto kovceg dr. Zorana Djindjica nije bio otvoren u crkvi? Da li je u njemu 100% izvesno bio les dr. Zorana Djindjica?