Švercerske igre :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Bivši inspektor Georgije Zarkov ključni svedok protiv „duvanske mafije“

Bivši direktor Fabrike duvana (DIN) Smiljko Kostić nekadašnjeg inspektora Georgija Zarkova, čelnika tajne policijske akcije „Klasik“, u junu 2002. godine, u feljtonu našeg lista, označio je kao čoveka koji je prećutao noćna švercerska sletanja aviona Marka Miloševića s cigaretama na niški aerodrom

NIŠ - U sudskom procesu protiv bivšeg načelnika niškog SUP Radisava Gvozdenovića, Siniše Stojičića Sikija, brata ubijenog visokog funkcionera srpske policije Radovana Stojičića Badže, i još nekoliko osumnjičenih za pripadnost takozvanom južnom kraku „duvanske mafije“, kao jedan od „ključnih svedoka“ pojavljuje se i bivši inspektor MUP Niš Georgije Zarkov. On je u svom svedočenju optužio tadašnjeg načelnika Gvozdenovića da ga je svojevremeno upozorio da „ne dira kamione“ Badžinog brata Siniše Stojičića. Međutim, Zarkov važi za „kontroverznog“ inspektora s pozamašnom imovinom, koja se nije mogla steći samo od njegove plate.

Akcija „Klasik“

Naš pouzdani izvor navodi i da je Zarkov, svojevremeno, u niškoj policiji bio na čelu inspektorske grupe koja je u tajnoj policijskoj akciji „Klasik“ bila zadužena za borbu protiv duvanske mafije. Bivši načelnik niškog SUP-a Gvozdenović označava ga i kao čoveka koji je u tajnom planu JUL-a i Mire Marković za „kadrovsku rekonstrukciju“ srpske policije bio označen i kao budući čelnik niške policije. Beogradski advokat Sava Anđelković je, inače, protiv Zarkova u aktuelnom procesu protiv bivšeg načelnika niškog SUP Radisava Gvozdenovića podneo „krivičnu prijavu za lažno svedočenje“.

U junu 2002. godine, u ekskluzivnoj ispovesti za Glas, Smiljko Kostić, bivši generalni direktor Fabrike duvana (DIN) u Nišu, opisujući kako se našao u zatvoru, i tvrdeći da je u vreme Marjanovićeve vlade više od 90 odsto srpskog tržišta cigaretama bilo „crno“, posebno je označio inspektora Zarkova kao čoveka koji je „ćutao i žmurio“ pred švercom cigareta, koje je „tatin sin“ Marko Milošević avionima noću dovozio na niški vojni aerodrom.

Kostić je tad rekao da je jedne noći, od jednog vojnog lica iz kontrole letenja, svog nekadašnjeg školskog druga, bio upozoren da će na aerodrom sleteti avioni sa švercovanim cigaretama za Marka Miloševića i da može da dođe i u to se i lično uveri. Ali, kako dalje tvrdi, Kostić nije želeo da ode na aerodrom kada je čuo da je tamo već i inspektor Zarkov.

Znao za šverc

- Kada sam sutradan stigao na posao u DIN, Zarkov me je već čekao s pitanjem: „Šta ima novo, direktore?“. Rekao sam mu da znam sve i da je i on sinoć bio tamo na aerodromu. Pitam šta novo on može da mi kaže? Jer, on je svakodnevno jurio nekakav i nepostojeći šverc iz naše fabrike, ugradio čak i kamere na jednom silosu preko puta izlaznih kapija naše fabrike. A mi smo, inače, preko posebnih komisija u fabrici sve kontrolisali... I posle kraće pauze, Zarkov mi kaže: „Znači, znaš sve“? Odgovaram mu da znam, a onda on kao dodaje: „Ma, hteo sam ja noćas da ga išamaram i da mu pokažem da više ne sme da radi“... Nasmejem se i kažem mu da on „tatinog sina“ ne sme ni da pipne i da u stvari radi za njega! Koprcao se da nije tačno, ali nije imao kud kada sam ga upitao zašto prethodne noći na aerodromu nije preduzeo potrebne službene i zakonske mere? I eto samo jednog primera kako je tekao taj veliki šverc cigareta, a koji su pokušavali da pripišu Vojsci i nama u fabrici - ispričao je juna 2002. Smiljko Kostić u feljtonu Glasa.

U istom tekstu, on je opisao i jedan detalj o „kolonama kamiona“ koji su iz Makedonije, kod Preševa, ulazili u Srbiju.

- Bilo je to 1996. godine. Sankcije, na prilazu granici sa makedonske granice gužve su bile uobičajene. A pošto sam često išao u Grčku, pri povratku bih praktikovao da me do početka kolone sa makedonske strane doveze auto naše zajedničke firme, onda ja pešice pređem granicu, i sa naše strane čeka me vozač sa autom iz DIN-a. Jednog dana dođem sa makedonske strane, a ono gužva veća nego ikada, kolona od najmanje tri kilometra. I ja, po običaju, krenem pešice do makedonskih carinika. Već me poznaju i kažu: „Šta je, direktore, će da ideš„? Odgovaram da hoću, a oni me upozoravaju: „Šta vredi kad te neće puste vaši“! Kada sam upitao zašto, objasnili su mi da je na srpskoj strani granica zatvorena već nekoliko sati, i dodaju:“Vi kao da ne želite da vam uz ove sankcije ulazi roba u zemlju“?!... Puštaju me sumnjičavo i ja stižem do naše granične rampe. Saobraćaj zaista zaustavljen, a sa carinskog terminala silaze kolone šlepera sa cigaretama. Vidim koja je firma, vidim da se radi o ogromnim količinama, ali vidim i da čak imaju i službenu pratnju. Uskomešali se policajci i carinici, hoće da me puste bez pečata na pasošu. Ali, ja insistiram na pečatu sa napomenom da mi je to važan podatak. I prođem onda na našu stranu, čeka me vozač i odmah pita „da li vidim šta se radi“? Kažem mu da vidim i da mi je sve jasno - sećao se Kostić.

Nezgodni svedoci

Kaže da ga je nakon toga vozač opomenuo „da je stvar postala ozbiljna za obojicu“ jer su postali „nezgodni svedoci“. Kostić mu je preporučio da dalje on lično vozi, a da vozač, ako želi, nastavi do Niša nekim autobusom. Vozač nije to prihvatio, ali je predložio da „razrade taktiku kako da do Niša izbegnu zamke na putu“.

- I onda je vozač dao gas do daske, a zatim iznenada skrenuo s puta. Za koji minut, iza nas je protutnjala njihova kontrola transporta. Mi i dalje ostajemo sklonjeni i zaklonjeni van puta, a oni se ubrzo vraćaju nazad jer nije im bilo jasno gde smo mi. Uspeli smo da ipak živi i zdravi stignemo do Niša zavaravajući im tragove. Istovremeno, njihovi tragovi bili su jasni kao na dlanu - govorio je tada Kostić za Glas.
Autor:
Agencija SINA

Izvor: Glas Javnosti 23.10.2007.