Aman čoveče shvatam šta pokušavaš da mi kažeš, ali ti očigledno ne shvataš da je cilj Srpskog filma bio od samog početka da bude ta "grozomorna smeša" kako ga nazivaš, ali ne u cilju da se neko šokira, već da priča uznemiri. Sve najgore što ti vidiš u njemu, to je bio njegov cilj, da sve to najgore pokaže. A ja sam ti rekao da sam shvatio šta ti najviše smeta u tome (to što se prodaje kao Srpski), i nije njihov problem što ti ne možeš ili ne želiš da zbog nekog svog hira svariš celinu sa svim "krajnostima, implikacijama, političkim podtekstom" i pitaj kurac čime već.

To da "SF nije ni zamišljen kao ružičast i veseo film" - upravo sam ti objasnio šta znači.
Izvini molim te što trošim tvoje dragocene reči, ja Lolitu i Srpski film nisam upoređivao kao filmove, jer su to dva različita pravca, žanra, šta god, već sam u njima upoređivao temu seksualnog zlostavljanja. To što je malo začinjeno i provlači se kroz erotske kadrove i kroz Hambertovu priču, ne čini temu ni malo lepšom. Tebi može Lolita da se sviđa više od SF, ali da je "poređenje Betovenove simfonije i nekog hita Mice Trofrtaljke" tu grešiš za sve pare.

  Poznat sam po tome što ne psujem ali kad psujem to je predzadnje.A.Radivojević je ne samo u psovanju prešao sa reči na dela već je dodao i "Srećna Srpska porodica".Priznajem da sam u očuvanju mentalnog zdravlja prestao odavno da pratim sport i crnu hroniku i da me je ono što si preneo i što sam proćitao uznemirilo.
  Moji su se odavno doselili iz jednog sela u  Lici i ja sam ovde rođen ali smo i dalje u kontaktu.To se najbolje pokazalo za vreme rata ali to je neka druga priča.Tamo sam provodio raspuste i to su mi najlepše uspomene i mogu da napišem da su se tamo baš kao i ovde ljudi emancipovali,da sve varira od porodice do porodice i da to nije pravilo.Zna se ko vodi kuću ali se takođe poštuje ono što je dogovoreno.Nema reči o tome da je tu neko nečije vlasništvo.

Ohoho, evo malog pomaka. Dakle, SF je imao plemeniti cilj /zar je iko sumnjao u to?/ da nas uznemiri, i da nam tako skrene pažnju na sve te pojave /našeg/ bolesnog društva, od kojih okrećemo glavu, i na koje zatvaramo oči i pokrivamo uši. Pa, čak i ako nemamo "ružičasti oklop" i ako pratimo dešavanja oko nas, Bog IPAK stvori SF da nam slikom kaže više od svih reči, i da nam, jelte, usadi u mozak otrežnjujuće scene surove realnosti! Sad kapiram da je mladi umetnik otišao do kraja /jer iza toga nema ničega/ u našu korist, u korist sedme umetnosti, iz nadčovečanskih pobuda (...), a mi, gluperde, mislimo da je samo drkao svoju hipospadičnu izraslinu i provocirao sve redom iz nekog, daleko bilo, sebičnog razloga!

Dođe mi da se skinem go i potrčim Terazijama, vičući: Eureka! 

Znam po kom osnovu si upređivao "Lolitu" sa ovim remek - delom i nema potrebe da preteruješ sa očiglednim stvarima. A mogao bi i malo manje bukvalno da shvataš motive koji su /uslovno rečeno/ zajednički SF - u i nekim drugim (bolesnim ili manje bolesnim, nikako bolesTnim) filmovima. Čisto da ne bi opet ispao smešan. 

A sad si ti kao smešan i mi treba da se smejemo? Ajde da se vratimo pre par dana na tvoju prvu poruku, pa da se malo valjamo od smeha? I da znaš po kom osnovu sam upoređivao, ne bi trebalo da napišem deset poruka da bi shvatio šta upoređujem.

Pa, što ne citiraš tu moju urnebesnu poruku /ali obavezno bolduj najkriminalnije delove/, pa da se svi valjamo od smeha! Ajd' molim te!    Inače, tebe je toliko teško shvatiti da bi Radivojević mogao da bude ponosan na tebe. Mislim, ako već nije. 

