Srpsko selo u hladnokrvnoj Finskoj
Čedomir Cvetković, bivši jugoslovenki diplomata, drži besplatnu školu finskog jezika

Toholampi je malo selo na zapadu srednje Finske čije ime znači jezerce, mada tamo uopšte i nema jezera već samo mala reka koja protiče sredinom sela. U Toholampiju preko godine nema Srba ali ga u avgustu svake godine "okupiraju" učenice Finske škole iz Obrenovca i Beograda. Zato poljoprivrednici iz Toholampija vole da kažu da je njihovo selo preko leta dvonacionalno: finsko i srpsko. Učenice Finske škole u Toholampiju promenile su sliku o Srbiji, i ostavili jak utisak da Srbi nisu "neki čudan narod sa Balkana".

Besplatnu školu finskog jezika već nekoliko godina drži naš bivši diplomata, gospodin Čedomir Cvetković. Kako bi učenice i učenici dobili priliku da komuniciraju na ovom nordijskom jeziku, Cvetković organizuje odlazak srpskih đaka u ovo finsko mesto. Toholampi ima četiri hiljade stanovnika i isto toliko krava. Konji, svinje i živina ne ulaze u statistiku.

Šta je to što vezuje Srbe sa Finskim narodom? Finska, iako mala država, nadaleko je poznata po svojim vrhunskim sportistima, od kojih mnogi nose epitet hladnokrvnih. Pomenimo vozače Formule 1, Raikonena i Hakinena, kao i šampione zimskih relija. S druge strane, površinom i brojnošću takođe mala, i Srbija ima svoju poveću grupu "hladnokrvnih" sportista. Pomenimo Aleksandra Đorđevića, specijalistu za trojke u poslednjim sekundama istorijskih utakmica, Vanju Grbića, Aleksandra Šapića, naše reprezentacije u košarci, vaterpolu, odbojci... Ipak, sem vrhunskog sporta, malo je poznata gotovo identična istorijska sudbina dve zemlje.

- Finci su 600 godina bili pod vlašću Šveđana, a Srbi vek manje pod Turcima, sa razlikom da su Šveđani bili blagi gospodari, ali ipak Finci nisu imali slobodu, a posebno pravo na svoj jezik, zašta su se grčevito borili jer je zvanični jezik bio švedski - kaže Cvetković i dodaje da je fanatičnost u odbrani slobode još jedna zajednička osobina Finaca i Srba.

SPOMENIK FINSKIM MAJKAMA

Pre nekoliko godina lokalna boračka organizacija iz grada Kanus, zamolila je Čedomira Cvetkovića da u njihovom mestu otkrije spomenik posvećen majkama koje su izgubile sinove u Rusko-Finskom ratu. Simptomatično je to da je taj spomenik delo jednog ruskog vajara, a da je taj spomenik otkrio jedan Srbin.
- Predsednik boračke organizacije rekao mi je tom prilikom da je čuo koliko volim njihovi zemlju, pa mu je bila čast da ja kao veliki prijatelj Finske obeležim tač čin, i rekao mi da Srbi i Finci posebno znaju šta su strahote rata - kaže Cvetković.

POSAĐENA "JOVANKINA JELA"

U čast osnivanja Centra za učenje finskog jezika u Toholampiju, glavni organizator boravka naše dece, Vejko Lentenen je posadio jednu jelku i nazvao je "Jovankina jela" u čast supruge gospodina Cvetkovića.

- Finci se nisu libili da ulaze u teške ratove da bi sačuvali svoju nezavisnost, što se posebno vidi u njihovom ratu sa višestruko nadmoćnijom Rusijom 1938. godine. Istorijska crta u Srba veoma je slična.

Jezik uče ćaskajući
Ipak, zanimljivo je da su Finci postali nezavisni dok su bili po vlašću Rusa.
- Rat između Švedske i Rusije izbio je 1809. godine. Šveđani su izgubili taj rat, a Rusi su preuzeli istočnu švedsku pokrajinu Finsku, koja je dobila status autonomije i pravo na svoj jezik. Kada je 1917. godine izbila Oktobarska revolucija, finski parlament je proglasio nezavisnost. Lenjin je samo dva dana kasnije izdao dekret kojim priznaje Finsku, što je začudilo čitav svet. Međutim, Lenjin se nadao pobedi komunista u građanskom ratu koji je tada počinjao da tinja u Finskoj. Ipak, posle četiri meseca, pobedu su odneli "beli", a Finskoj je ostala nezavisnost - objašnjava Cvetković.

Šema boravka učenika Finske škole u Toholampiju je jednostavna. Učenice su smeštene u porodicama gde ostaju mesec dana kao gosti, i pomažu domaćinima u kućnim poslovima. Jezik uče ćaskajući po ceo dan sa decom domaćina, kojih po pravilu ima bar pola tuceta. Najvažniji deo boravka u Toholampiju svakako je konverzacija ukućana i naših učenika. Naša deca su danas već deo porodice kod kojih borave. Nastava se, između dva avgusta, ostvaruje intenzivnim dopisivanjem, naravno na finskom. Danica iz Obrenovca (17) nedavno je dobila pismo od svoje "druge majke" iz Toholampija u kome je stajalo: "Evo, večeras sedimo svi sedmoro i tugujemo što nam je šesto dete tamo u Srbiji".

Telenje se ne propušta
- Mesec dana u Toholampiju predstavlja ogroman napredak za učenje finskog jezika, izgovora, pravopisa, ali i za shvatanje njihovog mentaliteta. Gramatika finskog nije laka ali, uz želju za učenjem, ovu prepreku nije teško prebroditi. Naši domaćini uvek spremni da nam pomognu kad god je potrebno. Iako svojim izgledom ostavljaju crtu hadnokrvnih ljudi, brzo shvatate da su Finci veoma otvoreni i srdačni, a posebno im je drago kada neko pokaže želju da nauči njihov jezik - ispričale su nam učenice Ana Tešić (21) i Danica Radojičić (17).

Ideja da učenice Finske škole iz Obrenovca i Beograda usavršavaju finski u Toholampiju potekla je od velikog prijatelja Srba i negdašnjih Jugoslovena, sociologa Vejka Ventenena, koga su u Beogradu, gde je izučavao naš obrazovni sistem, zvali Veljko. A glavni organizator boravka u Toholampiju je predsednik Udruženja poljoprivrednih radnika Toholampija Rauno Kiviniemi.
Toholampi je mesto koje živi od stočarstva. Jedan od najbitnijih događaja u toku godine je dolazak na svet novih životinja. Milena, jedna od učenica škole Milena (19), prošle godine doživela je interesantno iskustvo. Milenu su probudili u jedan sat noću da prisustvuje dolasku na svet teleta. Taj čin ne sme da propusti nijedan član porodice, jer Toholampi je selo krava i mleka.

Rastanak učenica iz Srbije sa domaćinima je uvek tužan. U pola noći kad polazi voz za Helsinki, na peronu su svi ukućani. Tužno je bilo gledati kako mala Lisa, stara četiri godine, vuče Danijelu (21) za suknju, plače i zapomaže iz sveg glasa: "Danijela, molim te ostani još malo." Ovog leta u Toholampi će otputovati devet devojaka i jedan mladić. Odlaze kao kod svojih bliskih rođaka. U srpsko selo, u Finskoj.
Mladen Radulović

Izvor: Glas Javnosti