"Sve je prolazno, samo su kafane večne", izgovorio je nekad davno jedan Čuburac, ni ne sluteći da će godinama i decenijama kasnije prava srpska kafana voditi, možda, i poslednju bitku za opstanak.

Kafana je na Balkanu oduvek imala značajno mesto u društvenom životu. Tu su se vodili važni politički razgovori, sklapali poslovi, lumpovalo se, tugovalo...

Da li je došao kraj kafanama koje pamtimo, onom poznatom "šmeku" u vazduhu, pomešanom mirisu duvanskog dima i raznih jela, kariranim stolnjacima, čašama od "dva deci"...?

Ugostiteljsko preduzeće "Varoš kapija", koja u svom sastavu ima nekoliko poznatih beogradskih kafana, među kojima su "Znak pitanja", "Sunce", "Zlatno burence", "Proleće", "Kolarac", najavilo je u utorak da se neće predati bez borbe i da će pokušati da u teškim vremenima ekonomske krize povrati mušterije - značajnim snižavanjem cena!

"Odlučili smo se za borbu! Borbu za gosta! Naš slogan je: KVALITET+MALA CENA = ZADOVOLJAN GOST", poruka je poslednjeg društvenog preduzeća u Beogradu iz oblasti ugostiteljstva, koje je osnovano još 1962. godine.

Konferencija za novinare održana je u restoranu "Sunce", jednom od poslednjih "bedema" odbrane srpskih kafana od poplave modernih restorana i kafića, a u pozivu za konferenciju bilo je navedeno: "Ugostiteljsko preduzeće 'Varoš kapija' organizuje konferenciju za štampu na temu - Kafane i finansijska kriza: Kako odgovoriti na izazove - predajom ili borbom?".

Srpske kafane uzvraćaju udarac!


Kako sad zaobići kafanu?

Predaje, očigledno, nema. Bar ne bez borbe. A borba podrazumeva znatno snižavanje cena u svim restoranima u sklopu preduzeća "Varoš kapija" i to od 1. aprila. A generalni direktor "Varoš kapije" Aleksandar Jovanović rekao je da to nije "prvoaprilska šala".

U restoranu "Park" cene pića i hrane biće snižene između 40 i 50 odsto(!), u restoranu "Sunce za više od 30 odsto, a u "Proleću", "Kolarcu", "Znaku pitanja", "Zlatnom burencetu", "Našem moru" i "Korzou" u proseku između 15 i 25 odsto.

Sniženje cena najviše će se odnositi na piće i hranu koja se najviše traže - čaj, kafa, domaća rakija, pivo, sokovi, čorba, kuvana jela i jela sa roštilja.

Tako će, recimo, čaj i kafa u "Suncu" koštati 60 dinara (do sada 110), rakije će stajati 100 dinara, a za domaće pivo (0,5l) treba izdvojiti samo 90 dinara!

I dnevni meni će biti izuzetno povoljan - supa, gotovo jelo i salata koštaće 300 dinara.

"Nismo povećavali cene od prošlog leta, ali moramo nešto da uradimo. Ovo jeste rizičan potez, koji, nadamo se, može da nam donese pozitivan rezultat. Spremni smo za akciju i maksimalno smo ozbiljni. Ovo nije akcija od mesec dana, osim, ne daj Bože, nekog velikog poskupljenja nabavnih artikala", rekao je Jovanović.



Srpske kafane uzvraćaju udarac!


Ambasadori vole kuvano i mućkalice

Ideja je da se izuzetno povoljnim cenama mušterije, domaće i inostrane, pridobiju za "karirani astal", jednog od simbola "dobre, stare kafane". Taj simbol se sve ređe može videti u Beogradu.

"Beogradu nedostaje 15-20 pravih nacionalnih restorana. To je važno i zbog nas, ali i zbog stanaca. Treba da postoje i kafići i moderni restorani kakve imaju i Pariz i London, ali je Beogradu potrebno i više naših srpskih kafana da kad stranac dođe vidi i proba nešto naše. Sve se manje kuvaju đuveč, škembići, tripice, sarme...", rekao je direktor ugostiteljskog preduzeća "Varoš kapija".

Problem srpskih kafana je privatizacija, koja je uzela maha. Nove gazde ne haju za stari izgled kafana, ali novac je njihov. Pitanje je da li bi država i Grad Beograd mogu da učine nešto više da se zaštite preostali objekti u kojima još može da se "pojede kašikom".

Mušterija je sve manje. Kriza je "isterala" goste iz restorana, a podatak koji je iznet na konferenciji za novinare je da je promet opao u poslednje vreme za 20 do 40 odsto (u zavisnosti od objekta).

"Mušterije su nam razne dobi. Ima i mladih i ljudi srednjih godina, i starijih, a dolaze nam i ambasadori, pogotovo u 'Znak pitanja'. Obično pojedu nešto od kuvanih jela i mučkalicu", otkriva Jovanović.


Srpske kafane uzvraćaju udarac!


"Kafana je moja sudbinaaaaa...."

Prva opisana kafana u Beogradu (napisao je putopisac Keper 1740. godine) bila je "Crni orao" (1717-1739.), koja se nalazila na uglu današnjih ulica Dušanove i Kralja Petra. Istoričari navode da je po toj raskrsnici i nazvan čitav deo grada - Dort-Jol (na turskom - četiri strane sveta).

Reč kafana u Beogradu je počela da se koristi posle 1738. godine. Od "Crnog orla" do današnjih restorana, noćnih klubova na reci i kafića, prošlo je gotovo tri veka. Danas u Beogradu ima oko 2.000 registrovanih ugostiteljskih objekata.


Svojevremeno se pokojni satiričar Vlada Bulatović-Vib nudio klađenje - ko zna više beogradskih kafana? Smatrao je da zna ime svake i ulicu u kojoj se nalazi.

Neki istoričari navode da je početkom dvadesetog veka u Beogradu na svakih pedeset stanovnika bila po jedna kafana. Ono što je jedna od dobrih novina u odnosu na stari Beograd je što sada postoji i služba pomoći pijanim gostima - pod nazivom "Sigurna vožnja".

Izvor: MTS-Mondo