Srpski milioner kupuje „Jat ervejz“ :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Andrej Jovanović potencijalni partner Vlade
Pare od čipsa želi da uloži u „Jat“
N. Korlat, Ž. Jevtić, S. Bojadić, B. Stamenković | 27. 02. 2010. - 00:02h | Foto: O. Bunić | Komentara: 26

Srpski milioner sa kojim u Vladi razgovaraju o kupovini „Jata” je Andrej Jovanović, bivši suvlasnik kompanije „Marbo produkt” i jedan od vlasnika preduzeća „Anbo”. Jovanović, čiju je bivšu firmu 2008. kupio „Pepsi” za 210 miliona evra, zainteresovan je da uloži u srpsku privredu, a „Jat” je jedna od opcija, potvrdio nam je dobro upućeni izvor iz vlasti.

Do zaključenja ovog izdanja Jovanović nije odgovarao na naše pozive. Bojan Milovanović, njegov poslovni partner i suvlasnik firme „Anbo”, kratko kaže za naš list: „Ja nisam kupac ‘Jata’, a ne znam da li je to Jovanović.”
„Blic” je iz više izvora dobio potvrdu da se sa Jovanovićem razgovara da preuzme 51 odsto vlasništva „Jata”. Ukoliko bi dogovor bio postignut, u Vladi planiraju da bivši suvlasnik „Marba” i država osnuju novu firmu sa nešto drugačijim imenom - „Jat erlajnz”, kao i da od sadašnje flote zadrže samo jedan avion. Nova kompanija, prema njihovom proračunu, startovala bi sa radom u martu 2011. godine.
U kabinetu premijera Mirka Cvetkovića kažu ne žele da spekulišu o tome ko je sve zainteresovan za „Jat”. Vlada je, kako objašnjavaju, razgovarala sa više avio-kompanija i investitora zainteresovanih za ulaganje u „Jat” i svima njima će, kada se o tome donese odluka, biti upućen javni poziv da dostave svoje ponude za srpsku avio-kompaniju.
„Zainteresovani investitori se pojavljuju periodično, ali će svima njima biti upućen javni poziv da dostave svoje ponude”, kažu u kabinetu premijera.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, međutim, tvrdi da će sve biti poznato u ponedeljak, 1. marta, do kada „Jat” mora naći strateškog partnera.
- Ipak ne znam ko je zainteresovani kupac za preuzimanje nacionalne avio-kompanije, jer nisam uključen u pregovore. Dogovor je bio da Vlada od 1. marta počne i zvanične pregovore sa najozbiljnijim kandidatom - kaže Mrkonjić za „Blic” i dodaje da je informacijom da se radi o domaćem investitoru i sam iznenađen, ali i da je „Jatu” potrebna hitna reanimacija.
Ni u sindikatu pilota nacionalne avio-kompanije juče nisu imali konkretne informacije da je domaći biznismen zainteresovan za kupovinu kompanije.
- Takve priče slušamo već godinama unazad, ali kompaniju treba da kupi neko ko se bavi avio-saobraćajem. Onaj ko kupi „Jat” praktično treba da ulaže samo u flotu, sve ostalo već ima. Na primer, za 10 novih „boinga” trebalo bi da plati oko 300 miliona evra - kaže predsednik sindikata pilota Milan Jovanović.
U samom „Jatu” navode da je jedan od najvažnijih ciljeva kompanije uspostavljanje odgovarajućeg strateškog partnerstva koje će omogućiti dalji razvoj nacionalnog avio-prevoznika i njegov povratak na mesto lidera u regionu.
- Vlasnik kapitala „Jat ervejza” je država, što podrazumeva da o svim aktivnostima koje se tiču strateškog partnerstva i eventualne privatizacije odlučuje Vlada Srbije. Obaveza rukovodstva „Jat ervejza” je da pripremi sve da taj proces bude uspešan i efikasan i da sprovodi odluke Vlade - navode u „Jatu”.
Stručnjaci tvrde da više nema vremena i da što pre mora da se zna sudbina „Jata”. Kako kažu, stanje u domaćem avio-prevozniku je katastrofalno i, ukoliko se ne nađe novi vlasnik, država mora da se odluči na konkretnija ulaganja.
Za oporavak domaćeg avio-prevoznika, smatraju oni, neophodna je nova flota i to je jednini način da budući vlasnik posluje sa dobitkom. I oni, kao i piloti, kažu da je bolje da kupac „Jata” bude firma iz oblasti avio-saobraćaja.
- Novi gazda mora da radi isključivo sa novom flotom, jer danas kompanija ima samo jednu pozitivnu liniju, onu sa Moskvom - tvrdi izvor „Blica” blizak nacionalnoj avio-kompaniji.
Iako je Vlada pomogla „Jatu” tako što mu je odobrila da proda poslovnu zgradu u Novom Beogradu, a dala je i jemstvo za dugoročni kredit od 40 miliona evra za zakup aviona, naš sagovornik ističe da novca zapravo nema.
- Prodaja zgrade se izjalovila, slabo je punjenje aviona, a pola flote je prizemljeno - kaže on.
O zakupu aviona još nema informacija, što je posledica nedostatka novca. Da je u domaćoj avio-kompaniji situacija teška govori i podatak da je „Jat ervejz” na kraju protekle godine zabeležio gubitak od 15 miliona evra. Prema poslednjim izjavama direktora kompanije Srđana Radovanovića, nacionalni avio-prevoznik trenutno ima 15 aviona, čije održavanje puno košta zbog starosti. Od toga je 10 u saobraćaju, a plan je da se sredinom godine vratim „boing 737-400” i da se uzme u zakup „boing 737-700”.
„Jat” je takođe u procesu restruktuiranja iz svog poslovanja izdvojio kao posebne organizacije pojedine delove kompanije, kao što je Privredna avijacija i Pilotska akademija, a smanjen je i broj zaposlenih.
Inače, za privatizaciju „Jata” raspisan je i tender u julu 2008. godine i tada je početna cena za 51 odsto akcija bila 51 milion evra. Među zainteresovanima je, navodno, bio ruski „Aeroflot”. Ipak, kako se niko nije javio na ovaj tender, postupak je obustavljen pa se prešlo na traženje strateškog partnera za „Jat”. Nakon toga se kao strateški partner najčešće pominjao „Turkiš erlajnz”, ali ni od tog dogovora nije bilo ništa.

