Тешка политичка ситуација у којој се нашао српски народ последњих деценија захтева посебну пажњу и бригу када је у питању заштита људских права и основних националних интереса Срба у региону. Тим поводом чланице Српске мреже упућују јавну подршку отвореном писму Српског националног савјета Црне Горе, које је 26. маја 2009. године послато званичницима Републике Србије. У писму се од власти у Београду тражи веће ангажовање на заштити права Срба и њиховог националног идентитета у Црној Гори, који је нарочито од момента нестанка заједничке државе (СРЈ – СЦГ) у великој опасности од претапања у националне Црногорце.

Питање положаја и права српског народа у Црној Гори морали би убудуће да заузимају централно место у односима две државе, бар када је у питању спољна политика Републике Србије. Досадашња политичка реторика која се исцрпљивала у причи о аутохтоности Срба на простору Црне Горе и ''сродности'' два народа показала се као потпуни политички промашај, јер није успела да заштити елементарне интересе српског народа на овом простору, нити да препозна суштину политичких процеса протеклих година. Србија не сме остати по страни  и одсутно посматрати намере да се у Црној Гори после њеног изласка из некадашње државне заједнице остваре покушаји претапања Срба у националне Црногорце. Јасно је да је верски и национални идентитет, као и право на рад, просветну, медијску и културну аутономију Срба у Црној Гори, морају бити заштићени.
У том правцу званична Србија би морала да инсистира на поштовању права Срба у Црној Гори у складу са тамошњим Уставом (у чијем се поглављу осам правно регулише ''Заштита идентитета''), али и подржи рад Српског националног савјета Црне Горе као уставног тј. државног органа задуженог за бригу о правима и националном идентитету Срба у Црној Гори.
Без такве врсте проактивне спољне политике наставиће се угрожавање основних људских и националних права Срба у Црној Гори, а директну одговорност за то сносиће и држава Србија.

Српска мрежа (илки ти Сабор свих православних невладиних организација у Србији и у расејању)
У Беграду, 3. јуна 2009.