Nema sporazuma o dvojnom državljanstvu Srbije i Crne Gore
Autor: Ž. J. | Foto:FoNet | 28.01.2009. - 05:00

Crnogorski ministar policije Jusuf Kalamperović priznaje da Crna Gora neće moći da oduzima državljanstvo te zemlje, na čemu insistira Podgorica, ukoliko nema neophodne podatke iz Srbije – ko je dobio srpsko državljanstvo.

Srbija i Crna Gora ni posle četiri meseca pregovora o dvojnom državljanstvu nisu se pomerile od početnih, potpuno različitih stavova. Podgorica i dalje zahteva da Srbija ne daje svoje državljanstvo njenim državljanima, ako se oni prethodno nisu odrekli crnogorskog, a Beograd se poziva na domaći zakon koji dozvoljava da se ima i državljanstvo druge države. Crna Gora je poručila da će odgovor na svoje uslove čekati do 31. januara, a iz Srbije je nagovešteno da će ponovo biti predloženi razgovori. Prećutno, dvojno državljanstvo je moguće.

U pregovore o dvojnom državljanstvu ušlo se optimistički oktobra prošle godine. Obojica ministara unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i Crne Gore Jusuf Kalamperović najavili su dogovor do kraja oktobra. Međutim, sporazuma ne samo što nema, već su glavne stavke oko kojih su se delegacije spoticale i dalje aktuelne. I svaka od država se braneći svoju opciju poziva na domaći zakon. Pregovori o dvojnom državljanstvu već u startu nisu bili „policijska stvar” već prvenstveno politička, što je sada već priznanje i obe strane.
Podgorica ne skriva da je njen pristup restriktivan kako bi se očuvala etnička slika u Crnoj Gori.
- Naš predlog je da svi oni koji su imali dvojno državljanstvo do 22. oktobra 2008. godine zadrže to dvojno državljanstvo. Međutim, uslov Crne Gore je da mi ne primamo u naše državljanstvo građane koji se prethodno nisu odrekli onog drugog. Znači mi nećemo davati naše državljanstvo bez otpusta od drugog - kaže Kalamperović za „Blic”.


Kako dodaje, Crna Gora ima i uslov da Srbija treba da obaveštava tamošnje vlasti ako je neko iz Crne Gore uzeo srpsko državljanstvo. „Mi ćemo onda te građane brisati iz ovdašnjeg državljanstva”, kaže Kalameprović.
Na pitanje ukoliko sporazum ne bude postignut kako će to izgledati na terenu, Kalamperović kaže: „Svako će primenjivati svoje zakone”.
- Srbija će davati i dalje kao što daje, a mi ćemo brisati iz našeg državljanstva – ističe on.
Kalamperović priznaje da Crna Gora neće moći da oduzima državljanstvo CG ukoliko nema neophodne podatke iz Srbije ko je dobio srpsko državljanstvo.
- Nećemo moći bez podataka koje, međutim, Srbija u skladu sa zakonom ne mora da prosleđuje Podgorici - kaže on.
Iako to praktično znači da će i nadalje moći da se ima i jedno i drugo državljanstvo, Kalamperović ističe da će se prilikom podnošenja zahteva insistirati da građanin kaže - čiji je državljanin.
Međutim, po ovdašnjem zakoniku Srbija nije dužna da neku drugu zemlju obaveštava koga je primila u svoje državljanstvo i nema uslov kada neko uzima srpsko da se odriče drugog državljanstva. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je juče da Srbija želi da postigne dogovor sa Crnom Gorom, ali da je to političko pitanje o kome treba razgovarati i na višem nivou.
- Srbija je spremna na kompromis, ali ne može menjati svoj zakon zbog toga da bi napravila sporazum sa Crnom Gorom.
Srbija ima sa svim državama bivše Jugoslavije sporazum o dvojnom državljanstvu. Nema sa Crnom Gorom, a razlog je, pre svega, u njihovoj bojazni da će se promeniti politička mapa Crne Gore. Nema razloga za tako nešto jer činjenica da ćemo razmenjivati spiskove onih kojih dobiju državljanstvo je dovoljan pokazatelj da svako preduzima mere na svojoj teritoriji - naveo je on. Dačić je istakao da Srbija ima liberalan pristup i da „svako ima pravo na dvojno državljanstvo bez otpusta iz državljanstva matične države”.
Dačić je dodao da je reč o ljudima koji žive „10, 20, 30, 50, 100 godina u Srbiji i koji imaju crnogorsko poreklo”. „Šta treba sad mi da uradimo?! Da im ne damo srpsko državljanstvo dok se ne odreknu crnogorskog državljanstva”, zapitao je Dačić i zaključio da Srbija „nema interes da promeni političku mapu Crne Gore”.
Zna se da su dvojno državljanstvo dobili glumci Milena Dravić i Dragan Nikolić i fudbaler Dragan Džajić. Međutim, kako kaže ministar policije CG Jusuf kalamperović, tamošnji zakon dozvoljava da se po proceni - ako je u nacionalnom interesu - dozvoli dvojno državljanstvo.

