Први Закон о дијаспори и Србима у региону представља прекретницу и јасну демонстрацију опредељења државе Србије да поштује међународно право и спроводи западне стандарде понашања, али и да, у исто време, штити наше државне и националне интересе и води рачуна о свим нашим људима, ма где они живели – изјавио је за „Дневник” ресорни министар Срђан Срећковић.
– Правни овир је први и неопходан корак за постизање циља који смо поставили, а то је коренита промена политике према дијаспори и Србима из региона, који деценијама нису добијали потребну пажњу од државе Србије – наводи Срећковић. – Имали смо најширу могућу демократску јавну расправу, која је трајала пуна два месеца, и у оквиру које је одржано неколико стотина јавних трибина и округлих столова широм света. Министарство за дијаспору прихватило је све предлоге дијаспоре који су у духу закона, у складу с правним системом Србије и препорукама Европске уније. Пристигло је више од пет стотина конкретних предлога, од којих су многи постали саставни део нацрта закона.
Иако је јавна расправа о нацрту овог закона трајала дуго, тек након усвајања коначног предлога чују се примедбе да би формирање скупштине дијаспоре могло значити “етничко организовање”. Колико су такве примедбе основане?
– Закон се односи на све држављане Републике Србије и њихове потомке који живе ван граница наше земље, без обзира на националну, верску или политичку припадност, и на све припаднике српског народа који државу Србију сматрају као матичну. Дијаспора је политичка и економска емиграција, која је земљу напустила најчешће због погрешне политке која је довела до мањка демократских слобода и лоших услова живота. Срби у региону су аутохтоно становништво које на тим територијама живи вековима, у неким државама су били, или су још увек, конститутивни народ и зато се не могу третирати као дијаспора, а наша обавеза је да им помажемо у остваривању и поштовању њихових међународним стандардима загарантованих права. Циљ је да, у складу с међународним правом, законом обухватимо све који желе да негују блиске економске, политичке и културне везе с државом Србијом. Дакле, нема етничког принципа, али има државне обавезе да негујемо блиске односе с нашим народом.
У закону се посебан акценат ставља на Србе у региону, те ће бити основан посебан савет за односе с њима, у којем ће бити челни људи Србије, Извршног већа Војводине, СПЦ?
– Позиција Срба у региону је специфична, посебно имајући у виду дешавања на просторима бивше Југославије. Ране су још увек свеже и потребно је много напора са свих страна да бисмо у потпуности стабилизовали регион. Ми ћемо подстицати Србе у региону на то да буду лојални грађани држава у којима живе, јер ће на тај начин индиректно радити на побољшању имиџа и Србије и српског народа. Све околне земље су већ у Европској унији или су на путу да постану чланице, а регионална сарадња и добросуседски односи су европски стандарди и један од приоритета наше државне политике. Савет за Србе у региону, на чијем челу ће бити председник Републике, управо ће подстицати сарадњу и дати важан допринос у процесу евроинтеграција и економског развоја Западног Балкана. С друге стране, Срби у региону неће се осећати запостављенима и мислим да је то веома важно.
Љ. Малешевић

Милијарде од дознака

Када се помене дијаспора, одмах се помисли на дознаке које оданде стижу у матицу. Колико је новчана помоћ коју дијаспора сваке године шаље у матицу важна за наше грађане и целу државу?
– Финансијски потенцијали дијаспоре су огромни, али, нажалост, недовољно искоришћени. Конкретни подаци најбоље говоре. Прошле године девизне дознаке од дијаспоре износиле су око 5,1 милијарди долара, што је чинило 14 одсто нашег друштвеног бруто производа. То значи да седмина свих економских вредности која се у држави Србији створе има порекло од девизних дознака из дијаспоре. Од 2000. до данас наша дијаспора директно је инвестирала 500 милиона долара, што је, уколико изузмемо приходе од приватизације, на нивоу збира свих осталих страних директних инвестиција заједно. У овом тренутку 20.000 људи ради у малим и средњим предузећима које су наши људи из дијаспоре отворили у последњих девет година