Glas proverava kakva se voda pije kod nas
Zaboravićemo šta
je to česmovača
Vojvođanska česmovača ima arsen koji je i do deset puta veći od dozvoljenog, a voda, kako kažu, ima i boju, i miris, i ukus. U Kraljevu i Vranju voda puna fenola, mangana i amonijaka

BEOGRAD - Dok na Zapadu već uveliko piju flaširanu vodu, a naša česmovača u odnosu na njihovu važi za veoma kvalitetnu, i u nekim našim krajevima, ma koliko da to nadležni demantuju, voda iz flaše je postala stvar nužde. U Zrenjaninu, Kikindi, Odžacima i još nekim krajevima Vojvodine teško da ćete naći nekog ko pije vodu iz vodovoda, a razlog zbog čega je ne piju je taj, kako kažu, što ona ima i boju, i miris, i ukus.

Ovaj deo Banata, u kom je koncentracija arsena neprestano iznad dozvoljene, nije jedini u Srbiji u kom stanovništvo ima problema sa vodom za piće. U Temerinu, Subotici i Čoki, dešavalo se da građani mesecima koriste vodu iz cisterni, takođe zbog arsena. U Zrenjaninu je koncentracija ovog otrova išla i do 120 mikrograma po litru, a dozvoljeno je 10.

Vodovod u Vranju zatvaran je zbog i do deset puta povećane koncentracije mangana, amonijaka i gvožđa. U Kraljevu je, ne baš tako retko, zbog povećane koncentracije fenola i teških metala česmovača zabranjena za piće i kuvanje. Tu i tamo se uoči da je je u Loznici, Majdanpeku i Kragujevcu voda bakteriološki neispravna.

Prema prošlogodišnjim podacima Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", oko 14,7 odsto od više od 20 odsto uzoraka bilo je fizičko-hemijski neispravno, a 13,4 odsto od oko pet odsto uzoraka je bilo mikrobiološki neispravno.

I pored toga što nas nadležni uveravaju u to da je u Srbiji voda za piće ispravna, ovakvi podaci, baš na današnji Svetski dan zdravlja koji je posvećen "vodi za život", teraju nas na pitanje da li ćemo uskoro svi biti prinuđeni da pijemo flaširanu vodu. Zna se da proizvođači flaširane vode znaju da podgreju ovakve teze, ali žitelje severne pokrajine i te kako plaši ovakva budućnost, pogotovu zbog toga što čak i kod njih nikako da se nađe rešenje za problematični arsen.
   
      

Poklon vrtićima

Povodom Svetskog dana vode "Si end Si grup" će pokloniti zdravu izvorsku vodu "Voda-voda" deci u predškolskim ustanovama Srbije, u regionima u kojima je voda najlošijeg kvaliteta. Ova kompanija podseća da su na osnivanju Svetskog dana vode, 22. marta 1992. godine, pozvane sve zemlje sveta da preduzmu konkretne korake radi zaštite ovog dragocenog resursa.
      
      
      
   

Prof. Petar Pfendt, profesor na Katedri za primenjenu hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu, pribojava da će, ako ne bude bilo novca ili dovoljno pameti, ipak doći vreme kad će se kod nas piti samo flaširana voda.
- Činjenica je da su podzemne vode zagađene, neke fenolima, neke arsenom, neke amonijakom, ali to nije nešto što se ne može rešiti. Međutim, kod nas je problem što se voda ne obrađuje na pametan način, nego samo da se uzmu pare. Hemičare sa našeg fakulteta, koji su u svetu priznati, nisu ni pokušavali da angažuju u mnoštvu projekata, iako oni najbolje mogu da prepoznaju suštinu problema zagađenja vode. Na tom problemu ne rade profesionalci nego imamo situaciju kao da tumor date ortopedu da operiše - kaže prof. Pfendt za Glas.

On napominje da hemičari mogu, na osnovu rutinskih ispitivanja, da utvrde da li je zagađenje podzemnih voda prirodno ili veštačko, na osnovu čega se bira pristup rešavanju problema.
- Na primer, oni koji sad rešavaju problem vide da, recimo, neki kraj ima fenol u vodi, ali ne vide, kao što to mi možemo, da li je to stari fenol ili nas neko sad zagađuje. Na osnovu adekvatnih istraživanja, može se utvrditi zbog čega su zagađene podzemne vode. Pretpostavljam da rešenja ima, ali ne želim da dam ideje jer neko, na osnovu moje četiri rečenice, može da uzme pare - dodaje naš sagovornik.
   

Prof. Petar Pfendt

Ukoliko se ne napravi neki preokret, u smislu profesionalizma, on smatra da nas ne tako dalekoj bućnosti čeka flaširana voda.

Sa njim se ne slaže dr Tanja Knežević, direktor Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Ona smatra da će u unapređenje kvaliteta vode za piće morati da se ulaže jer je to i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, kao i deklaracije UN, a ove godine se i Svetski dan zdravlja obeležava pod parolom "Voda za život".

