Jos uvijek pod uticajem romana...jos uvijek sebe pitam da li ovo postoji i sta djeca osjecaju kada se dvoje rastaju?
Neka ne bude mrsko procitati jer i kamen bi zaplakao na ovo:

Djuro Zrakic - Svi me vole samo tata ne...

Tata!
Ovo je prvo pismo koje ti pisem. Dugo sam razmisljao da li da pisem ili ne. Ipak ne mogu, a da ne kazem sve. Procitaj ga do kraja, premda ne zelim da s njime bude kraj, nego pocetak. Vise nema zapreke da budemo skupa. Ona, koja ti je u zivotu bila kriva i kojoj si vec davno okrenuo ledja, ostavivsi je samu, nje vise nema. Otisla je mlada, samo zato, sto si otisao ti. Pogledaj u svoju ruku i procitat ces njeno ime. Toliko si ga puta napisao, izgovorio. Kada si odlazio, rekao si Jozi: '' Vrijeme ce izbrisati sve.'' Koliko je vrijeme stvarno mocno, najbolje znas ti, tata. Ne zelim vracati proslost, ali cuo sam tata, pocetak je bio divan. Nisi sigurno zaboravio zdenac kada ste hvatali ribu samo sa stapom, bez udica, kada ste se prvi put sreli. Bili ste tada sretni i cinilo vam se da ce to stalno trajati, ali svrsetak je bolan.
Tata, dugo smo te cekali. Nisi dosao reci ni posljednji zbogom mami, s kojom si krenuo u zivot, da skupa nosite teret zivota. Ostavio si je vec na pocetku samu, da joj na kraju, kada je umrla, ne dodjes na sprovod. Ne znam zasto? Zar je ucinila tako veliko zlo koje se ne moze oprostiti? Uvijek mi je rekla sve i ponovila vise puta: '' Mladen ce se vratiti.'' Cekala je dugo, vise te nece docekati. Nije gubila nade ni onda kad je umirala. Sigurno zelis cuti posljednje njene rijeci. Evo ih, tata! '' Sine, nemoj zaboraviti tatu! Ja mu oprastam sve. Sve svoje patnje prrikazujem za njega i za tebe. Sigurno ces ga vidjeti reci mu u moje ime:Oce, sada se mozes vjencati sa zenom zbog koje si ostavio mene i dijete. Ucini to! Ja ti vise nisam zapreka. Ivane, tata ce te jednog dana zavoljeti.'' Tata, mama ti je oprostila sve. Mozda je njena krivnja samo u tome sto te voljela i onda kada si otisao. Ne trebam govoriti vise; znas to, tata, bolje nego ja. Nisi ostavio samo nju, ostavio si i mene. Nije trebalo proci dugo vremena da osjetim nedostatak tvoje ocinske ruke. Kada mi se cinilo da dalje vise ne mogu izdrzati, mamine rijeci davale su m isnage za svaki korak naprijed. Sada ni nje vise nema, ostao sam sam. Koliko sam puta rekao rijec tata! Nikada nisam dobio odgovor, a imao sam pravo na to.Ja ti tata, nisam nista ucinio nazao, niti cu to ciniti ubuduce. Imas drugu djecu, znam... Volim ih, premda ih jos nisam vidio. Dopusti mi da ih zovem sestrama i da me mogu zvati bratom. Ne trazim da me primis pod svoj krov, jer ne zelim svojim prisustvom mozda remetiti tvoju sreci. Tata, ja imam samo jednu molbu - voli me kao sina! Doci cu u grad u kojem zivis. Srest cemo se sigurno vise puta. Ne trazim puno, samo stisak ruke, pozdrav ili smijesak i bit cu zadovoljan. Bit ce to znak da me voli i ja ne zelim nista vise. Znam ulicu u kojoj stanujes, proci cu cesto njome.
Zbogom! Ivan.
______________________________ ______________________________ __________________________
(Ovo se dogadja na maturalnoj, Ivanov tata i njegova obitelj su takodjer bili tamo. Ivan se odlucio napisati tati pjesmu, pa evo vam rijeci. Ali tata nikada nije poslusao do kraja rijeci, nije mogao. Izasao je na pola pjesme van).

Cekala te mama dugo.
Sad su mrtve njene oci.
Ugasle su od cekanja
da ces ipak jednom doci.
Sam kroz zivot idem sada.
Tata, vole me svi.
Zasto ti ode, tata moj?
Zasto me ne volis ti?
U ulici gdje stanujes sretnem te cesto.
Zasto me ne gledas tata?
Tesko je biti sam.
Bez tebe, bez sestre, bez brata.
Premlad sam za tugu, s njom se bratim.
Bole me misli:
Vole me, vole me svi,
Samo ne, tata ti.
Ako vise neces doci,
necu kvarit tvoju srecu.
Tom ulicom gdje stanujes
Vise, tada, proci necu.
Zaplakat ce oci tvoje
Nek ne bude tata, kasno!
Zar vole, vole me svi,
Samo ti cekas tata!
Samo me ne volis ti!