Prekjuče sam /iz alavosti ili radoznalosti/ pokvario stomak. Još uvek me boli i još uvek povraćam, ali mi najteže pada to što mi je umrtvljena želja za slatkišima. Zato će moj prvi post na ovom forumu biti o uzroku mojih stomačnih tegoba tj. o Srpkom filmu.   

Ukratko, obožavam Srpski film! Ne zato što u njemu vidim umetnost /daleko bilo/, niti zato što volim snuff (ne daj bože nikome), niti zato što podržavam  senzacionalizam u službi tobožnje alegorije /bedno/, niti se divim bilo čemu što taj film donosi  /pre svega zato što sva njegova originalnost može da stane u kutiju šibica, a da pri tome u njoj ostane mesta za veći deo mozga reditelja i celo srce scenariste/, niti mi smeta što je esnafsko – prijateljski lobi  u medijima, po forumima, blogovima itd. potegao mačete i džinovske faluse ne bi li se obračunao sa svim virtuelnim neprijateljima dela /svi treba da znaju šta drugarstvo znači!/, niti imam nešto protiv onih koji svršavaju na taj žanr /o, pardon! Ovo je film diskutabilnog žanra, a ja zapravo mislim na sve one koji se lože na kasapljenje, jebanje beba i sopstvene dece.  .  .   pod uslovom da je fiktivno, dabome, da se zna šta je realnost, a šta umetnost!/, niti mi smeta naziv filma /čak mi prija, što bi rekli neki kojima, uz sva ostala ljudska osećanja, nedostaje i nacionalno.   Dapače/.  .  .   I da ne nabrajam dalje.   Ne, ne.  .  .   

Ja taj film obožavam samo zato što ne znam ni za jedan drugi koji je podigao toliko prašine da je celokupna srpska kinematografija /jadna i sramna, kako kažu ljubitelji ovog avangardnog remek – dela/ za tili čas dobila jednu novu dimenziju, te je volšebno premeštena na viši  nivo, blizak samo omanjem delu populacije, procentualno manjem od 1 %, ali svakako različitom od tzv.   normalnih.   To valjda znači da je SF stvoren ili za umno zaostale ili za visoko inteligentne ili za duševne bolesnike.    Nesreća /ili sreća?/ je u tome što su se i tzv.   normalni zainteresovali za film /da li zbog onolike reklame, samohvale, poznatih glumaca ili naslova?! /, pa sad ispada da SF valja /ili: ne valja, kako se uzme/ zbog toga što je većina protiv njega, jer je on, u stvari, razumljiv samo genijalcima, i kao takav, briljantan  (ovde sam zaplakao) !  Pošto potpisujem da nijedan visoko inteligentan, a zdrav čovek generalno ne podržava takav vid „umetničkog“ izražavanja /jer uvek postoji način da se ista misao izrazi adekvatnijim rečima/, a umno zaostali, logično, ne mogu da shvate višeslojnu metaforu na kojoj se toliko insistira, pa se u startu izuzimaju kao potencijalna ciljna grupa, ostaje još samo jedna grupa koja ne pripada većini.   

Kako onda ne obožavati delo namenjeno manjini  koje se, gle čuda, sasvim slučajno bavi većinom /tačnije: tiče se većine ljudi u jednoj zemlji, a i šire/? Kažu: istina boli (opet sam zaplakao )! Pa, boli i laž /što se mene tiče, više od istine, mada to nije ušlo u floskulu/, ali ovde nije reč ni o istini, ni o laži.   

Reč je o sredstvu koje je progutalo cilj.   