Kumovi hokejaši

Poznanstvo Bojana Milovanovića i Andreja Jovanovića datira još iz osamdesetih godina, kada su obojica igrali u hokejaškom klubu „Partizan”, čiji je Milovanović bio kapiten.

Zajedno su osnovali firme „Anbo” i „Marbo produkt”, a kasnije su kupili firmu za popravku liftova „David Pajić” za 1,2 milijarde dinara. Uz nju su dobili i atraktivan plac od 23.000 kvadrata u samom centru Beograda, neposredno uz Luku Beograd. Na toj aukciji su pobedili Filipa Ceptera.
Jovanović i Milovanović, koje pored biznisa veže i kumstvo, poseduju i poljoprivredno dobro „Maglić”, kao i fabriku reznog alata „Ikarus”. Njihova bivša firma „Marbo”, koja je proizvođač čipsa i drugih grickalica, 2007. godine ostvarila je profit od 12,5 miliona evra. Pre no što su prodali preduzeće „Pepsiju” za 210 miliona evra, otvarali su distributivne centre u Hrvatskoj, Albaniji, Grčkoj, Makedoniji i Crnoj Gori i zapošljavali više od hiljadu ljudi. Poljoprivredno dobro „Maglić” platili su 142 miliona dinara, uz obavezu investiranja 80 miliona. Inače, osnovna delatnost „Maglića” je gajenje žita i drugih kultura, kao i tov svinja, junadi i pilića.

Izvor: Blic