Srbija u zoni slobodne trgovine CEFTA
NIS ostaje monopolista

Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) biće parafiran 9. novembra u Briselu, a premijeri zemalja članica potpisaće ga 19. decembra u Bukureštu. Ulazak u CEFTA povećava izvozne šanse srpskih preduzeća, kaže za „Blic“ državni sekretar za ekonomske odnose sa inostranstvom i šef našeg pregovaračkog tima Vlatko Sekulović.

Članice CEFTA su Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija i misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, dok će se Rumunija i Bugarska povući iz sporazuma posle prijema u članstvo u EU koji se očekuje početkom 2007. Iako su dva osnovna uslova za članstvo u CEFTA - članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i potpisan ugovor o priključivanju EU, radi prijema novih članica kriterijumi su ublaženi na formulaciju „teže konačnom članstvu u EU“. Iako mediji u pojedinim zemljama, pre svih u Hrvatskoj, tvrde da se nova CEFTA „teško porađa“ jer nije lako „povezati konce na zamršenom Balkanu“, Vlatko Sekulović kaže da su pregovori završeni i da su gotovo svi zahteva Srbije prihvaćeni.

- Prihvaćen je naš zahtev da, uz Unmik obavezno piše „u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN“. Kod javnih nabavki dozvoljeno nam je da do 2010. godine zadržimo preferencijalni tretman za naša preduzeća. Kada je reč o primeni zaštitnih mera, predloženo je da one traju godinu dana uz mogućnost jednog produženja, a mi smo tražili dva produženja po godinu dana. I to je prihvaćeno - objašnjava Sekulović.

Problem je nastao kod principa nefiskalne diskriminacije, jednim od glavnih pravila STO. Sa deset puta većim akcizama na strane nego na domaće cigarete, Srbija se u ovu priču nije uklapala. Po rečima Sekulovića, rešenje je nađeno tako što će Srbija izjednačiti akcize na domaće i strane cigarete, a za uzvrat će uvesti carine na uvoz stranih cigareta.

Na pitanje kako smo izašli na kraj sa zahtevima da ukinemo uredbu o zabrani uvoza naftnih derivata i propišemo carine na uvoz kakve važe u EU, a na čemu je posebno insistirao hrvatski premijer Ivo Sanader zapretivši da ugovor neće biti potpisan ukoliko Srbija na pristane na usaglašena pravila igre, Sekulović kaže:

- Članom 19. CEFTA dozvoljeni su monopoli. To znači da NIS ostaje monopolista, a uredba o zabrani uvoza derivata biće ukinuta i zamenjena carinskom zaštitom uz postepeno smanjivanje carina u naredne tri godine - tvrdi Sekulović.

Branislav Krivokapić

Izvor: Blic

 Privreda u zoni slobodne trgovine CEFTA
EU za Srbiju

Lobirani od vlasnika DIN-a i DIV-a, predstavnika kompanija „Filip Moris“ i „Britiš-ameriken tobako“ koji su protekle nedelje boravili u Briselu, visoki predstavnici EU pokušavaju da ubede Hrvatsku da pristane na srpske uslove za parafiranje ugovora o pristupanju zoni slobodne trgovine CEFTA. Reč je o zahtevu Vlade Srbije da nakon izjednačavanja akciza na domaće i strane cigarete poveća carine na uvoz cigareta.

Prilikom prodaje duvanske industrije prethodna srpska vlada udovoljila je zahtevima stranih investitora i, politikom dvojnih akciza, omogućila im neku vrstu ograničenog monopola na domaćem tržištu. Budući da ulazak u CEFTA podrazumeva poštovanje principa nefiskalne diskriminacije, jednog od osnovnih pravila Svetske trgovinske organizacije (STO), srpska vlada je predložila da izjednači iznos akciza za domaće i strane cigarete, a zauzvrat poveća carine na uvoz cigareta sa sadašnjih 15 na 56,7 odsto, koliko one iznose u EU. Kako hrvatska vlada, lobirana od Tvornice duhana Rovinj, nije pristala na ovakvo rešenje, Srbija 9. novembra nije parafirala ugovor o pristupanju CEFTA.

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, prema pisanju nekih medija, optužio je Mlađana Dinkića i Gorana Živkova da su na sednici Vlade tako lobirali za fabriku iz Rovinja kao da su članovi Vlade Hrvatske, a ne ministri, doduše u ostavci, Vlade Srbije.

