Министар одбране Зоран Ђорђевић поручио је у Москви да су чланство у ЕУ и политика војне неутралности кључни циљеви спољне политике Србије, али да се Србија неће придружити наметању санкција Руској Федерацији.
Зоран Ђорђевић се састао са Валеријем Анатољевичем Семериковим, вршиоцем дужности генералног секретара Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ), са којим је разговарао о унапређењу сарадње са том организацијом.
Ђорђевић је посебно захвалио на помоћи коју чланице ОДКБ безрезервно пружају Србији у њеној борби за очување територијалног интегритета и суверенитета на простору Косова и Метохије, наводи се у саопштењу Министарства одбране.
Министар је нагласио да Србија наставља да развија и унапређује сарадњу са ОДКБ, као и билатералне партнерске односе са чланицама ОДКБ, а пре свега традиционално добре и пријатељске односе са Русијом, Белорусијом и Јерменијом.
"Надамо се да ће у наредном периоду, поред развијених односа у области одбране, доћи до унапређења и економских односа са овим партнерима, пошто настојимо да створимо што повољније услове за економски прогрес и привлачење страних инвеститора", истакао је Ђорђевић.
Министар одбране је потврдио намеру за учешће на активностима ОДКБ од заједничког интереса.
Семериков је подвукао значај проширења сарадње у области борбе против тероризма и борбе против трговине наркотицима.
Он је упутио позив да Србија као посматрач учествује у заједничким вежбама у 2017. години.
Саговорници су се сложили да је потребно проширити нивое и области сарадње у складу са актуелним питањима глобалне и регионалне безбедности, као и да ће представници две стране учествовати на више планираних активности у овој години.
У наставку посете Москви Ђорђевић се сусрео са замеником министра одбране Александром Васиљевичем Фомином, као и са директором Федералне службе за војнотехничку сарадњу Дмитријем Јевгењевичем Шугајевим, са којима је разговарао о даљем унапређењу сарадње две земље у области одбране.
Ђорђевић и Фомин анализирали су резултате билатералне војне сарадње у 2016. години и разговарали о новим областима сарадње између оружаних снага Србије и РФ у наредном периоду.
Посебна пажња је посвећена развоју српско-руских односа у области војно-техничке сарадње и испоруци наоружања и војне опреме.
Ђорђевић и Фомин разменили су мишљења и о бројним актуелним питањима глобалне и регионалне безбедности.
Evropska komisija saopštila je 13. februara da u Srbiji u 2017. očekuje ekonomski rast od 3%, inflaciju od 2,4% i smanjenje stope nezaposlenosti na 14,3%. Komisija prognozira usporavanje do sada snažne konsolidacije budžeta koja će ipak biti dovoljna da utiče na dalje smanjenje javnog duga. Evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi je obrazložio ekonomske pokazatelje EK za članice Evropske unije i kandidate za članstvo u EU istakavši da je u EU nastavljen oporavak i ove godine bi rast, "uprkos neizvesnostima", trebalo da dostigne 1,7% a 2018. godine 1,8%.
U 2016. je u Srbiji zabeležen ekonomski oporavak i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8%, ponajviše zahvaljujući rastu domaće potrošnje i skoku izvoza od preko 10%.
Evropska komisija je u analizi o Srbiji u Zimskim prognozama istakla da je do osetnog porasta izvoza došlo zahvaljujući većim direktnim stranim ulaganjima u prerađivački sektor i postojanoj tražnji u Uniji.
BDP Srbije u 2017. treba da poraste za 3% a u 2018. za 3,3%, potrošačke cene su 2016. bile veće za 1,1%, u ovoj godini se predviđa porast od 2,4% a u 2018. godini 3,3%.
Komisija je navela da će dosad snažna konsolidacija budžeta biti usporena, ali dovoljna da utiče na dalje smanjivanje javnog duga.
Srpska vlada je održala pod kontrolom izdatke a priliv u budžet je bio bolji od očekivanja "zahvaljujući boljem nego što se očekivalo makroekonomskom razvoju, pospešenom prikupljanju poreza i neplaniranom prilivu".
To je, navodi Evropska komisija, "otvorilo prostor za dodatne troškove krajem godine i ograničenu stopu povećanja plata i penzija koja treba da se primeni u 2017. godini".
