Koga su sve stanovnici gradova u Srbiji dobili za titularne sugrađane
Putin dostiže Tita kao počasni građanin
Autor: Ekipa „Blica“ | 14.01.2008 - 08:26

Nekad je Josip Broz Tito, maršal i trostruki narodni heroj, imao u svakoj republici počivše SFRJ po jedan grad s njegovim imenom, a svaki grad i varoš je glavnu ulicu posvetila imenu „najvećeg sina naroda i narodnosti“. Da je bio počasni građanin svega što u krugu od petsto metara okuplja deset kuća, ne treba ni pominjati. U Srbiji ni Slobodan Milošević nije imao tolike počasti. Naprotiv. Zasenio ga je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Putin je već proglašen za počasnog građanina Sombora, Vrbasa, Loznice, Raške i Apatina, a inicijativa da dobije počasnu titulu pokrenuta je u Novom Sadu, Kikindi i Nišu. Ovu „putinomaniju“ izgurali su odbornici radikala uz podršku socijalista i ponekog iz DSS-a u pomenutim opštinama, dok je u Nišu inicijator lično gradonačelnik Smiljko Kostić.
Nekad se ova titula davala retko. Titula počasnog građanina Beograda, primera radi, poslednji put je dodeljena 1985. Đulijusu Njerereu, tadašnjem predsedniku Tanzanije.
Na spisku počasnih građana Beograda nalaze se i diktatori: Nikolaje Čaušesku, Leonid Brežnjev, Kim Il Sung... Osim Fransoa Miterana, nekadašnjeg predsednika Francuske, nijedan zapadni političar nije poneo titulu počasnog građanina Beograda. Među počasnim građanima Beograda nalaze se još i car Etiopije Hajle Selasije i lideri Pokreta nesvrstanih Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser, kao i Norodom Sihanuk, kralj Kambodže. Ovo priznanje poneli su i predsednik Zambije Kenet Kaunda, prvi predsednik Alžira Ahmed ben Bela, predsednik Tunisa Habib Burgiba. Na ovoj listi su i naslednik Nehrua na mestu premijera Indije Lal Bahadur Šasiri, poljski komunistički lider Edvard Gjerek, kuvajtski emir Džaber al Ahmad al Džaber al Sabah, predsednik Kine Li Ksijanijan i Miguel de la Madrid, predsednik Meksika.
Od „domaćih“ ličnosti titule počasnih građana Beograda poneli su Josip Broz Tito i general Peko Dapčević, koji su dobili ovo priznanje 25. maja 1947, kao prvi dobitnici ovog priznanja, dok je Edvardu Kardelju ova titula dodeljena 1970. godine.
Dodeljivanje titule počasnog građanina nije, naravno, bila i ostala privilegija prestonice Srbije. U svim većim gradovima, odmah posle Drugog svetskog rata ili tokom delovanja Pokreta nesvrstanih zemalja mnogi svetski političari su se okitili ovom titulom. Bilo je onih koji su počasnim građanima proglašeni krajem 19. veka, ali ima gradova koji među svoje počasne sugrađane nikog nisu primili nekoliko poslednjih godina.
U poslednje vreme, u društvo generala, predsednika i kraljeva ušli su i humanitarci, naučnici ili sportisti, poput onih „iz prijateljskih zemalja“ koji su tokom bombardovanja 1999. godine dopremali humanitarnu pomoć. Bilo je, međutim, i onih za koje niko ne zna zašto su se tu našli, ako izuzmemo srodnost političkih ideja sa čelnicima pojedinih opština. A neki od opštinara su baš tvrdoglavi.
Tako je, recimo, jedini počasni građanin Vranja do sada bio Slobodan Milošević. Odlukom Skupštine opštine Vranje, on je postao počasni građanin ove varoši septembra 1994. godine i, iako je opozicija u Vranju u nekoliko navrata pokretala inicijativu da mu se oduzme ova titula, to se nije dogodilo. U Vranju su socijalisti na vlasti još od 1990. godine.
Među počasnim građanima je, međutim, sve više i umetnika. Reditelj Emir Kusturica je 2004. godine postigao ono što niko pre njega nije - postao je i ostao jedini počasni građanin Užica. Titula počasnog Ere došla je u ruke slavnog reditelja koji se nastanio u obližnjoj Mokroj Gori, gde je sagradio etnoselo Drvengrad. Zbog toga mu je opština odala priznanje za razvoj turizma i promovisanje ovog grada.

