ZLOCINI NAD SRBIMA 1992. I KASNIJE

Cilj terora koji se sada sprovodi nad Srbima isti je kao i u vreme prethodnih ratova. To je da se oni - konacno - proteraju iz ovih krajeva. Tom cilju podvrgnuti su nacin i taktika oruzanih pohoda na srpski narod i njegova naselja, a sve se svodi na totalno unistavanje svega na sta se naidje. Zato posle svakog pohoda na srpska sela od njih ostaje samo pustos: spaljene zgrade, opljackana i unistena imovina, razoreni spomenici, groblja i crkve. Bojovnici Alije Izetbegovica nastoje da totalnim razaranjem svega sto zateknui na sta naidju u tim naseljima onemoguce svaki zivot, a time i povratak izgnanih mestana. Da bi to ostvarili muslimani su angazovali svoje ukupne ljudske i materijalne potencijale kojima su raspolagali. I sam odziv muslimanskog stanovnistva, dobrovoljan ili prinudan, iznenadjuje svojom masovnoscu i poslusnoscu. Tome su, bez sumnje, najvise doprinele prethodne pripreme koje su na razne nacine sprovele brojne muslimanske, legalne i ilegalne, religiozne i politicke organizacije, prikrivena ili otvorena potpora koju imaju sa strane, pre svega, od vec otcepljenih bivsih jugoslovenskih republika, Slovenije i Hrvatske. Pri svemu tome ne sme se zanemariti ni interes nekih evropskih, kao ni islamskih zemalja, koji su time samo jos vise potencirali pretenzije muslimana i njihovo uverenje da imaju dovoljno jaku podrsku da krenu i savladaju svoje dojucerasnje komsije.

Svi do sada izvedeni napadi bili su po pravilu prethodno pripremljeni, sprovodjeni gotovo po planu i uz veliki broj dobro naoruzanih napadaca. Otuda su se, znaci ne slucajno, na udaru prvo nasli uglavnom bespomocni manji srpski zaseoci u mesovitim selima, potom sasvim usamljena srpska sela u muslimanskom okruzenju i tek na kraju kompaktna srpska podrucja. Pa cak ni dani u koje ce biti izveden napad kao da nisu prepustani slucaju. Tesko je poverovati da su bez ikakvog razloga birani pravoslavni praznici i porodicne slave (djurdjevdan, Vidovdan, Petrovdan, Bozic...) ili dani intenzivnih poljoprivrednih aktivnosti, dok su mestani opusteni ili okupirani tekucim brigama i poslovima. To potvrdjuju i sva potonja zbivanja.

Etnicko ciscenje srpskih teritorija u opstinama Bratunac, Milici, Srebrenica i Skelani muslimani su zapoceli napadom na male zaseoke Gniona u srebrenickoj opstini i Bljeceva (6. maja, na djurdjevdan) u bratunackoj i Metaljka (2. juna 1992) u opstin iMilici. Potom su usledili napadi na ostala srpska sela (Rupovo Brdo, Loznica, Ratkovici, Brezani, Zagoni, Krnjici, Magasici, Jezestica, Podravanje, itd.). tom pohodu na srpska naselja muslimani su opustosili sve sto su zatekli i iz dana u dan sirili su svoju teritoriju. Srbi su se stalno povlacili i nakon samo sest meseci ove etnicke invazije u svom posedu su zadrzali svega desetak sela. Za to vreme muslimani su zaposeli preko trideset etnicki cisto srpskih sela i sve zaseoke u mesovitim selima i mesnim zajednicama (oko sedamdeset). Medjutim, time jos nije dostignut vrhunac etnickog ciscenja ovih teritorija.

U januaru 1993. godine (na Bozic i narednih desetak dana) i poslednjavelika srpska podrucja, kao sto su Kravica i Skelani sa okolnim selima, postali su zrtve besomucnih napada,spaljivanja i unistavanja. Time je muslimanska agresija dostigla svoje maksimalne domete na ovim podrinjskim prostorima. U svom posedu su drzali gotovo sve izuzev malog pojasa pored Drine i sedista srpskih opstina Milici, Skelani i Bratunac. Na taj etnicki egzodus niko u svetu nije reagovao,niko nije ni pokusao da pomogne i spase srpski narod od ociglednog progona i istrebljenja. Naprotiv, muslimani su dobijali podrsku sa svih strana. Neciji suludi plan da se Srbi proteraju sa ovog dela Istocne Bosne izgledalo je da senalazi pred konacnim ostvarenjem.

