Beograđanin Stevan Stiv Gudović u američkom gradiću Sidona ima privatni vodovod

Srbin poji Arizonu

Stigao sam u SAD sa dva dolara u džepu i 150 engleskih reči. I tada sam sebi rekao. "E, Stevane, nećeš više ovako - nikada!"

Stevan Gudović (61) još u detinjstvu je osetio da će u rodnom Beogradu svaka šuša hteti da ga prevede žednog preko vode. Tada, sigurno, nije mogao ni da sanja da će jednog dana postati vlasnik vodovoda. Ali, da će Titovu Jugoslaviju zameniti za "prljavi imperijalistički Zapad", u to je bio čvrsto uveren.

Jer, Brozov "raj na zemlji" za Gudoviće je bio pravi pakao. Pogotovo otkad su Stevanov otac i stariji brat preko Srpske narodne odbrane "zapalili" u Ameriku.

- Najpre otac 1956, a deset godina kasnije i Đorđe. Obojica su otišli u Čikago - seća se Stevan. On i majka ostali su da žive u Beogradu. U oskudici, uz tihi prezir okoline i više nego česte posete "drugova" prepoznatljivih po ljubavi prema dugim, crnim mantilima i zastrašujućom spremnošću da uništavaju ljudske živote.

- Još tada sam shvatio da ova sredina nije za mene. Uvek sam, pod uticajem oca, bio za to da živim u demokratskom društvu, a tadašnja Jugoslavija bila je sve osim toga. Čim sam završio Građevinski fakultet, odlučio sam da preko Srpske narodne odbrane odem u taj svet o kojem sam sanjao. Ovde nisam ni pokušavao da se zaposlim, iako sam, da sam hteo i prihvatao to društvo, mogao da radim takozvani gospodski posao - otkriva Stevan koji je, u međuvremenu, postao merilo uspeha našeg čoveka u belom svetu: Gudović je prvi Srbin koji ima svoj vodovod. U gradu Sidona, velikom turističkom središtu Arizone koje godišnje poseti oko devet miliona turista.

Znao je, tvrdi, da će uspeti čak i kad se činilo da će da propadne načisto.
Jer, Stevan je u Ameriku stigao sa dva dolara i 150 engleskih reči. Ne baš obećavajući početak zahtevao je da mladić s diplomom građevinskog inženjera zasuče rukave i počne da radi poslove koje bi, da je hteo da ostane u otadžbini, radili drugi, i to onako kako im on nacrta. Stevanu je tada, priznaje, bilo jasno da Amerika nije ona bajkovita zemlja iz stripova i filmova. Fizički poslovi ili, u boljem slučaju, konobarisanje - bilo je sve što mu se nudilo u obećanoj zemlji.

- Teško sam se mirio s tim. U jednom trenutku, osetio sam čak i fizičku glad. I tada sam sebi rekao. "E, Stevane, nećeš više ovako - nikada!" Tek kada sam shvatio da je Amerika jedna okrutna zemlja, u kojoj vlada čista Darvinova teorija o opstanku najjačih, stvari su počele da se menjaju. Posle četiri godine boravka, položio sam državni ispit i, najzad, počeo da radim u svojoj struci - priča Stevan.
      

GUDOVIĆI - REPUBLIKANCI

Stariji Stevanov sin Stiven Gudović ima ambiciju da jednog dana postane faktor u političkom životu Amerike. Činjenica da je već bio predsednik Mladih republikanaca za državu Arizona možda je, veruje Stevan, samo početni korak u velikoj političkoj karijeri njegovog starijeg sina.