Francuski nacionalista
Nakon uvođenja višepartijskog sistema, opština Zemun je odlukom radikalskih vlasti priznanje počasnog građanina dodelila oficiru Hitlerove pretorijanske garde Vafen - SS Francu Šenhuberu, bivšem članu Evropskog parlamenta. Počasni građani Zemuna postali su i Žan-Mari Le Pen, vođa francuskog Nacionalnog fronta, promoter neonacističkih i šovinističkih ideja, i Vladimir Volfovič Žirinovski, vođa Liberalno-demokratske partije. Međutim, titula počasnog građanina opštine Zemun u 2007. godini, dodeljena je i teniserki Ani Ivanović i episkopu sremskom gospodinu Vasiliju.

KRAGUJEVAC
Bratski gradovi
Zvanje počasnog građanina Kragujevca po prvi put je dodeljeno pre dve godine Tudoru Pendjuku, gradonačelniku rumunskog grada Piteštija. Pendjuk je ovo zvanje dobio zbog, kako se navodi u obrazloženju gradskih vlasti, tridesetogodišnje saradnje dva pobratimska grada, koji je bio jedan od retkih koji su dopremali humanitarnu pomoć za vreme bombardovanja 1999. godine.
Iste godine počasni građanin Kragujevca postao je Branko Milinović, advokat iz Los Anđelesa, koji je donator škole u Cvetojevcu. Za počasnog građanina potom je proglašen Peter Gerlinghof, koordinator nemačko-srpskih susreta u Berlinu.

VALJEVO
Šahovski velemajstor Karpov sa šajkačom
Deset znamenitih ličnosti za sada nosi ili je nosilo ugledno zvanje počasnog građanina Valjeva. Poslednji koji se svrstao u taj niz je šahovski velemajstor iz Rusije, nekadašnji svetski prvak Anatolij Karpov. Rus, kome su za slikanje stavili na glavu „brend šajkaču“, „nasledio“ je među počasnim Valjevcima pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, kome je DOS-ova lokalna vlast 2000. godine to zvanje, koje je dobio 1989. godine od odbornika SO Valjevo, oduzela. Između ostalih, vredi pomenuti da je nakon Prvog svetskog rata počasni Valjevac postao i vojvoda Živojin Mišić, a među počasnim građanima su i pesnikinja Desanka Maksimović i akademski slikar Ljuba Popović. Naravno, ne treba zaboraviti ni pokojnog maršala Josipa Broza.

PIROT
Kad „špijun“ zida školu
Prvi počasni građanin Pirota bio je francuski plemić Filip dela Renotije, koji je učestvovao u srpsko-bugarskom ratu 1885, koga je greškom zarobila srpska vojska kao navodnog špijuna. Kad su poveli na izvršenje smrtne kazne njega i pratioca, vojnik iz Knjaževca ga je pustio. On je posle pomagao izgradnju OŠ na Pazaru u Pirotu. Počasni građanin bio je i Petar Stambolić, nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ, koji je često boravio u ovom kraju. Titula počasnog građanina Pirota 1995. godine pripala je dr Gasanu Kansuiju iz Libana, koji je pomogao dogradnju jaslenog dela u vrtiću „Lane“. Nekadašnji norveški ambasador u Jugoslaviji Svere Berg Johansen je 2000. godine proglašen za počasnog građanina Pirota. Pre dve godine za počasnog građanina Pirota proglašen je dr Ilija Nikolić, istraživač i viši savetnik SANU.

NOVI SAD
Fudbaler i teniserka
Titulu počasnog građanina Novog Sada do sada je dobilo osam ljudi. Najveću pažnju izazvalo je predlaganje fudbalera Siniše Mihajlovića za ovu titulu i to zbog humanitarnog rada sa decom iz Dečijeg sela, koje ga je ranije proglasilo svojim ambasadorom u međunarodnim organizacijama. Titulu počasnog građanina nose i teniserka Monika Seleš, kompozitor Mikis Teodorakis, gošća iz Dortmunda Hanelore Lamhe, Josip Vidmar, slovenački pisac, ruski vajar Vjačeslav Mihajlovič Klikov, kao i Piter i Dijana Bekli iz Velike Britanije.