Izvor „Blica“ blizak Vladi Srbije kaže da je problem „zakuvao“ baš Parivodić koji je premijera Koštunicu o sporu sa Hrvatskom obavestio kada više nije bilo vremena za reagovanje, a zbog čega je popio kritiku od Dinkića. Usledile su obostrano oštre reči i novinske patke poput one da je Goran Živkov tajno obavestio Hrvate o srpskom predlogu. I kao što to obično biva, na kraju balade preostalo je da nam problem rešavaju drugi, pre svih predstavnici EU, evropski komesar zadužen za proširenje EU Oli Ren i Peter Mendelson, komesar za trgovinu u EU. A ponajviše predstavnici moćne duvanske industrije koji, prema tvrdnji našeg izvora, lobiraju nekoliko aktuelnih ministara.

- Koliko su oni jaki najbolje pokazuje činjenica da su prilikom prodaje DIN-a i DIV-a kod STO uspeli da izdejstvuju da Srbiji toleriše dvojne akcize u periodu do 2010. godine. Takođe, treba imati u vidu da je ministar Parivodić deo tima Advokatske kancelarije Ninković čiji je klijent i Ambasada SAD u Beogradu - kaže izvor „Blica“ blizak Vladi Srbije. Ukoliko Hrvatska ne prihvati naš predlog, preostaje jedino da prihvatimo princip nefiskalne diskriminacije i uvedemo jedinstvene akcize i za domaće i za uvozne cigarete. Uz Hrvatsku, tvrdi sagovornik „Blica“, Srbija ima najviše interesa za ulazak u CEFTA. Zato se valja nadati da će lobisti „Filipa Morisa“ i BAT-a, uz pomoć Brisela, biti bolji pregovarači od Vlade. I da će ubediti Hrvatsku da pristane na rešenje koje će odgovarati i njima, ali i srpskom budžetu.

B. Krivokapić

    CEFTA su milijarde

    - Ako postoji lobi, onda znači da on ima nečija obećanja koja su možda parafirana i ugovorom. U tom slučaju bolje je naći način da se to što je obećano nadoknadi nego izgubiti deset puta više. Bolje je „Filipu Morisu“ nadoknaditi 200-300 miliona nego da izgubimo milijarde - kaže za „Blic“ direktor „Droga Kolinske“ za jugoistočnu Evropu i prvi čovek „Grand kafe“ Slobodan Vučićević. CEFTA nas dovodi u predvorje Evrope i u izgledu donosi milijarde dolara.


Izvor: Blic

 U Bukureštu potpisan sporazum o zoni slobodne trgovine
Bez carina između sedam zemalja

Juče je u Bukureštu potpisan sporazum o pristupanju Srbije CEFTA, zoni slobodne trgovine zemalja centralne Evrope. Sporazum su potpisali su i premijeri Hrvatske, BiH, Crne Gore, Albanije, Moldavije i predstavnik Unmika za teritoriju Kosova. Do 1. januara 2007. i ulaska u EU, članice CEFTA biće i Rumunija i Bugarska.

U praksi ulazak u Centralnoevropsku zonu slobodne trgovine srpskim privrednicima donosi mogućnost prodaje robe bez carine na tržištu od 30 miliona stanovnika. Kao posebna novina jeste to da će se svi proizvodi koji se prave na teritoriji regiona tretirati kao da su poreklom iz CEFTA, bez obzira na to iz koje se države izvoze.

Režimom slobodne trgovine obuhvaćeni su svi industrijski proizvodi i 90 odsto poljoprivrednih proizvoda, dok za preostalih 10 odsto zemlje članice do 2010. godine mogu zadržati određene mere zaštite, ali isključivo u skladu sa pravilima STO (Svetske trgovinske organizacije).

Kada je reč o spornim pitanjima, državni sekretar ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović kaže da je pitanje uvoza nafte razjašnjeno tako što su sve zemlje, uključujući i Hrvatsku, prihvatile da, usaglašen sa pravilima STO, u Srbiji do daljnjeg ostaje na snazi monopol NIS-a na uvoz nafte.

