Srpske majke neće da doje
Iako su bebe na prirodnoj ishrani otpornije i teže obolevaju od bolesti probavnog trakta, alergija, dijabetesa i tumora, naše majke rađe se odlučuju na veštačku hranu iz flašice koja samo "tovi" decu, a kvalitativno nije ni blizu majčinom mleku - upozoravaju lekari iz Instituta za majku i dete i "Batuta"

BEOGRAD - Dojenje i pravilna ishrana tokom prve dve godine života mogla bi da spreči smrt dva miliona dece godišnje, ili oko 5.500 dnevno u zemljama u razvoju, upozorio je Unicef u svom najnovijem saopštenju.

Stručnjaci Unicefa su procenili da oko 63 odsto beba mlađih od šest meseci u ovim državama ne dobija majčino mleko, zbog čega su manje otporne na smrtonosne bolesti, poput upale pluća i dijareje. Bebe sa ovih područja koje nisu dojene imaju tri puta veće šanse da umru u ranom detinjstvu od dece koja su hranjena majčinim mlekom, a kod dece koja su isključivo dojena, taj rizik je još manji. Deca koja se ne hrane majčinim mlekom i adekvatnom hranom do druge godine života mogu da zaostaju u razvoju, da imaju slab imuni sistem i niži stepen inteligencije, upozorio je Unicef.
   
      

Nedelja dojenja

Ove godine Unicef od 1. do 7. avgusta obeležava nedelju povećenu dojenju. Prema rečima dr Kisin, kod nas se Nacionalna nedelja obeležava 40. nedelje u godini (koliko se nosi beba), a to je ove godine od 3. do 9. oktobra. Ovogodišnja nedelja dojenja posvećena je dojenju i porodičnoj ishrani.
      
      
      
   
   
      

Posle šest meseci dohranjivanje

Dr Đurđa Kisin objašnjava da majčino mleko u prvih šest meseci zadovoljava sve energetske potrebe bebe, od šestog do osmog meseca 70 odsto, od devetog do 11. 55 odsto potreba, a od 12. do 23. meseca beba iz majčinog mleka dobija svega 40 odsto potrebne energije. Zbog toga se već od šestog meseca bebama postepeno uvodi dopunska ishrana, odnosno beba se prevodi na porodičnu ishranu.
      
      
      
   

Prema podacima objavljenim u više naučnih radova u britanskom medicinskom časopisu "Lanset", u svetu svake godine umre preko 10 miliona dece ispod pet godina starosti.

Nažalost, ni majke u Srbiji ne mogu se pohvaliti time da vole da doje svoje bebe. Zbog niske stope dojenja, reagovao je pre nekog vremena Unicef i kod nas u 47 od 58 porodilišta pokrenuo projekat "Bejbi frendli".

Dr Goran Mitrović, lekar službe za ishranu u Institutu za majku i dete, priznao je da kod nas jako mali procenat majki doji svoje bebe, a svoje razloge one, kako kaže dr Mitrović, one opravdavaju pretpostavkama kako njihovo mleko nije dobro, kao i nedovoljnom motivisanošću zbog uticaja sredine koja preporučuje veštačku ishranu.

- Nijedno mleko nije dobro kao majčino mleko i čak i ako ima nekih problema, na primer da ga nema dovoljno, oni se mogu prevazići za nekoliko dana primenom saveta lekara. Dojenje bi trebalo da bude obavezno do šest meseci, preporučljivo je do 12 meseci, a ko hoće može i do 24 meseca - objašnjava dr Mitrović.

Naš sagovornik kaže da su odojčad, koja su na prirodnoj ishrani, otpornija, teže oboljevaju od bolesti probavnog trakta, od alergijskih infekcija, dijabetesa, pojedinih vrsta tumora, ređe su kratkovidi, a imaju i veći koeficijent inteligencije.

- S druge strane, majka koja doji ima manju verovatnoću da kasnije u životu dobije tumor jajnika i dojke, a smanjen je rizik i od bolesti kostiju - navodi dr Mitrović.

Prim. dr Đurđa Kisin, načelnik centra za unapređenje zdravlja, izjavila je za Glas da je po poslednjim istraživanjima na nacionalnom nivou, iz 2000. godine, ustanovljeno da svega 11 odsto majki doji bebe. Primenom projekta Unicefa broj dojinja se, veruje naša sagovornica, bitno popravio. U Beogradu, Novom Sadu, Priboju i Prijepolju procenat dojilja ide od 43 do 82 odsto, a cilj koordinatora projekta je da svuda bude 80 odsto. U nekim krajevima, gde porodilišta još nisu reformisana i gde zdravstveni radnici olako preporučuju veštačku ishranu, flašice i cucle, učešće dojilja je još manje.

- Mlade majke su pod velikim uticajem porodice koja veruje da je veštačka ishrana bolja i da beba uz nju brže napreduje, a tako im je i lakše. To je apsolutna zabluda jer je majčino mleko kvalitetnije i beba njime dobija sve što joj neophodno, pa makar i dobijala napredovala svega pola kilograma mesečno. Ne postoji loše majčino mleko, čak i ako ga dojinja izgubi beba može posle mesec dana da se vrati na dojenje, samo da je u međuvremenu hrani na kašičicu, a nikako na flašicu i cuclu. A veštačka hrana, zapravo, od beba pravi utovljene male gice - završava dr Kisin.
   
      

Samo na kašičicu, flašica i cucla nikako

- Savetujemo da beba posle šest meseci na svakih sedam dana proba novu vrstu hrane. U prvo vreme, posle šest meseci, preporučljiva su jela od kukuruznog brašna, pirinča, pire krompir, a treba izbegavati pšenično brašno, griz, keks, kravlje mleko i nemasni sir. Žumance beba može da počne da jede od šest meseci, a celo jaje tek od kraja prve godine. Takođe, posle šest meseci kad se pojave prvi zubići bebama treba postepeno uvoditi seckanu hranu, mlado pileće, goveđe meso, jagnjetinu. Voće može da se uvodi od šestog meseca, i to celo, ili seckano, a ne u vidu ceđenih sokova. Jagodičasto voće, kao i riba se ne preporučuje pre druge godine, zbog alergija. Hranu ne treba dodatno sladiti, ili soliti, tako da je najbolje bebin obrok izdvojiti pre poslednjeg začinjavanja hrane. S obzirom na to da beba tada počinje da jede jaču hranu, treba joj davati prokuvanu vodu ili mačino mleko, nikako veštačke sokove koji su, zapravo lažne kalorije - ističe dr Kisin, napomenuvši da bebama ovu hranu treba davati samo na kašičicu, a hrana ne sme da stoji duže od dva sata.
      
      
      
   
D. Stanimirović