ZRENJANIN
Avramović uz Pupina
Zrenjanin ima osmoricu počasnih građana, ali nijednu ženu među njima. Mađarski književnik Jokai Mor počasni građanin Velikog Bečkereka postao je 1893. godine, a Mihajlo Pupin za počasnog građanina proglašen je 1928. Počasni građani su i nekadašnji predsednik Vlade Francuske Eduard Erio, ministar vojni Kraljevine Jugoslavije general Petar Živković, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Milan Stojadinović, Josip Broz, Jovan Veselinov Žarko i bankarski ekspert Dragoslav Avramović.

SMEDEREVO
Samo Tito
Prvi i jedini počasni građanin Smedereva je Josip Broz Tito. Ova titula dodeljena mu je 29. novembra 1970. godine „za izvanredne zasluge u rukovođenju NOB-om i doprinos socijalističkoj izgradnji SFRJ“. Institucija počasnog građanina Smedereva ustanovljena je statutom opštine iz 1964. godine, da bi krajem sedamdesetih ukinuta.

JAGODINA
Radmilo Bogdanović i Vuk Bojović
Jagodina nikada nije bila preterano darežljiva po pitanju titula počasnih građana opštine i u proteklih nekoliko decenija dodeljene su tek četiri titule. Počasni građani Jagodine su narodni heroj general Petar Gračanin, nekadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev i direktor Beogradskog zoo-vrta Vuk Bojović.

NIŠ
Grcima najveće počasti
Skupština grada Niša dodeljuje titule počasni građanin grada Niša od 2000. godine, a do sada je to priznanje dobilo petoro stranaca. Prva je tom titulom 2000. godine nagrađena Grkinja Kirijaki Panajotidi, humanitarna radnica koja je u toku NATO bombardovanja Srbije, a i kasnije, donela ogromnu humanitarnu pomoć, lekove i medicinsku opremu deci i građanima Niša.
Bivši ambasador Kraljevine Norveške Hans Ola Urstad takođe je počasni građanin Niša, kao i Dimitrios Ksenitelis, bivši konzul Grčke. Joana i Haralampos Anastasiju, humanitarni radnici iz Grčke, postali su prošele godine počasni građani Niša jer svaka četiri meseca donose novčanu pomoć deci čiji su očevi poginuli u toku bombardovanja Srbije.

KRALJEVO
Župan Maribora
U skoro poluvekovnoj istoriji dodele priznanja zaslužnim građanima Kraljeva uz retke izlete dodvoravanja domaćim političarima Kraljevčani su se uglavnom trudili i manje-više uspevali da se oduže ljudima koji su grad na ušću Ibra u Moravu manje ili više zadužili. Doktor Toza Marenović imao je tako čast da dobije tu nagradu za izuzetan doprinos razvoju srpske medicine, ali i gospodin Fil Šorthaus, direktor humanitarne oganizacije „Blajtsvud ker“ iz Škotske. Među strancima koji su ovu titulu dobili u poslednjih nekoliko godina su i Boris Sovič, župan Maribora, ali i Žerar Šerije, zamenik gradonačelnika lionske opštine Sen Foa sa kojom Kraljevo u poslednoj deceniji zaista tesno sarađuje. Kraljevo se setilo i čuvenog kibernetičara prof. dr Miomira Vukobratovića, ali i srpskog premijera dr Zorana Đinđića, koji je počasnim građaninom grada proglašen 2003. godine. Bilo je, međutim, i godina kao što je bio slučaj 2006, kada ovo laskavo priznanje niko nije dobio.

SUBOTICA
Legenda rok muzike
Zvanje počasnog građanina Subotice u 2007. godini poneli su književnik i novinar Boško Krstić i profesor „gastarbajter“, bivši gradonačelnik Subotice Đerđ Sorad. Njih dvojica ostavili su svojevrsni pečat na razvoj grada. Zvanje počasnog građanina ovde se dodeljuje već decenijama. Među onima koji su ga stekli nalaze se i proslavljeni Subotičanin, rok muzičar Kornelije-Bata Kovač, genetičar dr Vasa Isakov, sportista Josip Gabrić, glumci Laslo Pataki i Geza Kopunović, književnik, novinar i prevodilac Lazar Merković, velečasni dr Andrija Kopilović, književnik i prevodilac dr Sava Babić, političar i bivši gradonačelnik Jožef Kasa, glumica Margita Karma, dirigent Gabrijela Egete, stomatolog Laslo Tot Bagi, profesor Josip Buljovčić...