Hjuman rajts voč kritikuje Hrvatsku zbog "Oluje"

Vlast znala za ubijanje Srba

Ričard Diker: Oni koji su bili na visokim vojnim položajima susaučesnici u zločinima

VAŠINGTON - Direktor Programa za međunarodnu pravdu u organizaciji Hjuman rajts voča Ričard Diker izjavio je da je hrvatska vojska kršila međunarodno humanitarno pravo u "Oluji", ali da se najveći broj zločina dogodio tek pošto je zauzeta Krajina i da su tadašnji visoki zvaničnici hrvatske vlade saučesnici u zločinima jer su znali za ubijanja Srba i pljačke, a nisu ništa preduzeli, prenosi Fonet.

Prema nalazima Hjuman rajst voča, u kratkotrajnoj vojnoj ofanzivi "Oluja" stradalo je 526 Srba, od kojih su 116 bili civili, dok je u jeku te operacije raseljeno oko 200.000 Srba.
      

Ti zločini uključuju pogubljenje starih i bolesnih osoba koje su ostale u svojim kućama, kao i paljenje i uništavanje srpskih sela i imovine. U mesecima posle operacije "Oluja" najmanje 150 srpskih civila je pogubljeno, a oko 110 je nestalo, rekao je Diker.

On je ukazao na optužnicu Haškog tribunala protiv generala Gotovine, u kojoj se navode zločini protiv čovečnosti i učešće u " zločinačkom poduhvatu".

Hjuman rajts voč je kritikovao tadašnju hrvatsku vlast zato što nakon operacije "Oluja" nije ništa preduzela da se zaustavi spaljivanje imovine i stradanje Srba.

Očigledno je da je hrvatsko vođstvo u to vreme bilo dobro upoznato sa spaljivanjem kuća, pljačkama i ubistvima koja su se događala u Krajini u danima nakon te kratkotrajne vojne akcije. Po našem mišljenju, vladini zvaničnici, naročito oni koji su bili na visokim vojnim položajima, saučesnici su u zločinima pljačke, paljevina i ubijanja civila. I to iz dva razloga: prvo - znali su da šta se događa; drugo - ništa nisu preduzeli da se to zaustavi, naveo je Diker.

Hrvatsku vladu smo kritikovali i zbog toga što nije preduzela mere da podstakne povratak Srba, ističe Diker.
Inače, prema agencijskim izveštajima, desetogodišnjica operacije "Oluja" prošla je relativno neopaženo u evropskim medijima. Agencijski izveštaji uglavnom se osvrću na dva elementa - prvi je da je akcija "Oluja" postavila temelje mirovnog rešenja u regionu. Drugi je da su nekažnjene posledice talasa nasilja nakon operacije i nerešeno pitanje izbeglica ponovo zategle hrvatsko-srpske odnose.


Rašković-Ivić: Genocidna akcija

Potpredsednica DSS-a Sanda Rašković-Ivić izjavila je na tribini u Sremskoj Mitrovici da hrvatska vojna akcija "Oluja" nije eksces, kako to izjavljuju hrvatske vlasti, to je etničko čišćenje i egzodus Srba iz Krajine. Ona je dodala da je "Oluja" "detaljno pripremana i planirana još od 1993. godine" i da stoga predstavlja "genocidnu akciju" tokom koje, kako je navela, nisu izbegli samo "starci koji nisu ni mogli da se kreću", dok je oko 2.500 ljudi ubijeno.
      
   
Glas javnosti

Najgori zločini usledili posle "Oluje"

VAŠINGTON - Direktor programa za međunarodnu pravdu u organizaciji Hjuman rajts voč Ričard Diker izjavio je, povodom desetogodišnjice vojne akcije "Oluja", da je hrvatska vojska kršila međunarodno humanitarno pravo, ali da se najveći broj zločina dogodio tek pošto je ponovo zauzeta Krajina.
      

Rešiti problem stanarskih prava

Ugledni hrvatski advokat Ante Nobilo tvrdi da će Hrvatska morati da reši problem oduzetih stanarskih prava Srbima i da je na putu donošenje zakona prema kojem bi, u zavisnosti od mogućnosti, određeni deo objekata bio vraćen Srbima, dok bi ostali Srbi dobili nove stanove po sličnim uslovima kakve su imali. On je u intervjuu Glasu Srpske rekao da vlada Iva Sanadera sigurno neće početi da se bavi krivičnim gonjenjem zločina počinjenih nad Srbima, ali da se nada bi neka buduća vlada mogla odlučnije da radi na tom slučaju.
      
   
   

- Ti zločini uključuju pogubljenje starih i bolesnih osoba koje su ostale u svojim kućama, kao i paljenje i uništavanje srpskih sela i imovine. U mesecima posle "Oluje" najmanje 150 srpskih civila je pogubljeno, a oko 110 je nestalo - rekao Diker Glasu Amerike.

I bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt izjavio je da je posle operacije "Oluja" sprovedeno sistematsko uništavanje domova i imovine Srba i da je ubijeno nekoliko stotina Srba koji su ostali.

- Tadašnje hrvatske vlasti odobravale su zločine, a možda su njima i upravljale - ocenio je Galbrajt za jučerašnji riječki Novi list. On je rekao da Hrvatska i dalje plaća cenu zločina počinjenih nakon "Oluje".

- Deset godina kasnije, Hrvatska još plaća cenu zločina počinjenih poslije "Oluje". Oni su razlog zbog kog Hrvatska još nije u Evropskoj uniji ili NATO - rekao je Galbrajt.

Glas javnosti