U kontekstu ukupnih zbivanja, nuzno je nesto reci i o Srebrenici. Tim vise, jer je ubrzo taj gradic postao medijska vedeta bezmalo svih znacajnih svetskih listova i radio i televizijskih stanica. Srbi su se iselili iz Srebrenice 9.maja 1992. godine, masovno i skoro panicno. Sa sobom su poneli samo ono sto su na brzinu mogli da pokupe... U gradu je ostalo svega oko tridesetak lica koja nisu muslimani (Hrvata, Srba, Makedonaca, ljudi iz mesovitih brakova). Od tadaje Srebrenica cisto muslimansko mesto. Najveci broj mestana razbezao se po okolnim, najblizim srpskim selima, ali i u Bratunac, Skelane i preko Drine u Srbiju. Neposredan povod za to bilo je ubistvo Gorana Zekica, narodnog poslanika u tadasnjoj republickoj Skupstini Bosne i Hercegovine, sudije i predsednika Srpske demokratske stranke u opstini. Njega su lokalni muslimani na prilazu Srebrenici, kod sela Zalazje, sacekali u zasedi i ubili 8. maja uvece. Tim podmuklim i za mnoge neocekivanim ubistvom, Srbima je stavljeno na znanje cemu mogu da se nadaju i sta ih ceka.Tada se konacno videlo da su i sva prethodna ubistva, najcesce takodje iz zasede, u kojima je stradalo oko dvadeset lica, bila ne puka slucajnost, u sta se verovalo i sto su vlasti dokazivale, vec deo unapred pripremljenog plana. Znaci da ni Gniona, za ciju se tragediju culo, ali se nisu znale pojedinosti, kao ni zaseda 7. maja u blizini muslimankog sela Osmace, u kojoj je ubijeno sedam putnika srpske nacionalnosti, nisu posledice nekog neodgovornog ispada muslimanskih seljaka iz tih sela,vec pocetak oruzanog obracuna i likvidacije sto veceg broja Srba.

Kolektivni pocinioci ovih zlocina su muslimanske vojne ili paravojne jedinice, svejedno kako ih zvali, ali u svakom slucaju to su formacije koje sacinjavaju pretezno mestani okolnih muslimanskih sela, a u daleko manjem broju lica sa strane i placenici iz zemlje ili inostranstva. Pred njima su pali svi pokusaji odbrane koju su nastojali da organizuju Srbi formirajuci vlastite, obicno malobrojne i slabo naoruzane, seoske straze.


Izginuo brat do brata

Selo Kravica pokraj Drine 13 godina posle krvavog Boži?a i masakra koji su nad nedužnim seljanima po?inili njihove komšije Muslimani iz Srebrenice



CRVENE se krovovi novoizgra?enih ku?a, a selo Kravica posle rata niklo iz pepela. Miruje u nekoj letargiji. Mladosti i radosti malo, a i ?aka u osnovnoj školi je dvostruko manje. Selo se oporavlja, ali život kao da se ne nada napretku. Kravi?ani su uporni da ožive i podmlade selo. Ali tragedija proteklog rata ostavila je ovde duboke, teške tragove surovog vremena.

Selo je spaljeno i uništeno na najve?i srpski praznik - Boži?, 1993. godine. Ubijeno 49 žitelja (od ukupno 158 tokom rata), ranjeno 82. Preko hiljadu meštana Kravice i zaselaka spas je pronašla u zbegu prema Drini i prelaskom valovite reke u Srbiju.

Život ovde nije stao. Ali nije ni približan kao nekada, pre proteklog rata.

- Dok smo se pripremali da uz ?esnicu, badnjak i pe?enicu po?nemo da slavimo najve?i praznik, Hristovo ro?enje, ?uli smo jake mitraljeske rafale i pokli?e. Kao da je došao sudnji dan. Napadnuta su sva sela - Šiljkovi?e Ježeštica, Banjevi?i i centar Kravice - kaže Božo Mom?ilovi?, koji je toga dana izgubio oca Miladina.

