Sreća je zaraznija od nesreće
Autor: Beta | 25.12.2008. - 09:07



Sreća je zarazna, a uspostavljanje kontakata sa zadovoljnim ljudima pospešuje ličnu sreću pojedinca, navodi se u studiji objavljenoj u medicinskom časopisu "British Medical Journal".

Profesor medicinske sociologije na američkom Univerzitetu Harvard Nikolas Kristakis izjavio je da se u savremenom dobu "suočavamo sa jakim naletom emocija". Kristakis i politički naučnik sa kolumbijskog univerziteta u San Dijegu Džejms Fauler koristili su podatke iz 1971. koji prate rođenje, brakove, razvode i smrti blizu 5.000 dobrovoljnih ispitanika. Pored ovih informacija, ispitanici su naveli i podatke o najbližim prijateljima, poslovnim saradnicima i susedima.

Oni su ocenjivali nivo sreće koristeći jednostavan test koji se sastojao od četiri pitanja. Ispitanici su odgovarali koliko su često u protekloj nedelji bili zadovoljni životom, zatim koliko su se srećnim osećali, imali vere u budućnost i koliko su se smatrali dobrim u odnosu na ostale poznanike.
Većina ispitanika svrstana je u grupu srećnih i zadovoljnih ljudi, dok je ostatak bio ocenjen kao nesrećan.

Ljudi sa najbogatijim društvenim životom (prijatelji, komšije, rođaci) spadali su među najsrećnije, pokazali su rezultati studije.
"Zamislite da sam ja povezan sa vama, vi sa drugima, a oni dalje sa nekim drugim ljudima. Na taj način funkcioniše ova fabrika čovečanstva... Svaka osoba se nalazi na drugačijem polju. Zamislite da postoje polja sreće i polja nesreće. Vaša sreća zavisi od onoga šta se dešava na polju oko vas", objasnio je Kristakis.
"Nije samo u pitanju veza srećnih sa srećnima, što se dešava, već povrh svega, dešava se taj zarazni proces", dodao je on.

Sreća je zaraznija od nesreće, otkrili su Kristakis i Fauler.
"Ako je vaš poznanik zadovoljan životom mogućnost da budete srećni povećava se za 15 odsto", navodi Fauler, ali dodaje da svaki nezadovoljan prijatelj "smanjuje vašu sreću" za sedam odsto.
Pored mnogih blagotvornih dejstava sreće, Fauler navodi da sreća dokazano utiče na manju stopu smrtnosti, ublažavanje bolova i poboljšavanje kardio-vaskularnih funckija.


Izvor: Blic

Sreća je zarazna

Rezultati studije pokazuju da se treba družiti i raditi sa srećnim i zadovoljnim ljudima

"Pakao su drugi ljudi" napisao je francuski egzistencijalista Žan Pol Sartr u svom čuvenom delu "Nema izlaza" (Huis-clos). Pola veka kasnije istraživači su dokazali da je istina možda potpuno suprotna.


Ispitijući 4.739 odrasle osobe čija je sreća odnosno osećaj sreće praćen 20 godina, od 1983. do 2003. godine, lekari su otkrili da je fizička bliskost ključni faktor za širenje sreće. Ona je, zapravo, zarazna. Prijatelj koji je postao srećan i živi najviše kilometar i po od vas povećava za 25 procenata verovatnoću da ćete i vi biti srećni. Međutim, ako živi na većoj razdaljini, efekta nema. Prethodna istraživanja su dokazala da ljudi mogu međusobno da "uhvate" raspoloženja "emocionalnom zarazom", kopiranjem izraza lica ili drugih telesnih aktivnosti. Studenti kojima su za cimere u studentskom domu dodeljivane depresivne osobe takođe su postali depresivni, dok konobari koji "služe sa osmehom" dobijaju veće napojnice, piše u radu objavljenom u časopisu British Medical Journal. Istraživači sa medicinskog fakulteta univerziteta Harvard i univerziteta u Kaliforniji otkrili su da najveći "podsticaj" sreći potiče od srećnih, prvih suseda - šanse za sreću su 34 procenata veće. Efekat ostalih suseda u okruženju je manji. Važnost fizičke blizine ukazuje na to da su za širenje sreće česti socijalni kontakti važniji od jakih, dubokih društvenih veza. Takođe, manji efekat imaju supružnici - ako je vaš partner srećan, verovatnoća da ćete se i vi tako osećati je 8 procenata.



Izvor: Balkanmagazin