Srpsko-hrvatski i hrvatsko-srpski odnosi! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Војна сарадња Срба и Хрвата у БиХ

НАПЕТА СИТУАЦИЈА У БиХ
ГЛОБУСОВ СПЕЦИЈАЛНИ ИЗВЈЕШТАЈ: ДОДИКОВА РЕПУБЛИКА ДУГИХ ЦИЈЕВИ Што заправо стоји иза великог наоружавања полиције у Републици Српској

АУТОР: Дарко Худелист
ОБЈАВЉЕНО: 24.02.2018. у 13:29

Прије два тједна предсједник Србије Александар Вучић дао је велики интервју Глобусу. Након што смо завршили разговор за новине, Вучић ми је неколико пута нагласио важност блискости, сурадње и савезништва Хрвата и Срба у будућности, с особитим нагласком на Босну и Херцеговину. Изричито је тражио да та формулација уђе и у сам интервју.

Притом смо спомињали, као карактеристичне примјере, неке опћине и градове у БиХ (међу осталима и Купрес). Кад сам Вучића упитао мисли ли, када о томе говори, на сурадњу и савезништво Срба и Хрвата и у могућим ратним околностима, у БиХ, одговорио ми је да рачуна, уз остало, и на то. Нагласак је био - да не буде забуне - на везнику “и”: није мислио стриктно на рат, али није искључивао ни ту могућност.

У међувремену, именица “рат” све је чешће у оптјецају када је ријеч о актуалној политичкој и укупној ситуацији у Босни и Херцеговини. Евидентно је да се стање у тој држави опет комплицира.

Примјерице, бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић отворено је, у свом недавном интервјуу на ХТВ-у, изјавио како је спреман за рат, односно да се Хрвати неће моћи изборити за “трећи ентитет” без рата и конфликта.

Ријеч “рат” редовито се ових дана спомиње и уз вијести и коментаре о оснивању кампа за тренирање тзв. аскера (турски назив за војнике) у опћини Тешањ у Босни и Херцеговини. Ријеч је о кампу за тинејџере што су га основали вехабије-селафије (радикални муслимани), тј. припадници вјерске скупине чији су најрадикалнији чланови (неки од њих, не сви) одговорни за извођење терористичких напада у БиХ након рата.

Зебњу притом особито изазива чињеница да је тај камп врло близу Усоре, већински хрватске опћине на сјеверу Босне.

Закомплицирало се, такођер, и око изборног модела у Босни и Херцеговини, везано за избор чланова Предсједништва БиХ, па се ових дана спомиње и та могућност - врло фрустрирајућа за Хрвате - да Бошњаци и трећи пут изаберу “бескрупулозног Комшића” за хрватског члана Предсједништва.

А у том је низу узнемирујућих вијести и коментара особито експлозивно одјекнула вијест о одлуци предсједника Републике Српске Милорада Додика о наоружавању (готово) комплетне полиције Републике Српске, тј. о купњи 2500 комада аутоматског оружја (стројница) намијењеног припадницима МУП-а РС. Како Додик у политичким наступима никада није прикривао своје сецесионистичке намјере и пројекције, везане за осамостаљење и могуће одцјепљење Републике Српске, неки су ту вијест - уз доста забринутости и страха - доживјели, односно интерпретирали и као заметак стварања неке будуће војске РС-а.

Провјерио сам, код својих одлично информираних суговорника из Бање Луке, врло блиских предсједнику Додику, о чему се ту заправо ради.

Прије свега, потврђена ми је купња 2500 пушака за припаднике полиције РС-а (пушке се набављају из Србије), али уз неке ограде и тзв. контекстуална објашњења.

Точна вриједност тих пушака јест 967.284,62 америчких долара. Рачун је платила Дирекција за производњу и промет војне опреме и наоружања Републике Српске, и то, како ми је речено, “из властитих средстава добивених продајом старог наоружања преосталог од Војске Републике Српске из прошлог рата”.

Пригодом те купње МУП РС је добио сугласност Министарства обране БиХ, Министарства иноземних послова БиХ, Министарства вањске трговине и економских односа и Обавјештајно-сигурносне агенције БиХ, а након тих одобрења дозволу за набавку и увоз дао је Савјет министара БиХ.

Цијела је та процедура, према тврдњама мојих суговорника, покренута још прошле године, али сама одлука Милорада Додика о радикалној и темељитој модернизацији наоружања МУП-а РС датира још из 2015., када се догодио онај познати вехабијски напад на Полицијску станицу у Зворнику, којом је пригодом један српски полицајац био убијен, а један рањен. Том рањеном полицајцу затајила је прастара пушка коју је имао у дежурној служби, а терорист је то искористио и пуцао у њега.