Zato je teško /ili bar: nije lako/ proceniti SF kao celinu.   Možemo primetiti podvige ili manjkavosti režije, montaže, scenarija, glume itd, ali sve to ostaje u senci nečega što bi trebalo da bude sporedno.   Ali, ipak ne treba olako zamerati filmu ono što žanr sam po sebi dopušta! Odmah će se pojaviti neko da vam kaže /pokaže i dokaže/ da ste malograđanin, neznalica ili retard, i da se forma ne sme dovoditi u pitanje! Gde živite, bre, vi? Ta forma već decenijama postoji  /kao legitimna , osim što je pravi snuff zabranjen/ kod velegrađana, znalaca i genijalaca! Ako ste već toliko mentalno osakaćeni da imate negativan komentar na SF, mogli biste bar da  ćutite i pustite one koji su pametniji, obrazovaniji i liberalniji od vas da neometano vole.  .  .   to što vole! Eventualno imate pravo da kažete: „sviđa mi se jer je takav i takav“ /i obavezno će se naći neko iz „ekipe“ da vas krvavom rukom potapše po ramenu/ ili: „ne sviđa mi se zato što je ovakav i ovakav“ /što će za posledicu imati rafal stilizovanih uvreda/, a za sve ostalo ćete dobiti nečim tupim u oko /ili bar u čmar/ od ingenioznih SF – ovaca, koje su sve shvatili, sve opravdali, i sad su spremni da nadmudruju i penetriraju tzv.   normalne.   

Sad ozbiljno: sranje! SF je jedno veliko sranje, malo drugačije /prozivački, izazivački, možda patriotski, a možda i kvinslinški/ nazvano,  i upakovano u fluorescentnu foliju /koju do sada nismo uvozili sa zapada, jer smo navikli da drugačije pakujemo domaći feces/, koje je trebalo da svojim oštrim smradom skrene pažnju na autore.  .  .   i ništa više od toga.   Taj cilj je mahom ostvaren,  samo je pitanje šta će biti sa parama.  .  .    što i nije naš problem.   Međutim, nismo ni bez problema, pošto je neko u naše ime već ponudio /da ’prostite/ govno celom svetu.    A svet kao svet: malo više voli stvari koje mi ne volimo, jer im /kažu/ još nismo dorasli.   Detaljnije: ako oni koji su za glavu viši od nas jedu izmet /tzv.   koprofagija/, mi nećemo porasti samo zato što smo posrali najveće /da ’prostite još jednom/ govno i izdašno im ga ponudili /golim rukama/.   Čak i ako im ga ljubazno serviramo pod imenom „srpsko govno“, pa se pride do guše zamažemo istim, i dalje ćemo biti za glavu niži od njih.   Nije do izmeta.   Do glave je.    Eto, zato mislim da nema smisla polemisati sa onima /i o onima/ koji samo izgledaju /manje – više/ kao ljudi, ali im je /da ’prostite još jednom, poslednji put/ govno daleko draža poslastica od čokolade /koja mi se, kao što rekoh na početku, već treći dan gadi /.   

Ionako je sve stvar ukusa.   

Jedino što sada možemo je da se pravimo da ne postoji.  .  .   bar dok se prašina ne slegne /ili nas sve ne poguši/.   

Aha... Misliš na ovo:


Aj, 'leba ti, kad sam već bio raspoložen da izbunarim prozvani post, budi ljubazan pa mi pokaži gde sam se to "izgubio"?! Naravno, imam obzira prema tvom bukvalizmu, i neću se ljutiti ako pogrešiš... ali mi jedna stvar nije jasna: ukoliko nisi sposoban da shvatiš moju bednu ironiju i još bednije metafore - ne znam kako si uopšte skapirao tako slojevit film, sa daleko komplikovanijim stilskim figurama?!
Možda ga nisi ni skapirao... ko zna? 

Btw, ne snalazim se loše sa tastaturom. Zapravo, živim od nje. 
Tekst izgleda tako kako izgleda zato što je otkucan u Word - u, a onda prekopiran ovde.
Probaj i videćeš da će se i te tvoje uske misli isto tako razvući... s tom razlikom što će i dalje u suštini biti uske.   

Molim?! Loše organizovani kadrovi?! Od svih pljuvanja po filmu, ovo je najsmešnije... Bolje i stilizovanije kadrove nisam video još od Lekićevog Lavirinta (Čarlston ima dobrih kadrova, ali neću o tome da diskutujem)

Pa umetničko opravdanje toj tvojoj prvoj stavci jeste metafora bilo kog posla u Srbiji.

2. Da je tako urađeno da više niko ne može da se šokira, o filmu se ne bi diskutovalo već tri i po meseca...