Srpski vojnici uskoro u mirovnim misijama :: Politicki ~ Geopoliticki forum

MIROVNE OPERACIJE
Rado Srbin ide u mirovnjake
Ako Skupština Srbije usvoji odluku Vlade, naši vojnici uskoro će ići u misije u Liban, Avganistan i Sudan

Jedan od motiva je dobra zarada - devizna plata je od 840 do 4.400 dolara

U slučaju ranjavanja ili povrede, vojnik dobija nadoknadu na iznos na koji je osiguran. Ako pogine, njegovoj porodici pripada taj iznos

BEOGRAD - Srpski vojnici uskoro bi trebalo da krenu u mirovne opercije u Liban, Avganistan i Sudan. Ovu odluku donela je Vlada Srbije u septembru ove godine, ali još nijedan vojnik nije otišao jer ovaj predlog čeka na usvajanje u Skupštini. Učešće srpskih vojnika u mirovnim misijama je osetljiva tema jer neki smatraju da naša zemlja ne bi trebalo da se upliće u te stvari, dok, s druge strane, to doprinosi poboljšanju imidža i ugleda države.

Dvostruka plata

Pukovnik Petar Ćornakov, načelnik Centra za mirovne operacije Vojske Srbije, kaže da je učešće u mirovnim operacijama od višesrtukog značaja za državu i vojsku. On objašnjava da bi u misiju UNFIL u Libanu trebalo da bude poslata manja jedinica naše vojske koja bi bila u sastavu formacije neke veće zemlje. U Avganistan će ići pripadnici saniteta u okviru norveškog kontingenta. U tu zemlju bi trebalo da idu lekari specijalisti, hirurzi i anesteziolozi, a u prvoj polovini 2007. godine šestočlana hirurška ekipa. U Avganistan, tačnije u Kabul, trebalo bi da se pošalju i trojica naših oficira.
U misiju u Sudan ići će štabni oficiri i posmatrači, a Ćornakov naglašava da oni neće ići u Darfur na zapadu zemlje, gde sudanska Vlada odbija da prihvati plave šlemove, već će ići na jug zemlje u misiju UNMIS.
Mnogi naši vojnici priželjkuju odlazak u mirovnu operaciju, a jedan od razloga je i dvostruka zarada. Načelnik CMO-a kaže da se plata u mirovnim operacijama sastoji od one u zemlji i devizne plate.
- Devizne plate zavise od čina za profesionalne vojnike, odnosno grupe radnih mesta za civile, i dodataka za specifične dužnosti, rizika u službi i geografskih i klimatskih uslova. Primera radi, vojnička devizna plata kreće se u rasponu od 860 do 2.400 američkih dolara, kapetana od 1.900 do 3.520, a pukovnika od 2.640 do 4.400 dolara. Plata angažovanih civila se neznatno razikuje od vojničkih plata - objašnjava pukovnik Ćornakov.

Precizan ugovor

Na osnovu Zakona o mirovnim operacijama, pre odlaska zaključuje se ugovor sa svakim učesnikom misije i definišu se vreme i trajanje angažovanja, vrsta zadataka, visina plate i dodataka, uslovi korišćenja odsustva, uslovi života i rada u misiji (stanovanje, ishrana, lečenje), osiguranje i prava porodice u slučaju smrti.
Odlazak u mirovnu operaciju nosi rizik. Iako do sada nijedan naš vojnik nije poginuo, niti je povređen, valja znati šta se dešava.
- U mirovnim operacijama postoje nivoi zbrinjavanja, od sanitetskog, na mestu povređivanja, koje obavljaju sanitetski timovi, specijalističke pomoći u poljskim bolnicama radi evakuacije povređenog, pružanja polispecijalističke pomoći u bolnicama trećeg nivoa, do konačnog zbrinjavanja u medicinskim ustanovama - objašnjava načelnik CMO-a.

