Odbijena pomoć


Piše: Zoran LJ. Nikolić
PROGRAM CEI HC, koji se ozbiljno pozabavio pitanjem opstanka bivše SFRJ, tako da su se analizom naše situacije pozabavili američko-sovjetski stručnjaci, i to tako što su zaključili da "Jugoslavija predstavlja potencijalno žarište nimalo bezazlene krize, koja nije u interesu ni nje, ukoliko želi da se očuva u postojećim granicama, ali sa potrebnim reformama, kao što nije u interesu međunarodne zajednice predvođene SAD i Sovjetskim Savezom".
Karte su bile bačene na sto, uz komentare koji su govorili i da "dotadašnji razvoj unutrašnjih ekonomskih i političkih procesa u Jugoslaviji pokazuje da ona sama nije u mogućnosti da sve to prevaziđe, pa je odlučeno da joj se ponudi celovit program koji bi joj obezbedio pretpostavke za očuvanje integriteta u postojećim granicama, zasnovan na ekonomskim merama i reformama koje su osnov predloga i mogući reformski model i za druge zemlje sovjetske interesne sfere".
Dakle, već po ovome se vidi da je bivšoj Jugoslaviji bila ponuđena nesvakidašnja prilika da se izvuče iz nimalo lake situacije u kojoj se našla. Već po ponuđenom se vidi - nismo morali da budemo na repu tranzicije, kao što smo to danas, već naprotiv, na njenom samom začetku. Međutim, danas je već dobro poznata "usklađenost" ondašnjih političkih lidera, koja je i dovela do raspada na najgori mogući način.
A čak i taj raspad iz CEI HC su najavili kao opciju do koje će neminovno doći ukoliko njihov program ne bude prihvaćen.
SOVJETSKO-AMERIČKI eksperti su zaključili, na osnovu svih analiza, da su Jugosloveni nemoćni da probleme rešavaju samostalno, pa je predlog sačinjen u dva nivoa. Prvi je bio usmeren na očuvanje Jugoslavije, i to tako "što bi mogao da rezultira u relativno kratkom roku, pozitivnim ekonomskim efektima, koje bi uticale na stabilizaciju stanja i očuvanje celovitosti zemlje". Eksperti su zahtevali primenu ekonomskih i strukturnih reformi, čak su ponudili uvid jugoslovenskoj vladi u sve što su njihove analize pokazale, i šta je neophodno preduzeti da dođe do potpune ekonomske stabilizacije u Jugoslaviji.
Međutim, ona, crna strana medalje takođe je bila bitna, a ona je nosila konsekvence ukoliko plan za stabilizaciju i očuvanje Jugoslavije naše rukovodstvo ne bi prihvatilo. Naime, kako su jasno naglasili, "ukoliko jugoslovenske političke vlasti nisu zainteresovane za uključivanje u CEI HC program, jasno je da se unutrašnja kriza ne može razrešiti. Sovjeti i američka strana će, na osnovu već izrađenih programa, tada poduprediti unutrašnje antagonizme i doprineti raspadu Jugoslavije po nacionalno republičkim šavovima.
PROGRAM ove nesvakidašnje međunarodne agencije pod patronatom elite među najuticajnijim svetskim masonima, rukovodstvo SFRJ je odbilo. Potpuno je izvesno da bi današnjica svake od bivših republika izgledala potpuno drugačije. Jugoslovenski ulazak u tranziciju kao "zemlje lidera", koja bi bila na čelu procesa u koji tek kasnije ulaze zemlje nekadašnjeg istočnog bloka, mnogo lakše bi uveo sve ove zemlje u EU, a izbegle bi se sve patnje i razaranja na čijem udaru smo bili proteklih godina.
Prema informacijama koje je objavio Zoran Nenezić, najuticajniji čovek zaslužan da plan bude odbijen bio je tadašnji predsednik Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka Stane Dolanc, čovek koji je umnogome "vedrio i oblačio" u posttitovskoj SFRJ. Veoma je bitno i da je u svojim stavovima imao apsolutnu podršku Josipa Vrhovca.
Tako je propala poslednja masonska ideja da se očuva Jugoslavija, zemlja koju su masoni i stvorili.

SEPARATIZAM
ELEMENTI krize koju "Jugosloveni nisu sami u stanju da prevaziđu", prema najavama CEI HC bili su neravnomerna razvijenost republika i pokrajina, ekonomska osnova nacionalizma i separatizma pojedinih republika, neefikasan sistem upravljanja i vršenja centralne i republičkih vlasti, socijalna raslojavanja, korupcija, opšta ekonomska nesigurnost, problem manjinskih etničkih zajednica...