- Тада је речено - тврди мој суговорник - да треба набавити нове пушке за полицију, али све досад није било довољно новца за озбиљнију процедуру куповине. Жеља политичког руководства РС-а јест искључиво да полиција буде наоружана сувременим оружјем. Досад је полиција РС имала једну пушку на десет полицајаца и тако наоружана није се могла супротставити озбиљнијем нападу терориста, тврде моји суговорници из РС-а.

Битно је овдје нагласити да ће овом набавком сваки други униформирани полицајац Републике Српске имати пушку - за разлику од досадашњег стања, када је пушку имао тек сваки десети. У МУП-у РС, иначе, има 5300 униформираних полицајаца, у МУП-у Федерације БиХ око 11 тисућа, док у цијелој Босни и Херцеговини има укупно 22 тисуће полицијских службеника у разним полицијским агенцијама.

Моји суговорници из Бање Луке упозоравају ме да се у Босни и Херцеговини наоружавају и други, а не само Република Српска. “У Сарајевском кантону”, напомињу, “одвојили су 1,15 милијуна КМ за набаву сувременог њемачког наоружања за полицајце, у Западнохерцеговачком кантону 100.000 КМ, у Зеничко-добојском 160.000, а Федерални МУП је већ набавио аутоматске пушке за 134.000 КМ. О томе, међутим, нитко не пише, не диже се никаква прашина, а по већ устаљеној пракси и навикама у БиХ, проблематично је само оно што се ради у Републици Српској.”

По тврдњама мојих суговорника, ријеч је искључиво о лаком наоружању, тј. о пушкама, и није точно да МУП РС такођер планира и купњу оклопних возила или неког другог тешког оружја. “Прескупе су то играчке”, кажу, “за буџет РС, поготову због великих обвеза према иноземним кредиторима.”

Исто тако, речено ми је да се овдје не ради о стварању неке будуће војске Републике Српске. “У овоме тренутку”, напомиње мој суговорник, “нитко нормалан у РС-у не размишља о стварању нове војске РС. Армија БиХ има око 10.000 припадника и политичко руководство Срба стално инзистира на даљем смањивању броја војника. Јавно је заузет став у РС да БиХ мора бити демилитаризирана и војно неутрална.”

Будући да се ова актуална куповина 2500 пушака за припаднике МУП-а РС у Републици Српској службено тумачи искључиво у контексту организиране борбе полиције РС против тероризма у БиХ, упитао сам своје суговорнике, блиске Додику, кога они, заправо, сврставају у терористе, односно у потенцијалне терористе. Добио сам овакав одговор:

- Терорист је сватко онај тко планира или изведе терористички акт, без обзира на националну или вјерску припадност и боју коже. Међутим, у БиХ су досад као припадници терористичких организација и као починитељи неколико терористичких аката (ПС у Бугојну, ПС у Зворнику, Америчко велепосланство у Сарајеву итд.) били само Бошњаци из вехабијске заједнице и екстремни исламисти повратници са сиријског ратишта у оквиру ИСИЛ-а.

У вези с тим моји суговорници такођер истичу и нужност доношења закона о борби против тероризма, и у Републици Српској и у цијелој Босни и Херцеговини. “Република Српска”, кажу, “мора донијети тај закон, као, уосталом, и цијела БиХ, једноставно зато што је ова земља оцијењена у међународним круговима као еуропски центар вехабизма и као најопаснија точка за продор екстремног исламизма у Еуропу. ЕУ на БиХ гледа широм отворених очију!”

Што се политичке ситуације у БиХ у ширем смислу тиче, моји суговорници из Бање Луке, из кругова блиских предсједнику РС-а Додику, тврде да је веома сложена и неизвјесна, при чему се највише туже на политику, ставове и понашање најмоћнијег и најутјецајнијег политичара из бошњачких редова Бакира Изетбеговића.

- Бакир Изетбеговић - истичу - наставља с агресивном реториком, оном коју је деведесетих година почео његов отац Алија. Његова је политика јасна, нескривена - све мора бити по нашем, јер Бошњаци су апсолутна већина у БиХ. Друга два народа, међутим, неће прихватити мајоризацију и одупират ће се свим расположивим средствима. Буде ли силе, на њу ће, будите сигурни, одговорити истом мјером!