Što se tiče spora oko carina na uvoz cigareta, problem je privremeno otklonjen tako što je Srbiji i Hrvatskoj dat rok da se o tom pitanju dogovore do ratifikacije CEFTA u parlamentima država članica koja je planirana da se obavi u periodu od marta do juna 2007. Vlatko Sekulović je izjavio da Srbija neće odustati od zaštite interesa svoje duvanske industrije, a da dogovor može ići samo u pravcu harmonizacije pravila u svim zemljama potpisnicima CEFTA i njihovog usklađivanja sa pravilima EU.

I dok su ekonomisti i privrednici pozdravili pristupanje Srbije zoni slobodne trgovine CEFTA, bivši potpredsednik vlade Miroljub Labus upozorio je da prebacivanje nerešenih pitanja u nasleđe budućoj vladi može doneti štetu. Kada sporazum bude ratifikovan, počinje da deluje mehanizam rešavanja sukoba pa se, strahuje Labus, može dogoditi da se otvorena pitanja reše nezavisno od naše volje.

B. Krivokapić

    Premijer o CEFTA

    Previjer Vojislav Koštunica je na regionalnom samitu predsednika država i vlada zemalja jugoistočne Evrope istakao da potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA doprinosi „harmonizaciji, transparentnosti, stabilnosti i predvidljivosti uslova poslovanja u regionu“.

    „Članstvo u CEFTA je dobra priprema za puno članstvo u EU: to potvrđuje ulazak Bugarske i Rumunije u društvo dvadesetpetorice već kroz desetak dana“, rekao je Koštunica.


Izvor: Blic

Bubalo: Cefta važnija od industrije
29. januar 2007. | 16:14 -> 18:50 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Ministar privrede kaže da je sporazum Cefta za Srbiju mnogo važniji od eventualne štete u duvanskoj industriji.


Predrag Bubalo je ocenio, povodom najave kompanije "Filip Moris" da postoji mogućnost izmeštanja dela proizvodnje cigareta iz Srbije zbog Cefte, novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da se za "taj problem mora naći rešenje".

"Mislim da će se za to naći rešenje, a sigurno je da je sporazum od mnogo šireg značaja nego što je pitanje problema duvanske industrije", rekao je Bubalo i istakao da nema dileme da je sporazum Cefta trebalo potpisati.

Srbija je 15. decembra prošle godine parafirala Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi - Cefta, a Srbija i Hrvatska bi do ratifikacije tog dokumenta trebalo da usaglase odredbe koje se tiču visine carina i akciza na cigarete.

Hrvatska je od Srbije tražila da akcize za uvozne cigarete smanji i izjednači sa akcizama na domaće cigarete, a da pri tom ne poveća carinu na uvoz te robe, na šta Vlada Srbije nije pristala.

Vlada Srbije isticala je da Srbija neće odustati od zaštite interesa svoje industrije, a dogovor može ići samo u pravcu harmonizacije pravila u svim zemljama regiona Cefte i njihovog usklađivanja s pravilima Evropske unije.

Ratifikacija sporazuma Cefta planirana je za period od marta do juna ove godine, do kada zemlje potpisnice imaju rok da se dogovore o njegovoj primeni.

Za Robne kuće Beograd rešenje stečaj

Predrag Bubalo smatra da je stečaj najbolje rešenje za višegodišnji problem Robnih kuća "Beograd". Bubalo je, povodom štrajka radnika i poverilaca te firme, kratko odgovorio da je rešenje za taj problem stečaj.

Nekoliko stotina bivših i sadašnjih radnika Robnih kuća protestuje od prošle nedelje u poslovnoj zgradi preduzeća u Beogradu, zahtevajući da se preispita način vođenja stečajnog postupka.

Radnici su najavili da će, ako ne budu ispunjeni njihovi zahtevi, sutra blokirati Ministarstvo privrede i da će tri radnika početi štrajk glađu.

Oni traže izuzeće sudije Natalije Kojić-Kordić, koja vodi stečajni postupak, kao i predsednika Stečajnog veća Gordane Aranđelović.

Radnici traže da im se isplate akcije Robnih kuća, u vrednosti od 15 miliona evra, koje su kupili 1992. godine, kao i neisplaćene zarade i doprinosi sa kamatom.

Stečaj Robnih kuća vodila je sudija Trgovinskog suda u Beogradu Delinka Đurđević, koja je među optuženima za pripadnost takozvanoj stečajnoj mafiji.

Na početku stečajnog postupka utvrđeno je da su dugovi Robnih kuća 45 miliona evra, a sada se navodi da je taj dug 95 miliona evra.