Uslovi za sticanje srpskog državljanstva
- rođenjem
- poreklom
- prijemom (može da podnese zahtev - stranac, iseljenik, ali i na osnovu porekla majke ili oca)
- međunarodni ugovori

Uslovi za sticanje crnogorskog državljanstva
- deset godina boravka u CG
- bračna zajednica
- nacionalni interes
- za crnogorski pasoš neophodan je dokaz o ispisu iz državljanstva druge države

Izvor: Blic

Montenigeri ne bi bili montenigeri kada ne bi tupili nešto
Ako sam dobro razumeo ....... ljudi koji godinama žive i rade u Srbiji, i imaju naše, a hoće i crnogorsko, jer su eto, ponosni na poreklo i hoće da budu crnogorci, ne može, jer im njihova matična država ne da ..... a ako uzmu crnogorsko, moraju da se odreknu srpskog, ali onda gube neke beneficije kao državljani srbije? Recimo, kao vlasnici firmi, automobila, kao zaposleni negde, a ne mogu da budu zaposleni strani državljani, recimo, u vojsci ili policiji ..... jesam li dobro razumeo?

Odlično si razumeo. Tiho etničko čišćenje.

Vaznija im je vlast od svega...

Pa dobro onda, neka glasaju opet za Mila, da opet postane preCednik ...

Mada, u suštini, nama i odgovara, malo da se profiltrira situacija ....

Ja licno znam 20 ljudi koji su voze kradena kola sa crnogorskim tablama, ne placa se porez u cg, privredni kriminal buja sto znaci u pravosudju rupe u policiji rupe... totalno ludilo sastavljeno iz 100 ludila...

Dvojno državljanstvo „dva oka u glavi“
Autor: Slobodan Vučetić | Foto:V. M. | 06.02.2009. - 05:00


Iskustvo pokazuje da se kroz odnos prema dvojnom državljanstvu ogleda, ne samo razumevanje suverenosti, državnosti i nacionalnog identiteta, već i odnosi između država. Negativan stav prema pravu na dvojno državljanstvo najčešće je posledica loših međudržavnih odnosa.