U koncentrisanom napadu više od 3.000 muslimanskih boraca, pod vo?stvom zloglasnog Nasera Ori?a po?eo je da probija liniju fronta odbrane, jer ih je bilo svega oko 300 Kravi?ana - branilaca. U odbrani svoga sela, po velikom snegu, izmoreni srpski borci, kojima je nedostajala i municija, sve teže se povla?e pred razjarenim džihadlijama.

ODSTUPNICA

GINU zajedno otac Nedeljko Milanovi? i njegov sin Dragan.

Nedaleko od njih bra?a Mitar i Milovan Ostoji?.

Smrt neumorno vreba bra?u Bogi?evi?. Ranjenog Vojislava nosi na le?ima brat Radojko. Osvr?e se na napada?e, ispaljuje kratke rafale, štedi municiju i koliko ga snaga drži nosi svog brata. On ga moli i preklinje da ga ostavi i da bar sebe spasi. Radojko ne odgovara na bratovu molbu i pokušava nemogu?e. Novi rafal i oba brata ginu.

U bespoštednoj borbi ginu Ivan i Krsto ?ukanovi?, bra?a Ratko i ?or?o Miladinovi?. Ko zna da li je ikad u istom danu izginulo toliko bra?e?

- Pokazalo se da je u istom danu neprijatelj bio toliko nadmo?an u ljudstvu da je mogao, i tako je u?inio, da ukloni i okruži srpsku odbranu. U takvim okolnostima hrabrim Kravi?anima ostalo je jedino da izginu do poslednjeg, ili da se povla?e i spasavaju decu, žene i starce. Analiziraju?i stanje i konsoliduju?i preostalo ljudstvo, Komanda Kravi?kog bataljona izdala je naredbu da se narod povla?i prema Drini. Ako ima Boga ne ponovio nam se nikad ovakav praznik! - kaže Mom?ilovi?.

Tužna kolona izbeglica, me?u kojima je bilo mnogo ranjenika, na izmaku dana sporo je odmicala. Sela oko Kravice buktala su u plamenu! Sinovi svojim životima držali odstupnicu. Spasa za sve nije bilo. Bolesni i iznemogli nisu izmakli goniocima.

Naserovi vojnici im presu?uju kamama.

Brane?i selo, zajedno su poginuli otac Risto Popovi? i sin mu Kojo, Ne?o Jovanovi? i sin mu Dragan, Slobodan Bogi?evi? i ?etrnaestogodišnji sin Novica, Boro Obradovi? i sin Ozren, Mirko Živanovi? sa sinom Milovanom, Stanko Gaji? i ?etvorogodišnji sin Vladimir...

PALJEVINE

BOŽI? SA PREDSEDNIKOM

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadi? bi?e na Boži? u selu Kravica kod Bratunca, gde ?e položiti venac na spomen-obeležje srpskom stanovništvu nad kojim je, na taj dan, pre 13 godina, po?injen zlo?in. Poseta je dogovorena još u julu prošle godine, a Tadi?ev dolazak u Kravicu potvrdila je ju?e Pres služba predsednika Republike.

Obeležavanje spomena na 46 Srba u Kravici organizovale su Bora?ka organizacija Republike Srpske i bratuna?ka bora?ka organizacija, koje svake godine posete spomen-obele

NAJVE?I pravoslavni praznik - Boži?, umesto urankom, badnjakom i ?esnicom i pe?enicom narod Kravice je platio krvoproli?em.

Kravi?ani su, zbog svojih doju?erašnjih komšija, pretvorenih preko no?i u plja?kaše i ubice, izgubili sve osim potajne nade da ?e se vratiti, osloboditi selo koje je potpuno uništeno i pokopati bar svoje najmilije. Sela su do temelja tog kobnog 7. januara 1993. godine u Kravici oplja?kana. Imovina vrednih doma?ina je razvu?ena. Kako su vojnici tadašnje Armije BiH sa kojom, ku?om završavali, unosili su u nju vatru. Palili su ne samo ku?e ve? i sve pomo?ne objekte. Nisu ostavljali ?ak ni poljske klozete.

Crkvu, koja je gordo stojala na proplanku, sasvim su uništili. Nadgrobne spomenike porušili i ?ak iskopali svežu humku Radomira Miloševi?a.