Na rubu ponora


Piše: Zoran LJ. Nikolić
PROJEKAT CEI HC nije bio jedini koji se odnosio na mir na Balkanu i rekoncipiranje srpske države, a u kojem su značajno mesto zauzimali masoni. Slobodnozidarska ideja je na poseban način imala odjeka početkom devedesetih godina, u vreme najjače vlasti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Šta se zaista dogodilo, verovatno će još dugo biti tajna...
Polovinom juna 1992. godine, u jeku tzv. Vidovdanskog sabora i ozbiljne političke krize, pod oznakom "urgent" neke svetske agencije prenele su iz Madrida, Londona i Stokholma vest da se u dobro obaveštenim izvorima i krugovima bliskim vladama u Londonu, Parizu, Moskvi, Vašingtonu i Tokiju, vrlo blagonaklono gleda na uspostavljanje parlamentarne monarhije i povratak kralja Aleksandra Drugog Karađorđevića, a pominju se, između ostalih, i neka konkretna imena, koja bi ušla u sastav vlade nacionalnog spasa ili "koncentracione vlade".
U vesti koja je distribuirana 16. juna 1992. godine, kao članovi buduće vlade pominjani su Vojislav Koštunica, Oskar Kovač, Jurij Bajec, Milorad Unković, Slobodan Rakitić, Borisav Pekić, Matija Bećković, Milorad Pavić, Slobodan Selenić, Vesna Pešić, Zoran Nenezić...
KAO bitan sastavni deo takve informacije pomenuto je i da je "zbog neviđenog diletantizma i agresivnosti vlasti Socijalističke partije Srbije ('Miloševićevog krila') Srbija preživela 'pola' apokalipse. Bezumlje Miloševića i Šešelja, zatim Tuđmana i Parage, mora da se što pre zaustavi i zbog Srbije i zbog balkanskog i evropskog mira".
To je bio rezime jednog dela švajcarske, španske, švedske, holandske, kanadske i japanske štampe i pojedinih njihovih radio-stanica.
Koliko je ova vest bila bitna, ostaje čitaocu da proceni, ali je očigledno bilo da je neka vrsta dogovora bila postignuta. Posebnu jačinu ovoj informaciji dodaje činjenica o snazi medija koji su je preneli, kao i o njihovoj tradicionalnoj informisanosti, i uobičajenom oslanjanju na "pouzdane izvore i krugove".
Kao "šlag na torti" bila je činjenica da je vest bila distribuirana i preko servisa Međunarodnog monetarnog fonda, institucije koja se ne oslanja na nepouzdane izvore, i koju u velikoj meri čine, naravno - slobodni zidari.
GLEDANO sa ove vremenske distance, ipak, jasno je da je Milošević bio previše jako pozicioniran na srpskoj političkoj sceni, i da je i na ovoj "raskrsnici" u domaćoj istoriji srpska država krenula drugim putem.
Pa, ipak, tada, 1992. godine, visoka delegacija srpskih masona prisustvuje Londonskoj konferenciji o Jugoslaviji, na kojoj su učestvovali uz punu saglasnost i pomoć tadašnjeg komandera Klajhnehta i Vrhovnog saveta Škotskog rituala južne jurisdikcije Sjedinjenih Američkih Država.
Kada je insistirao da se sretne sa Miloševićem, prilikom obnavljanja rada Velike lože "Jugoslavija" Zoran Nenezić je zapisao da je Milošević uglavnom bio slušalac, uz mali broj pitanja. Neizostavno pitanje bilo je da li je Tito bio mason, budući da ga je interesovao "lik i delo" počivšeg maršala.
Milošević nije uticao na sprečavanje da se slobodnozidarske lože ustanove kod nas, ali im, očigledno, nije ni pridavao veliki značaj.

ZIDARI U SANU
KOLIKO su masoni bitni u srpskoj istoriji govori i podatak koliko ih je bilo u Srpskoj akademiji nauka. Tako se tamo pominju imena Miše Anastasijevića, Ive Andrića, Aleksandra Belića, Mihaila Valtrovića, Jovana Dučića, Slobodana Jovanovića, Marka Leka, Stevana Mokranjca, Branislava Nušića, Veljka Petrovića, Mihaila Pupina, Vladimira Ćorovića...
Vez obzira na to da li je neko blagonaklon prema slobodnim zidarima ili ne, pred ovim imenima se "skida kapa".