- U Srbiji postoje krajevi, kao što je Čačak, u kojima je kvalitet vode za piće izuzetno dobar, ali se zna da veći deo Vojvodine ima fizičko-hemijski neispravnu vodu. To nije sekundarna kontaminacija, nego zagađenje potiče iz samog izvorišta. Jednostavno, takav je organski sastav vode za piće u izvorištu. Sada bi ovim problemom trebalo da se pozabave stručne institucije koje se bave unapređenjem tehnologije prerade vode, kao i lokalne zajednice. Flaširana voda ne može da bude alternativa, jer je to druga kategorija vode i ona je samo dodatna voda u zemljama sa visokim standardima - kaže dr Knežević.

Bez obzira na to što je voda bakteriološki ispravna, kako kaže naša sagovornica, većina hemijskih supstanci koje su iznad granice može da ima toksično ili kancerogeno svojstvo i onda može da dođe do slabljenja imuniteta. U svakom slučaju ona priznaje da je zbog suša, poplava i drugih nepogoda u Srbiji bivalo hidričnih epidemija, ali su one u odnosu na ukupan broj svih epidemija potpuno zanemarljive.
   

Dr Tanja Knežević

I direktor Direkcije za vode Nikola Marjanović optimista je kad je reć o kvalitetu naše vode u budućnosti. On smatra da je u većini gradova naše zemlje voda zadovoljavajućeg kvaliteta, a priču o neispravnosti, po njegovom mišljenju, podgrejavaju proizvođači flaširane vode.

Marjanović, ipak, u razgovoru za Glas priznaje da u Vojvodini voda ima previše arsena (mada je to po njegovom mišljenju zbog toga što su se pooštrili kriterijumi i promenili pravilnici, a kvalitet vode je isti kao ranije) i dodaje da se na tom problemu već radi.
- Direkcija za vode nema jurisdikcije nad komunalnim sistemima, odnosno vodovodima, ali znam da su upravo sada u toku pregovori o projektu izrade studije poboljšavanja kvaliteta vode u Zrenjaninu, Kikindi, Bečeju i Novom Bečeju.

Dve trećine troškova projekta će snositi Nemačka, a jednu trećinu naša zemlja i kao prvi prioritet je navedeno rešavanje problema arsena u vodi za piće. Što se tiče fenola u vodi u Kraljevu, tamo je problem to što oni neće da koriste vrlo dobro rešenu akumulaciju Gruža. Država je obezbedila taj sistem, ali je, u međuvremenu, cevovod propao. Ipak ćemo ove godine opet zaštititi od prodiranja fenola u to izvorište, kao i izvorišta Žičko polje i Konarevo - ističe Marjanović.

Prema njegovim rečima, država će finansirati i i popravku cevovoda od Gruže do Kraljeva, uz razmatranje mogućnosti popravljanja kvaliteta vode na Gruži.
   
      

Arsen izaziva rak

Dr Marina Mandić-Miladinović, načelnik Laboratorije za humanu ekologiju, kaže za Glas da je u nekim ranijim istraživanjima utvrđeno da dugotrajna upotreba vode za piće u kojoj ima previše arsena može da izazove najpre pigmentaciju kože i njeno zadebljanje, a potom i rak kože, pluća, mokraćne bešike i bubrega.
- Apsorpcija arsena preko kože je minimalna tako da pranje ruku, kupanje i pranje veša ovakvom vodom ne donosi neki zdravstveni rizik. Inače, jedinjenja neorganskog arsena koji se nalaze u vodi za piće svrstana su u prvu grupu kancerogena - kaže dr Mandić.
Fenoli su najčešće antropogenog porekla i takođe spadaju u kancerogene. Njihova "dobra" strana je, kako kaže naša sagovornica, u tome što imaju nizak prag osetljivosti pa se mogu osetiti već na koncentraciji koja je deset puta niža od one koja je maksimalno dozvoljena u vodi za piće.
Što se tiče mangana, on se češće unosi udisanjem kod profesionalne izloženosti, nego vodom za piće. Čak 20 miligrama mangana dnevno ne izaziva nikakve simptome, a ta vrednost je, kako kaže dr Mandić, neuporedivo veća od one koja se nalazi u našim vodama. Hronično trovanje manganom, uglavnom vezano za profesiju, izaziva neurološke bolesti, a do sada nema podataka o trovanju manganom unesenom preko vode za piće.
- Amonijak, u koncentracijama koje nalazimo u vodi za piće, nema direktan uticaj na zdravlje, zbog čega Svetska zdravstvena organizacija nije utvrdila graničnu vrednost zasnovanu na zdravstvenim rizicima i za sada nema podataka o njegovoj kancerogenosti. Ono zbog čega je amonijak bitan je to što je on pokazatelj fekalnog zagađenja vode - kaže dr Mandić.
      
      
      
   

D. Stanimirović

strasno se bahato ponasamo kad je voda u pitanju, umiracemo od zedji jednog dana..