Sta da kazem osim samo da pitam...znamo li kada se rastajemo sta gubimo?

dobre su knjige,pročitaš i ponešto ti ostane,dirne te,obogatiš rečnik. ako. a i pametniji si,ugledniji u društvu kad se pokrene neka diskusija

na konto teme...
knjigu nisam čitala,ali iz navedenog-tata,dodji?! tata,idi u  *****. nisi bio tu kad je trebalo? mama umrla od tuge,ja odrastao i sve ti praštam...ima od Šaulića ona Majko sve ti opraštam,tužna pjesma. ali opet...napravio čovjek izbor,ne radi ništa da se ispravi i ti ga tražiš....znam gdje povoljno možeš da nabaviš naramak sijena,Ivane. i ostali Ivani

a znamo li šta radimo,ostavljamo...kad se razvodimo ili napuštamo? često ne

Razvod je teska stvar. Znamo sta gubimo, ali iz nekog razloga ne mozemo ostati u stanju u kojem smo. I poneki put je tako i bolje...

Zato se treba paziti prilikom odabira supruznika, i nikom ne bih zeleo da mu dete prozivi ovo opisamo u uvodnom tekstu. No, kao sto rekoh, neki put je bolje. Bolje ziveti sa jednim roditeljem kako treba, cak iako ti nedostaje drugi, nego imati oba a trpeti konstantne svadje i rasprave. Srecno detinjstvo je srecno detinjstvo i to je nezamenljivo u zivotu bilo kog coveka. Svaki roditelj bi trebao to obezbediti detetu.

Danas se suviše olako odlazi iz braka. Ne postoji odium društva prema kukavičkom napuštanju i emotivnom sakaćenju svoje dece. Ja se s tim ne slažem. Mogu da shvatim razloge da se ljudi razvedu ali za onog ko zaboravi na brigu o deci bih bila rigorazan sudija.

Deca željna ljubavi i podrške na svu sreću često postaju savršeni roditelji svojoj deci.

Deci mnogo teze pada ono sto predhodi razvodu nego sam zivot bez jednog roditelja.

Umesto odgovora... link:

http://www.charolija.com/svasta-nesto/momcilo-maletic-maletic-prezime-mog-prvog-deteta/

Odavno me nesto nije toliko rastuzilo...

Moji nisu imali idealan brak... ali... ehej... bar se nisu razveli...

Bolje dobar razvod, nego dobar brak, stalno pricaju.

Jest ali za dobar razvod je potrebno da dvoje ljudi stave svoja osjecanja, sujetu i netrpeljivost sa strane, zarad viseg cilja - djeteta, bar onoliko koliko je to neophodno.
Sa druge strane da to te dvije osobe mogu i zele ne bi se ni razvodile.

Sto se onih koji se okrenu i odu, imaju i oni svoju logiku. Uvaljali su se u kaljugu, ustali, okupali, ostavili je iza ledja i idu i gledaju naprijed, ne pada im napamet da ostatke te kaljuge zauvjek vuku za sobom i da je ne dao bog unose u svoj novi cisti zivot, svoju novu cistu kucu, svoj novi brak, da prave sebi problem sa svojom novom porodicom.
Lakse im je da sve jednostavno ostave i zaborave.

A djeca, djeca ce brzo porasti, a onda im nece trebati ni mama ni tata.


Ovo je manifest sve napustene djece i svih onih koji ih gledaju kako rastu. Mislim da cu istampati ovaj tekst i djeliti ga kao konfeti. Mozda neko govno nadje muda i pogleda svoje dijete u oci.

Mislim da je ovo gorda istina,ako vec ne ide odmah svako sebi,zasto da djeca slusaju neprestane svadje,ponizenja i iz svega izlaze sa traumom.



Za link...sve mogu razumjeti,nekada se dvoje voljelo i prestalo voljeti,ali vlastitu krv,bice koje nije krivo nikome nista i jadno samo zna za dvije osobe tatu i mamu,ostaviti i ne javiti se,ne pozeljeti uzeti u narucje,cuti osmijeh,to je krajnje dno ili sljam ljudskog roda.

Прочитала сам ово, као и коментаре...
Управо то остаје детету после развода..деца неко време пате, после постану равнодушна.
И тачно је да данас  се час разведу..не размишљају о полседицама које  сав живот носе деца.
Сестричина мог мужа удала се, родила дете, живели заједно 3 године и ено сад цимају тог бебца, јер су дебили!
Или је то данас  нека "мода"    коју ја не капирам.