Srpska kinematografija nikada nije bila bogata žanrovskim filmovima.   Kriminalistički žanr nije izuzetak.   Malo se govori o ovom žanru u srpskoj kinematografiji,a veoma je zanačajan u svetu.   O tom problemu srpskog kriminalističkog filma piše i Dinko Tucaković, citiram: "Dakle, sasečen u korenu, srpski kriminalistički film, se stidljivo najpre pojavljivao kao elemenat ikonografije, u socrealističkim dramama, da bi neki autori na tragu provakacije i prostora slobode nastalog ostvarenjima ‘crnog filma’, strasno otkrili dualizam društva koje se postavilo na razmeđi kapitalizma i socijalizma, sa rascepljenom, duhovnošću, ideologijom, moralom.   Za razliku od vremena u kojem živimo tadašnji kriminalci nisu bili ‘gospoda’ nego autsajderi, ali negiranje očiglednog dovelo je do obrta u kojem su se, milicija-policija i kriminal, amalgamirali u jedno preteće i dominantno čudovište današnje svakodnevnice.   Kriminal se danas naziva alterantivno i patriotizam, a nekadašnji inkvizitori postali su apologeti, i naravno patrioti.   Naravno pileće kolektivno sećanje uveliko doprinosi da ova nevešta iluzija funkcioniše.  "


U svom istraživanju naišao sam na izvesnog gospodina Rodoljuba Malenčića iz Novog Sada (fudbaler i zaljubljenik u film i fotografiju) za koga se tvrdi da je 1929.   snimio prvi srpski krimi film, doduše amaterski, pod imenom "Hepi end".  

Slede informacije do kojih sam došao o autorima i filmovi koji spadaju u ovaj zanimljiv, ali kod nas zapostavljen, filmski žanr.   

Živorad Žika Mitrović: "Poslednji kolosek" (1956), "Nož" (1967), "Ubistvo na svirep i podmukao način iz niskih pobuda" (1969) i "Protestni album" (1986),
Dragoljub Ivkov: "Pošalji čoveka u pola dva" (1967),
Milorad Laković: "Pozorišna veza" (1980),
Miomir Miki Stamenković: "Neka druga žena" (1981),
Vlastimir Radovanović: "Halo taxi" (1983),
Zoran Gospić: "Švedski aranžman" (1989),
Aleksandar Bošković: "Poslednji krug u Monci" (1989),
Slobodan Skerlić: "Do koske" (1997),
Srdjan Dragojević: "Rane" (1998),
Djordje Milosavljević: "Točkovi" (1999), "Mehanizam" (2000),
Srdan Golubović: "Apsolutnih sto" (2001),
Mladen Matičević: "1 na 1" (2002),
Dejan Zečević: "Četvrti čovek" (2007)
Miroslav Terzić: "Ustanička ulica" (2012)

To je samo 18 filmova kriminalističkog žanra.   Možda ih ima još, moguće je da sam ja neki izostavio, ja vas pozivam da dodate imena filmova, ako smatrate da pripadaju krimi žanru.  

Mlad i zdrav kao ruža, Jovan Jovanović (1971) - krimi-akcioni, redak spoj kod nas... inače, meni su većina naših kriminalističkih filmova bili u najmanju ruku neuverljivi, da ne kažem i smešni... kad navikneš na pojedine glumce u drugačijim ulogama, teško je posle prebaciti se i shvatiti ih ozbiljno kao policijske inspektore ili mafijaške bosove...

Ne znam po kom su osnovu ovo kriminalni a pogotovo srpski filmovi 
Bila jednom jedna drzava i sad vaditi svaki film ili deliti ga na osnovu gde se rodio reditelj ili slicno je glupo 
Dinka (bog da mu dusu prosti) postujem kao teoreticara umetnosti i moguce je da je ovako nesto napisao,samo cisto sumnjam 
Prema tome ne znam zasto ova tema postoji a kamoli zasto nabrajati srpske kriminalisticke filmove,pogotovo oslanjajuci se na Tucakoviceve navodne tekstove  Covek bi se okreno u grobu ako ga se samo po ovome secaju.

To jeste. Prvo mi pada na pamet Boris Milivojević u 4. čoveku.

 

Zaboravio sam film
Srdan Golubović: "Klopka", (2007)
i to je svega 20 krimi filmova, za 102. godine kinematografije u Srbiji.  
Nisu ovo kriminalni već kriminalistički filmovi, jer im je to preovladjujući žanr.  
A srpski su jer su producenti, opet većinski, iz Srbije.  

Pogledajte izvanredan kriminalistički film "Crveni krug"-r: Melvil, u kom Burvil poznati Francuski komičar igra ozbiljnu ulogu inspektora policije.   

  Slažem se sa Vasabijem ali se slažem i sa Djenkom. Sa Vasabijem se slažem da je teško presuditi šta je čije jer su svi zajedno ulagali u filmove. Najbolji primer je ovaj zadnji skandal koji je pokrenuo v.bulajić koji je odlučio da Bitka na Neretvi bude hrvatski film. Melvil kao reditelj a samim tim i njegov Crveni krug je odlična preporuka sa kojom se slažem sa Đenkom. Uostalom, odavno ga sam ovde preporučujem.
  Ne volim i izbegavam ankete i ocene tipa koji je naj a koji je za 5. Podrazumeva se da imam neku svoju listu ali bio bih nepravedan prema ostalima kad bih napisao ovaj je najbolji. Jedan od boljih ondašnje a i sadašnje kinematografije je po meni Ritam zločina pokojnog Zorana Tadića.

pre sam mislio na domaće glumce, koji su odavno izgubili kredibilitet (bar za mene) niti ih više shvatam ozbiljno... da bi ih sad gledao u nekoj dramskoj ozbiljnoj ulozi...
hvala na preporuci, pogledaću

  Zaboravio sam da dodam za Neretvu. Taj film ne bi mogao da snimi ondašnji SSSR a ne Hrvatska, toliko je koštao.