Bez obzira na sve napore koje stručnjaci iz oblasti kardiologije širom planete ulažu u prevenciju i lečenje srčanih bolesti, one su i dalje najčešći uzrok oboljevanja i smrtnosti. Među njima, na nezahvalnom visokom mestu, nalazi se i srčana insuficijencija. U narodu poznata i kao srčana slabost, nije više samo problem ljudi zrelog i starijeg doba, jer se sve češće javlja i kod mlađih osoba.
Da je reč o zaista ozbiljnoj bolesti svedoči i postojanje evropskog Dana srčane slabosti, koji se ove godine, od 7. do 9. maja obeležava u Srbiji. Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac su centri u kojima će se održati dvodnevna javna kampanja, o tome kako da se bolest spreči, i šta činiti ukoliko do nje dođe.
O kakvoj bolesti je reč i koliko je opasna po zdravlje ljudi, objašnjava član Borda Evropske asocijacije za srčanu insuficijenciju profesor dr Petar Seferović, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije:
- Srčana slabost je stanje u kome patološke promene u strukturi i funkciji srca smanjuje njegovu sposobnost da obezbedi dovoljne količine krvi, potrebne organizmu. Zbog masovnosti i visoke smrtnosti, srčana slabost je jedan od najvećih problema savremene civilizacije. Za nju se, ne bez razloga govori, da je ona kardiologija u celosti. A to je zato, što su njeni najčešći uzroci nastanka angina pektoris i infarkt miokarda, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, bolesti srčanih zalistaka i srčanog mišića. Rečju, srčana insuficijencija je često, za lečenje skupo, onesposobljavajuće i smrtno stanje. Povezana je sa vidnom redukcijom fizičkog i mentalnog zdravlja, zbog čega se urušava kvalitet života bolesnika. A kako vreme odmiče, bolest se sve više pogoršava.
Ima li podataka o broju obolelih od ove bolesti?
- U Evropi čak petnaest miliona ljudi ima srčanu insuficijenciju, a svake godine se otkrije još 3,6 miliona novoobolelih. Kod ljudi mlađih od 70. godina, dva do tri odsto svih stanovnika ima srčanu slabost, dok je kod starijih ona raširena kod blizu petine stanovništva. Od trenutka kada obole polovina umire za četiri godine, dok u prvoj godini umire, ili se ponovo vraća u bolnicu radi lečenja najtežih stadijuma, čak 40 odsto pacijenata.
Ko je posebno ugrožen srčanom slabošću?
- Posebno težak problem pretstavlja lečenje srčane slabosti kod bolesnika sa dijabetesom. Adekvatno zbrinjavanje bolesnika sa naglim pogoršanjem ili novonastalom srčanom slabošću takođe je komplikovano. Međutim, novi lekovi, poboljšana organizacija zbrinjavanja, nove interventne metode i hirurški zahvati, pružaju nadu da će u budućnosti prognoza o ovim bolesnicima biti bolja. Zato i insistiramo na aktivnom uključivanju srpskih kardiologa u evropske tokove, gde se beleže zavidni rezultati.
Kako srčanu slabost prepoznati?
- Po brojnim simptomima od kojih su najupečatljiviji malaksalost, vrtoglavica, oticanje nogu. Malaksalost praćena zamaranjem dolazi usled nedostatka kiseonika, što dovodi do zamaranja mišića. Ako je protok krvi kroz mozak umanjen ili je arterijski pritisak nizak, može da se javi i vrtoglavica. Međutim, vrtoglavica je često i posledica uzimanja lekova. Ali, i nepravilan srčani ritam ili iznenadni pad arterijskog pritiska prilikom ustajanja iz ležećeg ili sedećeg položaja može da izazoove vrtoglavicu. S druge strane, i nakupljanje tečnosti u tkivima, može da dovede do otoka nogu, i to naročito oko članaka. Otoci mogu da se prošire duž celih nogu, kao i na trbuh. Ukoliko se ovako nešto dogodi treba ograničiti unos tečnosti, uz dodatne doze diuretika. Naravno, ovo nikako ne treba raditi na svoju ruku, bez konsultacije lekara.

KONGRES
Za predstojeći Evropski kongres za srčanu slabost, koji će se održati 2012. godine, Beograd se izborio u oštroj konkurenciji sa Atinom, Budimpeštom, Ženevom.
- Sada imamo obavezu da se dobro pripremimo za najveći kongres, prvi put u Srbiji, koji će okupiti pet hiljada najuglednijih kardiologa iz celog sveta. Kongres je značajan jer se na njemu otkrivaju novi vidici, poboljšava stručno i kliničko znanje i dobijaju odgovori na najaktuelnija pitanja iz ove oblasti. Osim toga, Beograd će biti i u značajnom finansijskom dobitku - kaže profesor dr Petar Seferović.

SAMOPOMOĆ
Srčana slabost zahteva dugotrajno lečenje, zbog čega bolesnik mora da promeni ustaljene životne navike. U tom smislu, treba da smanji unos soli, masnoća i alkohola, a da jede češće i manje obroke. Telesnu težinu takođe treba da reguliše, ukoliko ima višak kilograma. Ali, ako slučajno dođe do mršavljenja bez dijete, pacijent obavezno treba da se javi lekaru, jer spontani gubitak telesne težine može da znači da se radi o teškoj srčanoj slabosti koja topi mišićnu masu.



Izvor: Novosti