[/img]


U školama u Srbiji nudi se sedam stranih jezika - engleski, francuski, nemački, ruski, italijanski, španski, grčki i kineski kao pilot projekat
Đaci

Vreme za učenje: Đaci

BEOGRAD - Odluka o početku izgradnje deonice gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, naglo je povećala interesovanje đaka za učenje ruskog jezika, a i dolazak kineskih investitora utiče da sve više đaka želi da izučava ovaj jezik.

Ruski jezik ranije nije bio popularan, ali sa najavom izgradnje "Južnog toka" interesovanje je naglo poraslo, naročito u Vojvodini, rekla je pomoćnica ministra prosvete Vesna Fila, navodeći da"Ministarstvo prosvete mora brzo da odgovori na te izazove".

Ona je objasnila da se poziv stranim investitorima da ulažu u određene regione u Srbiji direktno odražava na interesovanje mladih za jezik zemlje iz koje dolazi investicija.Kada je u pitanju kineski jezik, Fila je istakla da će pilot projekat učenja ovog jezika u našim školama, uveden prošle godine, najverovatnije biti produžen do kraja školske godine, a nakon toga nadležni će odlučiti na koji način će kineski ući u škole, da li kao izborni predmet.

"Upravo se završava vrednovanje pilot projekta, u saradnji sa beogradskim Konfucije institutom i Institutom Hanban iz Pekinga", rekla je Fila i podsetila da oko 2.500 đaka u Srbiji sada uči kineski u 35 škola.

Troškove za kineske nastavnke dele Kina i Srbija, Kinezi obezbeđuju plate, dali su didaktički materijal, udžbenke, a Srbija im plaća smeštaj.

Osnovna ideja je da, umesto kinskih nastavnika, naši sinolozi, koji diplomiraju na beogradskom Filološkom fakultetu, predaju kineski.

"Videćemo koliko imamo kompetentnih diplomiranih nastavnika i da li mogu da preuzmu taj posao", rekla je Fila. Kineski se izučava u beogradskoj Filološkoj gimnaziji, u Gimnaziji u Sremskim Karlovcima, u Devetoj beogradskoj gimnaziji ušao je u ponudu izbornih jezika, kao i na beogradskom Filološkom fakultetu.Fila navodi da su naša deca talentovana za jezike.

Na međunarodnim takmičenjima postižu sjajne rezultate, a nedavno je jedna grupa boravila u Kini i vratili su se sa laskavim priznanjaima o znanju kineskog jezika.U školama u Srbiji nudi se sedam stranih jezika - engleski, francuski, nemački, ruski, italijanski, španski, grčki i kineski kao pilot projekat.

Osim stranih investitora, na izbor jezika utiču i mediji, pa je za vreme ekspanzije latino-američkih serija španski bio izuzetno tražen.Ipak i dalje je najveće interesovanje za engleski, jer oko 90 odsto đaka u prvom razredu počne da uči engleski. Od petog razreda uvodi se i drugi strani jezik, pa deca uče francuski, ruski, nemački, zavisno od regiona i dolaska investitora.

Tako u kragujevačkim školama đaci su sve više okupirani italijanskim jezikom, zbog dolaska "Fijata". Italijanski i španski uči 3.000 do 4.000 đaka.U Pirotu, od pre dve godine fabrika "Tigar" radi sa francuskom firmom "Mišlen", pa je u tamošnjim školama uvedena dvojezična nastava, deca deo gradiva uče na francuskom, deo na srpskom jeziku, po našim nastavnim planovima i programima.

Izvor-Kurir
http://www.kurir-info.rs/srpski-daci-uce-ruski-zbog-izgradnje-juznog-toka-clanak-586221

Боље руски због гасовода него турски због серија.

Naravno. I ono što me posebno raduje, ruski jezik se vraća u osnovne i srednje škole. A posle 2000-te je bio izbacivan nemilosrdno i bez pitanja.

decu treba upisati u rusku privatnu skolu, ili da idu u skolu u rusiji.. jezik uciti ovde je besmisleno, sve sem engleskog a i to je cesto besmisleno

da bi dete ucilo jezik kako treba i da bi taj nauceni jezik jednog dana imao upotrebnu vrednost, treba mnogo truda, odlican profesor, zanimanje tog deteta za taj jezik i strpljenje roditelja da ga stalno propituju i sa njim zajedno uce i pricaju taj jezik

deca su lenja, ne vide potrebu za jezikom, jer ne razmisljaju unapred dalje od dva dana, roditelji nemaju vremena ni zivaca, nemaju para za privatnog profesora, a nastavnik u skoli obicno otaljava posao jer radi sa vise od 30 ljudi u isto vreme

jezik se uci u okruzenju koje ga govori ili uz privatnog profesora koji ti vadi dusu kroz kreativne radionice i siluje te stalno novim recima i situacijama

mene zadivljuje koliko mnogo mladih ljudi uopste ne zna engleski jezik, a koriste se njime svakodnevno kroz racunar, filmove, serije, igrice..

to pokazuje mnoge stvari, prvenstveno lenjost i nemotivisanost

Ne znam o kojoj deci pričaš kada govoriš o lenjosti? Ja takvu ne znam. Ovde deca uče ruski i engleski podjednako i to im je sasvim dovoljno za budućnost.

Da, postoji ruska privatna škola u Beogradu, tačnije na Novom Beogradu, veoma je stroga i ima svoja pravila. Nose recimo i uniforme (školske tkz.kecelje), mnogo toga nauče i vrlo dobro se edukuju.

U svakom slučaju je najstrašnije ako dete u kući čuje tursku seriju i kupi taj jezik, kao što je bio slučaj. E to je već zabrinjavajuće.

Pogotovo ako je nas jezik vec pun turcizama. Kakvo poznavanje maternjeg jezika.

То што већина нас зове енглеским језиком нема никакве везе с њим. Обични рудиментарни глобиш.   Слажем се за љеност. Људи су некад само уз рјечник и неколико књига овладавали савршеним књижевним језиком, а ми данас уз сву слободу и моћ интернета не можемо да савладамо ни наш матерњи језик како доликује. И руски, и италијански, и шпански, све их треба познавати макар у основама.

Bravo. Vidim da znaš o čemu govoriš. Španski nisam htela da uvrstim sa ova dva prethodna jezika da ne bi došlo do još veće zabune jer je narod ovde žalosno neobavešten.
Obradovalo me je to što neko ipak prati tokove. 


A ostali neka se zadrže na Sulejmanu i izučavaju turcizme, daleko će da doguraju 

Ah jezici u skolama su uvek nepresusan izvor odvala. Sto vise jezika znas to bolje, samo ako se ne koristo jako brzo se zaboravi.

jezik poznavati u osnovama je lepo, ali neupotrebljivo

ja sam pricala o onome kad neko zapravo deset godina uci jedan jezik poput nemackog i sa 19 godina zna da govori taj jezik jako dobro.. fond reci, bez poteskoca u sklapanju recenica i slicno, znaci odes u Berlin i razgovaras sa ljudima na nemackom

ja ne znam ni jednu osobu koja je to postigla ziveci u nekoj drugoj zemlji, u nemogucnosti da bude okruzena jezikom koji uci ili bez individualnog rada sa nekim ko ga poducava

to se ne moze nauciti u skoli, osim ako ne postoji jaka motivisanost i veliki talenat za jezike, a to je mozda svako dvadeseto dete