Tipičan primer su veoma loši odnosi Crne Gore i Srbije koji traju od sredine prošle decenije. Do njihovog dodatnog pogoršanja došlo je uoči i posle izdvajanja Crne Gore iz državne zajednice SCG, 21. maja 2006. godine, a naročito posle crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova, 9. oktobra 2008. godine. Tim priznanjem veoma su otežani, praktično blokirani započeti međudržavni pregovori o regulisanju pitanja dvojnog državljanstva, a zbog predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori njihov nastavak biće odložen na neodređeno vreme.
Ustavna i zakonska rešenja, to jest državne politike Crne Gore i Srbije u vezi sa pitanjem dvojnog državljanstva, suštinski se razlikuju, što veoma otežava zaključenje međudržavnog sporazuma o ovome veoma važnom i politički osetljivom pitanju. Tako, dok Ustav Srbije (član 38) izričito predviđa da njen državljanin ne može biti lišen državljanstva, Ustav Crne Gore (član 17.) ne sadrži takvu garanciju. Takođe, Zakon o državljanstvu Republike Srbije predviđa mogućnost da, na primer, državljani Crne Gore dobiju i državljanstvo Srbije, dok crnogorski Zakon o državljanstvu sadrži suprotno rešenje. Naime, u članu 16 ovog zakona propisano je da „crnogorsko državljanstvo prestaje crnogorskom državljaninu ako stekne državljanstvo druge republike članice ili druge države”. Crnogorskim ustavom (član 45), kao „zaštitna mera” predviđeno je da izborno pravo imaju samo oni državljani Crne Gore koji u njoj imaju najmanje dve godine prebivališta (pre izbora). Takva ograničenja ne postoje u Srbiji.
Crnogorskim predlogom međudržavnog sporazuma predviđeno je, kao izuzetak od opšteg pravila, da neće biti oduzeto crnogorsko državljanstvo samo onim njenim državljanima koji su do dana proglašenja državne nezavisnosti Crne Gore (3. jun 2006) stekli državljanstvo Srbije. Zbog veoma restriktivnog crnogorskog predloga i želje da se dođe do optimalnog i obostrano prihvatljivog rešenja, srpska strana je ponudila kompromis po kojem bi dvojno državljanstvo bilo priznato svim građanima Srbije, odnosno Crne Gore koji ga steknu do dana potpisivanja međudržavnog sporazuma. S obzirom na to da se time nudi mnogo duži rok od onoga koji je ponuđen u crnogorskom predlogu, vlasti u Crnoj Gori očigledno strahuju od toga da će, osim crnogorskih državljana koji žive u Srbiji, i veliki broj Srba u Crnoj Gori dobiti državljanstvo Srbije, što po njima ugrožava državni interes Crne Gore. U isto vreme, crnogorske vlasti su nevešto i prozirno simulirale velikodušnost i liberalan stav u vezi sa dvojnim državljanstvom time što su dodelile crnogorsko državljanstvo fudbaleru Draganu Džajiću i glumcima Mileni Dravić i Draganu Nikoliću.
Kad je reč o dvojnom državljanstvu, Srbija polazi od realne političke i životne činjenice da više od četvrtine miliona crnogorskih državljana ima stalno prebivalište u Srbiji i da su do sada u potpunosti bili izjednačeni u svim pravima sa državljanima Srbije. Po shvatanju srpskog državnog vrha, oni posle državnog osamostaljivanja Crne Gore mogu da dobiju državljanstvo Srbije, s tim što ne moraju da se odreknu crnogorskog državljanstva do koga im je, zbog porekla, bliskih rodbinskih veza i drugih emotivnih razloga, veoma stalo. U Srbiji se, takođe s razlogom, smatra da crnogorski državljani koji žive u Crnoj Gori, a nacionalno se osećaju i izjašnjavaju kao Srbi (32 odsto građana Crne Gore), ako žele mogu da dobiju i državljanstvo Srbije.
Suprotan stav crnogorske vlasti obrazlažu time da je Crna Gora mala državna i etnička zajednica kojoj bi liberalni sistem dvojnog državljanstva ugrozio nacionalni identitet, a time i državne interese. Takav stav verovatno je dobrim delom inspirisan nasleđenim i u novije vreme politički podgrejanim strahom od tzv. velikosrpske hegemonije i posrbljavanja Crnogoraca. Kako drugačije objasniti najavu crnogorske vlasti da će Srbe iz Crne Gore koji dobiju i državljanstvo Srbije lišiti matičnog crnogorskog državljanstva. Tako bi oni pravno postali stranci, sa bitno smanjenim građanskim pravima u Crnoj Gori kao u svojoj matičnoj državi, u kojoj oduvek žive i živeće. To predstavlja direktnu pretnju i način odvraćanja Srba iz Crne Gore da ne uzmu državljanstvo Srbije. Isto je i sa lišavanjem matičnog crnogorskog državljanstva onih državljana Crne Gore koji u Srbiji imaju prebivalište, ako dobiju državljanstvo Srbije. A upravo takvom politikom bi se suštinski i dugoročno ugrozio državljanski, pa i nacionalni korpus Crne Gore. Naime, broj crnogorskih državljana smanjio bi se za broj onih koji bi, zbog prebivališta u Srbiji uzeli njeno državljanstvo i tako, protiv svoje volje, izgubili dotadašnje matično crnogorsko državljanstvo. Takođe bi se smanjio i broj Srba iz Crne Gore koji uzmu državljanstvo Srbije. Vremenom bi se, zbog oduzimanja crnogorskog državljanstva, verovatno postepeno gubio ili slabio njihov crnogorski nacionalni identitet i osećanje pripadnosti Crnoj Gori, što, valjda, nije u interesu ionako malobrojne crnogorske nacije i države. Time bi, objektivno, došlo do skoro prisilnog otuđivanja dva veoma bliska naroda koji imaju zajedničko istorijsko i nacionalno poreklo.
Umesto pogoršavanja međudržavnih odnosa, zaoštravanja političkih sukoba u Crnoj Gori između Crnogoraca i Srba i faktičkog odricanja od velikog broja sadašnjih crnogorskih državljana, bilo bi logično očekivati da vlast u Crnoj Gori, ne odustajući od svog načelnog odnosa prema dvojnom državljanstvu, bar prihvati kompromisni predlog Srbije. Time bi građani Srbije i Crne Gore sa dvojnim državljanstvom postali važan činilac jačanja svestrane saradnje dve države, što potvrđuje svetsko i evropsko iskustvo. To bi, takođe, Srbiju i Crnu Goru dodatno preporučilo za prijem u Evropsku uniju.

Izvor: Blic