Потврђено ми је како ће у травњу почети дјеловати посебно средиште за изобразбу полицијаца Републике Српске у Залужанима код Бање Луке, али уз напомену, односно ограду, да то средиште неће имати никаквих сличности с тзв. хуманитарним центром у Нишу, у Србији (који је, фактички, постао пункт руских обавјештајаца), те да ће “те припаднике МУП-а РС обучавати инструктори из САД-а, а не из Русије”.

Своје сам суговорнике такођер упитао и како, по њихову виђењу, на наоружавање полиције Републике Српске гледа Русија, будући да је предсједник РС Додик на гласу као “пропутиновски експонент”. Одговорено ми је да се Путин, односно Русија, тиме уопће не баве, да је наоружавање МУП-а РС за Путина “претјерано неважна ситница”, те да се Путин “више бави договорима како да наоружа војску Србије”. А што се тиче учесталих контаката и сусретања Додика с Путином (најмање шест пута у задње четири године), одговорено ми је неком врстом протупитања:

- Нитко међутим, па ни британски Гуардиан, не коментира да се Бакир Изетбеговић састао с турским предсједником Ердоганом у истоме том периоду (дакле у задње четири године - оп. а.) најмање десет пута! И да је Ердоган више пута рекао да је Алија Изетбеговић Босну и Херцеговину њему оставио у аманет...

Ипак, кад је о Додиковим везама с Путином ријеч, добио сам и овакву изјаву:

- Не мислите ваљда да је Додик толико луд да готово сваког дана говори о одцјепљењу РС-а, односно о распаду БиХ, а да притом није добио миг од Москве!

На моје питање постоји ли икаква могућност - па макар и у сфери теорије - да Високи међународни представник у БиХ Валентин Инзко смијени Милорада Додика (који је из године у годину, чини се, све јачи, самоувјеренији и неовиснији), одговорено ми је негативно, уз образложење да би за такву одлуку Високи представник требао добити сугласност Савјета за имплементацију мира (ПИЦ-а), у којем су велепосланици западних земаља плус Русија и Турска, “а нема сумње да би руски велепосланик одмах на такву одлуку ставио вето”.

У разговору са својим суговорницима из Бање Луке, присјетио сам се својих интервјуа с Милорадом Додиком из листопада 2014. и коловоза 2016., када ми је предсједник Републике Српске без пуно ограда и задршке говорио о својим плановима за будућност, у којима је средишње мјесто заузимала - као што га заузима и данас - неовисна (односно што неовиснија) РС. На моје питање је ли Додиков крајњи циљ доиста неовисна (дакле осамостаљена из БиХ) Република Српска његов ми је блиски сурадник, савјетник и пријатељ овако одговорио:

- Не само Додик него 99 посто Срба у БиХ жели самосталност РС! Свакодневни терор, увреде, поткрадање заједничког буџета, самовоља и бројне друге гадости које долазе из политичког Сарајева дојадиле су свима у РС. Међутим, и Додик и његови бирачи свјесни су да ово није тренутак за одцјепљење, јер за то нема подршке великих сила. Сјетите се како су прошли сепаратисти у једној моћној Каталонији! Дакле, распад БиХ услиједит ће тек као посљедица бројних сепаратистичких покрета који се најављују у Еуропи, прије свега у Италији, Француској, Великој Британији и Белгији. У РС-у се с пажњом ослушкује што се тамо догађа, а Додик жели само створити увјете да неке будуће генерације могу кренути у ту процедуру одцјепљења.

А како на то - тј. на осамостаљење и одцјепљење РС-а - гледа предсједник Србије Александар Вучић?

- Вучић је мудар политичар и не жели јавним наступима иритирати и довести у питање подршку ЕУ, САД-а и Њемачке. Не знам што у четири ока каже Додику, али је чињеница да се веома често састају и веома срдачно сваки пут поздраве. Из тога се да закључити да није баш љут на Додика због његових сепаратистичких тежњи. Вучић има и проблем Косова и било би заиста непримјерено да се залаже за распад БиХ, а истовремено да тражи враћање Косова у оквире Србије. Њихов однос је заиста изванредан, никада предсједници Србије и РС нису били тако блиски као Вучић и Додик!

https://www.jutarnji.hr/globus/Globus-politika/globusov-specijalni-izvjestaj-dodikova-republika-dugih-cijevi-sto-zapravo-stoji-iza-velikog-naoruzavanja-policije-u-republici-srpskoj/7067055/