Prvi put u posleratnoj istoriji
Nemačka vlada odobrila nacionalizaciju banaka
Autor: Beta - Tanjug - FoNet | 18.02.2009. - 16:30 izmena 17:49

Vlada Nemačke usvojila je danas zakon koji omogućava nacionalizaciju banaka. To je prvi put u posleratnoj istoriji Nemačke da je dopuštena nacionalizacija u bankarstvu ili privredi.

Portparol savezne vlade Tomas Šteg je saopštio da je prelazak banaka u državno vlasništvo predviđen samo kao poslednji korak kojim treba spasti neku banku od bankrota.
Zakon je donet prevashodno sa ciljem da se obezbedi preživljavanje minhenske banke Hipo Ril Istejt, koja finansira poslove u oblasti nekretnina i infrastrukture i koja na noge nije stala ni posle pomoći od oko 100 milijardi evra u državnim garancijama. Doneta mera može da se primenjuje samo do 30. juna, čime je vlada htela posebno da naglasi da nacionalizaciju ne smatra dugoročno prihvatljivim instrumentom, čak ni tokom teške krize i recesije.

Uprkos tome, opozicioni Liberali su oštro kritikovali odluku konzervativno-socijaldemokratske vlade, ocenivši da je državno učešće u vlasništvu u kriznim vremenima možda ponekad neophodno, ali da je nacionalizacija nespojiva sa tržišnom privredom. I predsednik Saveznog ustavnog suda Jirgen Papir je upozorio da nacionalizacija "mora da bude samo poslednje sredstvo" i ukazao da Ustav jasno određuje u kojim situacijama i pod kojim uslovima je ona moguća.
Ustav dopušta nacionalizaciju imovine, uključujući i zemljišta, prirodna bogatstva i sredstva za proizvodnju, onda kada je to nužno i neizbežno da bi se ispunili zadaci od opštedruštvenog značaja.

U svakom slučaju je nužna zakonska osnova koja podrazumeva obeštećenje prethodnih vlasnika. Uz to, sudski još nije razrešeno pitanje da li banke predstavljaju "sredstva za proizvodnju" onako kako to formuliše Ustav.
Mali akcionari Hipo Ril Istejta već su najavili da će Saveznom ustavnom sudu podneti tužbu ako ta banka bude nacionalizovana, pri čemu se pozivaju na ustavne odredbe o zaštiti privatnog vlasništva.
Velika privredna udruženja takođe su nepovoljno reagovala na vladinu odluku koju bi uskoro trebalo da prihvati nemački parlament.
Političari vladine koalicije su u medijima branili donetu odluku navodeći da bi bilo neodgovorno ako bi se dopustilo da propadne Hipo Ril Istejt. Podsetili su na bankrot američke investicione banke Limen Braders prošlog leta i na tešku finansijsku krizu u SAD koju je to izazvalo, istovremeno ukazujući da bi propast Hipo Ril Istejta bio još veći šok za Nemačku.

Grinspen: Nacionalizacija banaka "najmanje zlo"
Vlade razvijenih zemalja možda će morati "privremeno da nacionalizuju neke banke" da bi dovele u red sada vrlo nestabilan finansijski sistem, ocenio je bivši šef američke Uprave federalnih rezervi (Fed) Alan Grinspen u intervjuu za elektronsko izdanje londonskog "Fajnenšel tajmsa".
Grinspen, koji je decenijama važio za "vrhunskog pristalicu liberalnog kapitalzma", ističe da bi vremenski ograničena nacionalizacija banaka, u sadašnjim teškim okolnosti na globalnoj finansijskoj sceni, mogla da bude "najmanje zlo".
"Bolje je obaviti privremenu nacionalizaciju banaka, koje su u teškoćama, nego upotrebiti za rešavanje tog problema druge, složenije mehanizme", smatra Grinspen, koji je u periodu od 1986. do 2006. bio na čelu Feda.
Kad je reč o ugroženim američkim banakama, Grinspen takođe preporučuje da se one stave pod neposrednu vladinu kontrolu, putem mehanizma federalne Korporacije za osiguranje depozita ili na neki drugi način.
Raniji čelnik Feda, koga neki analitičari optužuju za izazivanje sadašnje globalne ekonomske krize, jer je dugim zadržavanjem preniske referentne kamate doprineo nagloj kreditnoj ekspanziji, veruje da bi privremeno podržavljenje banaka omogućilo američkoj vladi da ukloni „toksične” akcije iz ugroženih finansijskih organizacija i tako omogući njihovo preživljavanje i dalji rad.

Centralna banka Velike Britanije traži povećanje novčane mase
Centralna banka Velike Britanije zatražila je od vlade dozvolu da poveća obim novčane mase, kako bi podstakla ekonomski oporavak. Stenogram sa sastanka glavnog komiteta Banke pokazuje da je ideja o štampanju novca dobila jednoglasnu podršku. Cilj je da se povećaju sredstva u bankarskom sektoru i time podstaknu komercijalne banke da ponovo daju kredite.
Centralna banka je saopštila da dalje smanjenje kamatnih stopa, koje su već na nezabeleženo niskom nivou, nije dovoljno da bi se Britanija izvukla iz recesije.

Izvor: Blic

Ma kakva nacionalizacija kad im je upumpano toliko novca. Ko hoće novac od države nek sam dođe da preda banku državi u vlasništvo. Ko neće nek bankrotira a država onda može po tržišnoj ceni da otkupi akcije. Ovako država treba da plaća sopstveni kapital, to je štetno za poreske obveznike.

Neophodno je masovno napraviti čistku među bankarskim parazitima, alči takvu da se i njihova privatna imovina nađe na raspolaganju. Naravno mislim na vlasnike i vrhunske menadžere koji su donosili odluke o poslovanju banke u neskladu sa ekonomskim principima. Oni su kroz sopstvene odluke profitirali a teret štete prevalili na poreske obveznike.

Како беше онај цитат чика Маркса... Имао сам га у потпису

Ko su ti drugovi Markes i Borkes?