Sprečavali bombardovanje


Piše: Zoran LJ. NIkolić
PITANJE je: kako funkcioniše današnja masonerija, ko su njeni predstavnici, a neretko se primećuje interesovanje koliko su ovi, potonji, dostojno nasledili prethodnike, poput Živojina Mišića, Stevana Sremca, kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića, Laze Pačua, Branislava Nušića... Ono što sigurno jeste da su navedena imena ljudi koji su sigurno dokazali kako visok moral, tako i vrhunski patriotizam.

Koja su dela savremenih slobodnih zidara pokazala srpskoj javnosti nešto od uticaja na događaje iz protekle decenije?

Prema nezvaničnim informacijama kojima trenutno manipuliše domaća javnost, uticaj masona naročito je bio bitan tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, jer je tada, navodno, francuska strana insistirala kod ostalih saveznika da se ne ruše beogradski mostovi na onako surov način na koji su porušeni novosadski.

Masoni sami tvrde da su u velikoj meri uticali na to da 5. oktobra ne dođe do ozbiljnijeg krvoprolića, koje je već bilo na pomolu, ali se nikako ne može zaboraviti i prvi veliki takozvani demokratski skup, 9. marta 1991. godine.

TADA su slobodni zidari pokušavali da kontaktiraju sa Miloševićevim vrhom i njim lično, kako bi se sprečio haos koji je pretio, kako prestonici, tako i samoj državi. Jedan od najupečatljivijih bardova srpske literature Borisav Pekić, takođe mason, pokušao je da utiče na srpsko rukovodstvo kako ne bi došlo do sukoba. NJegov angažman u slobodnozidarskoj organizaciji tog vremena nije bio nimalo nebitan, zbog visokog autoriteta koji je uživao zbog svog dela.

Tadašnji masoni su kontaktirali sa jednim od lidera tadašnje opozicije Dragoljubom Mićunovićem, ali su tražili i ostale puteve da utiču na Miloševića, što je na kraju rezultiralo oslobođenjem iz zatora prvog čoveka protesta Vuka Draškovića.

NJega je iz zatvora pustio Slobodan Milošević, upravo posle intervencije DŽordža Buša starijeg, na inicijativu Velike lože "Jugoslavija". Izlišno je komentarisati da je lider tada najmoćnije zemlje sveta takođe mason, kao što su to, po pravilu, bili i njegovi prethodnici.

OVA loža imala je kontakte i sa prvim čovekom američke mornarice, admiralom Petrom Karamarkovićem, inače masonom našeg porekla, tokom prve blokade Jadrana 1992. godine. Masoni su dobili uveravanja da nas Amerikanci tada neće bombardovati.

Nimalo zanemarljiv uticaj na tokove moderne masonerije u Beogradu nije i na Pravnom fakultetu, gde je predavao i profesor Andrija Gams. I danas je na Univerzitetu nekoliko bitnih masona, poput Dragora Hibera, dok je sadašnji veliki majstor Velike regularne lože, nastale 1993. godine, profesor Elektrotehničkog fakulteta Srđan Stanković.

Nešto kasnije, formirana je Ujedinjena velika nacionalna loža, na čijem je čelu danas poznati slikar Dragan Martinović, koji se već nekoliko puta oglašavao u javnosti. To je, možda, znak i da će domaća masonerija dati javnosti jasniji znak svog prisustva i postojanja, budući da njeni članovi nisu javno istupali.

Možda je nedavni skup u "Metropolu" samo prvi korak u tom pravcu, koji je nekada ne skrivajući počeo profesor Andra Đorđević, kada je procenio da je slobodno zidarstvo, kojem je pripadao, na udaru.

JAVNA KUPATILA
VEROVATNO nije čudo da su još pre dve godine najpoznatiji među masonima, engleski slobodni zidari, čak započeli posebnu javnu kampanju, kojom su želeli da dokažu kako nisu osobenjaci. Oni su tada organizovali "nedelju otvorenog druženja" sa onima koji nisu u njihovim redovima, a tadašnji portparol Ujedinjene velike lože Engleske DŽon Hamil, i njen nekadašnji veliki sekretar objasnio je da je cilj "javno prihvatanje našeg postojanja". Tada je izjavio da su "predugo, pune tri decenije engleski masoni bili sami sebi najveći neprijatelji".