- U toj besomu?noj paljevini izgorelo je 690 ku?a sa prate?im objektima! Ubili su mi dva sina. U onom ratu iste komšije su u Kravici pobili preko pedsto žitelja! Sre?om, nije opet uspelo i ovaj put - pri?a starina Drago Miladinovi?, kroz suze i pla?.

Starinu ubio bol. Na svaki Boži? odlazi na grob sinova. Nije mu do radosti.

Krajem februara 1993. godine, koordiniram akcijom Vojske RS, krenulo se u janku kontraofanzivu i Kravica je, posle 70 dana okupacije, oslobo?ena. Na dan Svetih 40 mu?enika te iste godine, na bratuna?kom groblju, sahranjeno je 40 žrtava kravi?kog boži?nog masakra.

- Hronika zlo?ina stradanja je preduga. Nama se na žalost istorija ponavlja. Umorni smo od neda?a koje nas snalaze, a bolovi ra?anja slobode su prejaki i predugo traju - kaže Božo Mom?ilovi?, predsednik MZ Kravice



Perica VASOVI?

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=83743&datum=2006-01-06



U Kravici je ?spaljeno sve što se moglo spaliti?

Na sudjenju Naseru Ori?u, prvo svedo?enje o napadu na selo Kravica 07. januara 1993.

HAG/DEN HAAG, 26.10. (SENSE) - Nakon što su u decembru 1992. snage Armije BiH povratile selo Glogova kod Bratunca, iz kojeg je u maju iste godine prognano oko 2.000 Bošnjaka, obližnje srpsko selo Kravica našlo se u okruženju. Sa zapada Kravica je opkoljena muslimanskim selima i zaseocima i prese?en je put koji je, preko Glogove, vodio do Bratunca.

To je, prema tužiocu, prethodilo napadu na Kravicu 7. januara 1993. Snagama Armije BiH koje su u?estvovale u tom napadu komandovao je Naser Ori?, koji se tereti za razaranje sela i plja?ku imovine iz spaljenih srpskih ku?a.

Današnji svedok optužbe na sudjenju Naseru Ori?u, medicinski tehni?ar iz Kravice Slaviša Eri?, koji je tokom rata radio u seoskoj ambulanti, je odgovaraju?i na pitanja tužioca rekao da su napada?ke snage 7. januara ?spalile sve što se moglo spaliti u selu.? Tokom napada, tvrdio je Eri?, nije pravljena razlika izmedju vojnih ciljeva i civilnih objekata. Po njemu, zapravo, u selu nije ni bilo nikakvih ?vojnih ciljeva?, izuzev nekih 350-400 boraca, odnosno pripadnika ?seoske straže?, poja?anih sa ?etrdesetak dobrovoljaca iz Bratunca i Bijeljine.

U unakrsnom ispitivanju, Eri? je potvrdio da je ?seoska straža? u novembru 1992. organizovana u Tre?i (Kravi?ki) bataljon Bratuna?ke brigade i da je imala ?prili?no naoružanje.? Svedok s, medjutim, nije složio sa tvrdnjom odbrane da su - od sredine decembra ?92. kada je Armija BiH zauzela Glogovu do 7. januara ?93. kada je napadnuta Kravica - u tom regionu vodjene kontinuirane borbe. Ori?ev branilac, sarajevski advokat Vasvija Vidovi?, predo?ila je svedoku dokument Bratuna?ke brigade od 4. januara 1993. u kojem se navodi da u podru?ju Glogove ima još ?200 naoružanih Turaka? i da srpske snage ?izvode aktivna dejstva? na pravcu više sela, medju kojima se pominje i Kravica. Svedok je, medjutim, tvrdio da su borbe vodjene ?iz pravca Bratunca, a ne iz pravca Kravice.?

Pošto se Ori? tereti za razaranje i plja?ku sela, a ne i za žrtve napada od 7. januara, odbrana je sugerisala svedoku da su srušene i zapaljene ku?e mogle da budu posledica protiv-napada od 15. marta 1993. u kojem su srpske snage povratile Kravicu. Svedok je, medjutim, bio kategori?an u tome da su se u martu borbe vodile na okolnim brdima i na prilazima mestu, a ne u samom selu, tako da razaranja i paljevine nisu mogli da budu posledice tog napada.