Da li zaista znamo kada su ljudi počeli da pišu?

U dosadašnjim istraživanjima došlo se do zaključka da je prvo pismo nastalo pre oko 4.000 godina. Međutim, sirijsko-francuski tim istraživača u arheološkom nalazištu Jefr el-Ahmar otkrio je pre desetak godina kamene pločice stare oko 9.000 godina, koje bi mogle, na osnovu rezultata do kojih se došlo njihovim istraživanjem u proteklim godinama, da znatno promene dosadašnja saznanja o nastanku pisma.

Arheološko nalazište Jerf el-Ahmar nalazi se na levoj obali Eufrata, stotinu kilometara udaljeno od Aleppo-a (Sirija). Kamene pločice pronađene na njemu potiču iz neolita (novog kamenog doba) i stare su oko 9.000 godina. Misteriozni crteži na njima podsećaju na figure životinja i neke apstraktne znake. Posebno je zanimljivo to što su pojedini znaci ili grupe znakova linijama izdvojeni u neke celine, što ukazuje na njihov uzajamni odnos i neka specifična značenja. Po toj karakteristici mogli bi se svrstati u početna takozvana slikovna pisma, u nauci poznata kao piktogrami.

Preteča pisma u istoriji civilizacije je komunikacija pomoću raznih predmeta (slaganjem kamenja ili nekih drugih predmeta, lomljenjem grančica, vatrom i dimom). Kada je stepen razvoja civilizacije dostigao određen nivo, počinje prva faza razvoja pisma - slikovno pismo ili piktogram (crteži ljudi, životinja, predmeta). Takve piktograme i danas koriste ljudi koji žive u nekim izolovanim sredinama - Indijanci (Amerika) i Aboridžini (Australija). Druga faza razvoja pisma uključuje predstavljanje složenijih povezanih scena i apstraktnih pojmova crtežima (pojmovno pismo).

U trećoj fazi pojavljuju se verovatno prva pisma u istoriji civilizacije - sumersko klinasto pismo (Mesopotamija, danas južni Irak) i egipatski hijeroglifi. Četvrta faza predstavlja pojavu alfabetskog pisma, kakvo je i danas u upotrebi. Pločice pronađene u Siriji ukazuju na pomeranje pojave slikovnog pisma (piktograma) u mnogo dalju prošlost nego što se dosad verovalo. Po svojoj lokaciju one su verovatno preteča sumerskog pisma. Iako formom ukazuju na neku priču, ne mogu se dešifrovati, kao što je to, na primer, uradio Šampolion s hijeroglifima. U svakom slučaju, ove pločice s neobičnim crtežima otvorile su novo pitanje za naučne krugove i čitavu civilizaciju: da li zaista znamo kada su naši daleki preci počeli da pišu?

Izvor: Krstarica