Današnji zidari


Piše: Zoran LJ. Nikolić
AKTUELNA Vlada Republike Srbije u svom sastavu nema masona. Prema tvrdnji izvora "Novosti" u ranijim sazivima ih je bilo, međutim, trenutno ih nema. Sada je u Srbiji prekinut niz koji je postojao tokom proteklih decenija i vekova. Sve to vreme, slobodni zidari, voleo to neko ili ne, imali su izuzetan uticaj na državnu politiku.
Ipak, aktuelni masoni u našoj zemlji i dalje su uticajni ljudi. Upućeni kažu da treba jasno praviti razliku između onih koji su u ovoj organizaciji i sada zarad pitanja duha, ličnog napredovanja u moralnom i svakom drugom smislu, kako je to bilo odvajkada u masoneriji, i onih koji su u ovom pokretu zarad ličnog karijerističkog napretka.
Ostavljajući čitaocima da procene, pomenućemo značaj nekih ljudi koji su aktuelni srpski masoni. Dušan Mihajlović je u masoneriju ušao 22. decembra 1994. godine, baš kao i Vojislav Andrić, visoki funkcioner nekadašnje Nove demokratije, a sadašnje Liberalne stranke. Uz ova imena bitno je pomenuti direktora Instituta za evropske studije Đure Kovačevića, ali i Gorana Takača, sina nestalog Artura Takača.
DA slobodni zidari nisu ostali u okviru isključivo srpske opcije, govori i činjenica da ni crnogorska strana nije "zapostavljena", pa je slobodni zidar i Miodrag Živković, nedavno isključeni predsednik Liberala Crne Gore, što dovoljno govori o tome da masoni nisu ljudi koji bez problema mogu da završe "sve poslove", kako o tome bruji čaršija, već da su sada mnogo više u nemilosti, "političke vetrometine", na koju već "tradicionalno", "miriše" naše podneblje.
Činjenice govore da ni današnji masoni nisu bez uticaja. Tako je Milan Božić, član SPO i nekada visoki gradski funkcioner, takođe slobodni zidar, dok postoji priča na Pravnom fakultetu da profesor Dragor Hiber i na ispitu nosi prsten sa masonskim simbolima.
Među upućenima se često čuje i ime Dejana Popovića, rektora Beogradskog univerziteta, ali i bivših kadrova JUL, kao što je to Slobodan Čerović. Tahir Hasanović je bio visoki član Saveza socijalističke omladine, i nikako čovek bez uticaja.
POLITIČKI je verovatno bitno da je svoje mesto pod masonskim nebom našao i predsednik niških demokrata Vladimir Domazet, a, javnosti najinteresantiji čovek, oko kojeg se dizala velika medijska prašina je Vladimir - Beba Popović, koji je, doduše, a prema našim izvorima, napustio slobodnozidarsku organizaciju zbog sukoba sa Draganom Maleševićem Tapijem.
U slobodne zidare ubraja se i donedavni predsednik Građanskog saveza Srbije Goran Svilanović. On je slovio za lidera "najmanje i najuticajnije partije".
Među uticajnim ljudima iz sveta masonerije je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Nebojša Leković.
Da su masoni nastojali da održe veoma visok intelektualni rejting među svojim članstvom, kada su, posle 50 godina "probudili" "samouspavanu" Veliku ložu "Jugoslavija", govore i veoma bitna imena Srba koji imaju ogromnu međunarodnu reputaciju, kao što je to Milorad Pavić, i u prethodnim nastavcima već pomenuti Borisav Pekić.
Očigledno je da masoni u Srbiji postoje. Da rade, i da su, već tradicionalno srpski, razdvojeni u različite lože. Očigledno je, isto tako, da među njima ima, i bilo je, veoma umnih ljudi koji su perjanice srpskog intelektualnog napretka. I da ima i onih drugih.

NACIONALNA LOŽA
U NACIONALNOJ loži su nam naglasili da masonerija nije "internacionalna, već nacionalna stvar". Kako kažu, važno je znati da se lože međusobno priznaju, ali to ne znači da su "masoni nečiji".
Na poziv da šire obrazloži svoje gledanje na aktuelne događaje u masoneriji, veliki majstor ove lože, slikar Dragan Martinović je ljubazno i uljudno odgovorio da "masonerija nije estrada" i da u ovom trenutku ne vidi razlog da na tako vidan način istupa u javnosti.
(KRAJ)

Ko je Zoran LJ. Nikolić?

interesuje me isrtorija Starog priznatog skotskog reda u SCG?

Pogledaj Zoran Nenezic "Masoni u Jugoslaviji 1764-1980"

Zoran Lj. Nikolic je novinar "Vecernjih novosti" od 1997.godine. rodjen je 1967. godine, studirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zaljubljenik u Beograd, kako sam kaze. Koautor je knjige "Beograd ispod Beograda" , u izdanju Sluzbenog lista.

Upravo tako... Anea ako imas jos nesto od ovog gospodina baci mi na mail... Inace najjaci mason trenutno u Srbiji je Milan Panic.

Anea, odakle su ovi tekstovi? Da li ih ima jos?