U SRBIJU NE SMEM DA ULOŽIM NI CENT

Stevan Gudović je već deset godina među 16 najznačajnijih biznismena u Arizoni. Od 2000. godine Stevan je na čelu Borda direktora Privredne komore Arizone. Pored vodovoda u Arizoni, ima i sedam naftnih bušotina u Teksasu. Aktivan je i u političkom životu Amerike. Poznat je kao veliki donator Republikanske stranke. Istovremeno, osnovao je i Fond za pomoć deci iz BiH koja su u ratu ostala bez oba roditelja. Iako je pre tri godine ozbiljno nameravao da kupi leskovačko "Zdravlje", sada, tvrdi, u Srbiju ne bi uložio ni cent.
- Ne smem! Pravna zaštita za investitore je nikakva. A znate kako se kaže: kapital je kao ptica - čim oseti neslobodu, odmah beži! - kaže Gudović.
      
   
   

Unosni poslovi menjali su se jedan za drugim. Gudovića je Bog pogledao onog dana kad je ušao u svet privatizacije takozvanih infrastrukturnih sistema. Godinama je kupovao vodovodne, elektroenergetske i telefonske sisteme za druge. Najduže se zadržao u "Sitizens jutilitis kompani", gde je stalno napredovao. Uprkos ostvarenim uspesima, shvatio je da bi nešto od onoga što pazari za druge mogao da kapariše i za sebe.

U međuvremenu, oženio se sa Meri Lin, Amerikankom slovačkog porekla, pravoslavku, i dobio dva sina - Stivena i Nikolu. Sredinom osamdesetih preselili su iz Čikaga u Feniks. "Arizona drim" Stevana Gudovića ostvario se 1996. kad je kupio vodovod od Amerikanca koji ga je osnovao 1968. godine. U Sidoni, gradiću gde je motela i hotela više nego kuća, još niko se nije požalio na Gudovićevu vodu. Za proizvodnju prirodne vode bez zrna hemikalija Stevan se opredelio zbog kvaliteta sidonske vode, koju crpi sa 300 - 400 metara dubine, ali i veoma strogih američkih standarda. NJegova kompanija "Big park voter kompani" ima deset pumpnih stanica, mnoštvo rezervoara i drugih postrojenja. A sve to opslužuju deset stalno zaposlenih radnika i dva "honorarca". Stevan planira i dodatnu racionalizaciju: profit, naglašava on, diktira svoja pravila.

Zabušavanje ili, ne daj bože, muljanje su isključeni. "Srpska posla" sa zakidanjem na vodomeru ili štelovanjem te sprave da "napumpa" račun ne dolaze u obzir. Iako mu to nikada nije bilo ni na kraj pameti, Stevan objašnjava da je "budženje" osuđeno na propast. Ipak, Stevan se, zbog prirode posla, u proseku dva puta godišnje nalazio na sudskoj arbitraži sa korisnicima njegovog vodovoda. I svaki put dobijao spor jer se ispostavljalo da je nezadovoljni potrošač kubikažu, na koju se žalio, nagurao zbog neispravnih slavina ili drugih kvarova u svom domaćinstvu.

- Iako i u Americi ima svakakvih ljudi, koji pokušavaju da optuže drugoga, još niko za 34 godine života i 10 godina, koliko sam vlasnik vodovoda, nije pokušao da se izvadi na to što sam Srbin i što govorim s akcentom. Tamo to ne prolazi. Kao ni prevare! Imati vodovod - znači raditi 24 časa i bdeti nad sistemom. Iste sekunde kad dođe do kvara i potencijalnog zagađenja, o tome moraš putem medija da obavestiš i potrošače i državu. Ne smeš ni da pomisliš da te neko od njih zove dva ili tri puta da intervenišeš. Pored toga, sistem moraš da održavaš tako brižljivo da ne dozvoliš da se bilo kakva bakterija "primi" u cevima. U tom slučaju, mogao bi da prodaješ vodu, ali samo u snovima - kaže Stevan koji planira da proširi posao i da Gudovići postanu "vodovodna" imperija. To će, kaže, prepustiti sinovima Stivenu i Nikoli koje je već usmerio prema tom biznisu.


Izvor: Glas Javnosti \ Goran Đogić