"Srbin" u ratu, Rus u miru :: Srpski Nacionalisticki forum

Ispovest ruskog dobrovoljca Igora Mora koji je posle bosanskog rata ostao u Srbiji

"Srbin" u ratu, Rus u miru

Tokom sukoba u Abhaziji pobijena mu cela porodica. Ratovao u Bosni, sad ne može da reši status

Igor Mor ima 37 godina, nevenčanu suprugu i sina starog desetak dana. Živi u okolini Beograda, srpski govori perfektno, iako je Rus, rodom iz Abhazije, dela Gruzije koji je pre devet godina, posle krvavog rata pravoslavaca i muslimana, silom odvojen od ove bivše sovjetske republike. Tada je i počela njegova odiseja koja je kulminirala ovih dana kada sinu nije mogao da da svoje prezime, jer nema potrebne papire.
- Kada sam došao ovde u rat, niko mi nije tražio izvod iz matične knjige. Sada traže svi - kaže Igor.

Završio je Vojnu akademiju Generalštaba i do početka rata u rodnoj Abhaziji službovao je u Moskvi, u ruskoj vojsci, kao kapetan prve klase. Roditelji su mu živeli u glavnom abhazijskom gradu Suhumiju, kada je tamo buknuo građanski rat, pošto je Gruzija proglasila nezavisnost.
- Bilo je to 1993. Moj otac je bio tvrdoglav čovek, nije hteo da pobegne, pa sam ja sa ženom i kćerkom, došao iz Moskve u Suhumi. Prijavio sam se dobrovoljno u jedinice gruzijske vojske i branio od muslimana svoju zemlju.

Petnaestog avgusta 93. muslimanske jedinice su iz "vebera", višecevnih raketnih bacača, bukvalno sravnili sa zemljom jednu ulicu u Suhumiju. Tada je poginula cela moja familija, ćerka koja je imala četiri godine, supruga, majka i otac. Moja jedinica je bila u blizini, ali ja sam, na žalost, preživeo - priča Mor.

U septembru te godine muslimanske jedinice proterale su gruzijske iz Abhazije na ostatak teritorije Gruzije. Mada se spremala kontraofanziva, od toga nije bilo ništa.
- Prezimio sam u Tbilisiju kao izbeglica u iznajmljenom stanu. Devedeset četvrte odlazim u Rusiju, ali tamo zatičem rasulo, svi moji prijatelji su negde nestali, moja bivša jedinica rasformirana, oficiri za čije školovanje je svojevremeno trošeno stotine hiljada dolara počeli su da rade kao lift- monteri, vojska je ostala bez para… Video sam da od ovog života nemam više šta da tražim.

Moj život je bio završen 15. avgusta 93. godine, kada su nastradali moji. I onda sam pročitao propagandni plakat, koji je bio na svakom ćošku, da postoji zemlja gde muslimani maltretiraju pravoslavni narod. Znao sam da jedino što mogu da radim u tom momentu je da poginem. Otišao sam u jugoslovensku ambasadu, jer ambasada Republike Srpske nije postojala.

Došao sam kod jugoslovenskog konzula i ispričao mu priču. Dao mi je besplatno vizu koja je tada koštala oko 50 dolara, i sledećeg dana seo sam na voz za Srbiju - kaže Igor.
Foto

Ruska mornarička pešadija

U Beograd je stigao sa 200 maraka u džepu, vokmenom, jaknom i malim borbenim rancem u kome je zapakovao nekoliko stvari. Nije znao ni gde je stigao, raspitao se na stanici kako može do Sarajeva. Autobus do Pala išao je sutradan u pet ujutru. Prespavao je u hotelu "Beograd" kod stanice, gde su ga, uzgred "odrali" za prenoćište.
- Na Palama su me uputili u Drugi ruski dobrovoljački odred. Dali su mi pušku. Bio sam u rovovima na Grbavici. Jednom smo se branili noževima jer nije bilo municije, ali smo odbranili Grbavicu. I dojadilo mi je sedenje u rovovima, formirao se romanijski odred "Beli vukovi", pa sam se prijavio tu, kod komandanta Srđana Kneževića.

Taj odred je išao tamo gde je "vruće". I onda sam kod Olova ranjen. Dobio sam dva metka u stomak, i jedan dum-dum metak u nogu. Ležao sam nekoliko meseci, samo ruke su mi se mrdale. I mozak. Za tih par meseci ležanja i razmišljanja promenio se moj odnos prema životu. Prvo VMA, pa onda godinu i po dana u banjama gde sam uspeo da prohodam. Svi su bili ljubazni, krajnje, svaka im čast…

Kada se oporavio 1996, rat u Bosni je bio uveliko završen. U Bosnu nije mogao, u okupiranu rodnu Abhaziju takođe, ni u Rusiju jer i dan danas ga brine kako bi Rusi primili oficira koji je svojevremeno samovoljno napustio njihovu armiju.

Ostao je u Srbiji. Išla mu elektrika od ruke, pa je počeo da popravlja televizore, video rikordere. Upoznao i devojku, Srpkinju. Dobili su sina, prvog oktobra ove godine.
- Problemi koji me muče su papiri. Svi mi traže izvod iz matične knjige. Da bi podneo molbu za jugoslovensko državljanstvo, da bi registrovao brak, da bi prijavio dete. Koliko znam ta matična knjiga gde sam ja upisan kad sam se rodio ne postoji. Spaljena je tokom rata u Abhaziji.

Savetuju mi da idem u rusku ambasadu, da oni reše problem. Ali ne pada mi na pamet. Ipak sam ja visoki oficir ruske vojske koji je bez dozvole komandanta otišao iz službe, koji je bez dozvole Generalštaba otišao iz zemlje i ratovao u Vojsci Republike Srpske, što formalno znači da sam izdao Rusiju. Meni u pasošu, koji je doduše istekao, piše gde sam rođen, ali to niko neće da prihvati.

Mi u SSSR-u nismo ni imali matični broj. Da je neki smučar odlučio da nastupa za Jugoslaviju na Olimpijskim igrama, dobio bi državljanstvo za tri dana. Neću da kažem da sam učinio nešto bitno za ovu zemlju, ali ja ovde živim osam godina, i jedino što sam na jedvite jade uspeo je da dobijem izbegličku legitimaciju.

Zašto ja mogu da dođem ovde, i da umrem ovde, a ne mogu da živim. Nisu mi tražili izvod iz matične knjige kad su me skupljali po brdu i iz komada sastavljali. A ovde su me već dva puta privodili u policiju jer sam bio sumnjiv što imam sovjetski pasoš - ogorčen je Igor Mor, Rus koji zavoleo Srbiju, i kome je život sam napisao roman.
Ali mu neki birokrata ne da da živi ko čovek.

Holandsko prezime

Neobično prezime za jednog Rusa Igor nosi jer su preci njegovog oca još u 17. veku u Rusiju došli iz Holandije, a za vreme Ekatarine Velike naselili se u Abhaziju.
- Gruzijac kao nacija praktično ne postoji jer u Gruziji živi više različitih narodnosti. Ševarnadze, recimo, jeste Gruzijac, Gamsahurdija je Megrel, ima raznih. Gruzija je čudna zemlja, jer je podeljena plemenski, i kad ko dođe na vlast, taj proteruje one druge. Zbog toga je Ševarnadze bitan za Gruziju, pošto je dugo bio odsutan faktički ne pripada ni jednom plemenu.

Glas Javnosti

Zivot pise drame... svaka mu cast.