Repatrijacija

U operacijama Ujedinjenih nacija, sanitetsko zbrinjavanje je u nadležnosti administracije Svetske organizacije. Tako postoji propis da se, ako lečenje traje duže od mesec dana, povređeni, odnosno oboleli, vraća u matičnu zemlju ako za to postoje uslovi. Tada se obezbeđuje adekvatna zamena u misiji. U NATO misijama sanitetsko zbrinjavanje se obavlja po sličnim principima. U svakoj misiji postoji i viši nacionalni predstavnik u štabu, koji je ovlašćen da brine o položaju pripadnika svoje zemlje. On je u stalnom kontaktu s pretpostavljenim u zemlji i može zahtevati repatrijaciju bolesnog o trošku države.
- U slučaju ranjavanja ili povrede, vojnik dobija nadoknadu na iznos na koji je osiguran. Pored toga, on ostvaruje prava na osnovu profesionalne vojne službe. Vreme provedeno na lečenju, kao i u zarobljeništvu, računa se u staž osiguranja u dvostukom trajanju - kaže Ćornakov.
U slučaju smrti vojnika, besplatno se obezbeđuje transport do mesta sahrane u zemlji, a njegovoj porodici pripada naknada za posmrtnu pomoć i pogrebni troškovi u iznosima utvrđenim propisima koji važe u zemlji. Pored toga, porodici preminulog pripada iznos na koji je vojnik osiguran.
ANA SAVIĆ

U svetu je trenutno 15 srpskih vojnika

Do 1991. naši vojnici su učestvovali u šest mirovnih misija. U prvoj i najvećoj operaciji za očuvanje mira UNEFI na Sinaju, od 1956. do 1967. godine, bile su angažovane i naše oružane snage. Učestvovali smo u misijama u Jemenu, Kongu, Namibiji, Angoli i Iranu, gde je komandant bio naš general Slavko Jović. Od 2002. naži vojnici slati su u pet misija: Istočni Timor, Liberija, Kongo, Obala Slonovače i Burundi. U ovom trenutku imamo 15 ljudi angažovanih u Liberiji, Obali Slonovače i Burundiju. Prema podacima UN-a, naša zemlja se po broju vojnika u mirovnim akcijama nalazi na 85. mestu na svetu.

Učešće u mirovnim misijama i dobro i loše za Srbiju

Vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović kaže da ne veruje da će naši vojnici ići u Liban i Avganistan jer to uopšte nije u interesu Srbije.
- Srbiji jeste u interesu da kao članica UN-a ima vojnike u mirovnim operacijama, ali samo kao posmatrače koji se bave humanom diplomatijom, a ne oružanim intervencijama. Zato nikako nisam za to da naši vojnici idu tamo gde postoje kriza i sukobi. To nije dobro za međunarodni položaj države. Odlazak u Avganistan i Liban znači biti naoružan i intervenisati u korist održanja mira između zaraćenih strana. Na osnovu iskustava mnogih država koje su imale vojnike u takvim mirovnim operacijama, tvrdim da to nije dobro. Zato su te države i povukle vojnike jer su bili meta stalnih terorističkih napada i pretnji. Mi smo za sada pošteđeni terorističkih grupa kao što je Al kaida, upravo zbog načina na koji Srbija postupa prema odnosu Amerike i zemalja koje su proglasile džihad - tvrdi Stojadinović.
S druge strane, pukovnik Petar Ćornakov objašnjava da u savremenim međunarodnim odnosima multinacionalne operacije postaju jedno od osnovnih alata za upravljanje krizama i rešavanja posledica konflikata. Učešće u tim operacijama nije nikada bilo na većoj ceni, a to se ogleda u broju zemalja koje učestvuju, porastu broja i vrsta operacija koje imaju sve složenije mandate, kao i obima i vrste snaga koje učestvuju u njima, navodi on.
- Učešće u multinacionalnim operacijama je posebno korisno za modernizaciju vojske kroz obezbeđenje njene saradnje s oružanim snagama zemalja s kojima zajednički izvršava zadatke u misijama - kaže načelnik Centra za mirovne operacije Vojske Srbije.

Izvor: Press