U Srbiji je 2016. bilo nezaposleno 16,1% radno sposobnog stanovništva, ove godine ta stopa treba da padne na 14,3% a u 2018. se predviđa pad na 12,6%.
Javni dug Srbije je u 2016. bio 73,7% BDP, ove godine treba da bude 72,3%, dok bi u 2018. bio smanjen na 69,8% BDP.
Skok izvoza je u 2016. bio 10,9%, u ovoj se predviđa 7%, a 2018. godini 6,7%, dok je uvoz 2016. porastao za 7,5%, ove godine se predviđa povećanje od 6% a u 2018. bi uvoz bio veći za 6,3%.
"Ekonomski rast u Srbiji je sve snažnije podstaknut povećanjem domaće tražnje, a snažnije investiranje se nastavlja uz poboljšane uslove poslovanja, pospešena očekivanja, olakšane finansijske uslove i naglašena vladina kapitalna izdvajanja", navodi Evropska komisija.
Komisija ocenjuje da će domaća tražnja podstaći dalji ekonomski rast uz jaču privatnu potrošnju koja bi trebalo postojanije da raste posle više godina opadanja.
U analizi se dodaje da je "stepen investiranja i dalje relativno skroman, ali se očekuje da će ostati važna pokretačka snaga rasta".
"Sve govori da će se stabilnost cena održati posle smanjenja inflacije sa ciljane stope od 4% na 3%", navodi Komsija EK uz opasku da cene mogu rasti ubuduće zbog očekivanog porasta svetskih cena nafte i snažnije tražnje. Međutim, taj rast mogao bi da bude prigušen zbog dobre poljoprivredne sezone 2016. i ograničenog prilagođavanja regulisanih cena.
Plovidba uzburkanim vodama
Komisija očekuje da se evropski ekonomski oporavak nastavi ove i 2018. godine i prvi put za gotovo deceniju očekuje se da sve ekonomije svih članica EU beleže rast u celom perodu prognoze (2016, 2017. i 2018.).
Rast BDP u zoni evra, kako je navela EK, traje već 15 uzastopnih kvartala, zaposlenost snažno raste a nezaposlenost nastavlja da pada, iako je i dalje iznad nivoa beleženog pre krize. Privatna potrošnja je i dalje motor oporavka dok investicije nastavljaju da rastu ali prigušeno.
Zoni evra Komisija prognozira rast od 1,6% u 2017. i 1,8% u 2018, što je nešto više nego u Jesenjim prognozama (1,5 odnosno 1,7%).
Nova prognoza je zasnovana na boljim od očekivanih performansama zone evra u drugoj polovini 2016. i više nego dobrom sartu 2017. godine.
Istovremeno se upozorava da su rizici izuzetno veliki.
Potpredsednik Komisije zadužen za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis, koji je zadužen i za finansijsku stabilnost i finansijske usluge, istakao je na predstavljaju Zimskih ekonomskih prognoza da se ekonomski oporavak u Evropi nastavlja petu uzastopnu godinu ali da je u ovim neizvesnim vremenima važno da evropske ekonomije ostanu konkurentne i sposobne da se prilagode različitim okolnostima.
"To zahteva nastavak strukturnih reformi. Takođe moramo da se fokusiramo na inkluzivni rast, da obezbedimo oporavak za sve. Sa rastom inflacije sa niskih nivoa, ne možemo da očekujemo da će sadašnji monetarni stimulansi ostati zauvek. Zato zemlje sa velikim deficitom i dugom treba da nastave da ih smanjuju kako bi postale otpornije na ekonomske potrese", rekao je Dombrovskis.
Najveći ekonomski rast u 2017. godini Komisija prognozira Rumuniji, od 4,4%, a najmanji Italiji, od 0,9%.
Iako se vlasti u Srbiji već godinama unazad zalažu za beskompromisnu borbu protiv korupcije, očigledno je da država nema načina, a pre svega volje da se suoči sa ovim problemom.
Korupcija je zahvatila sve pore društva, a dva radna tela koja treba da se uhvate ukoštac sa ovom pošasti su u blokadi, jer nemaju dovoljan broj članova da bi funkcionisali. Rad Agencije odnosno Saveta za borbu protiv korupcije blokira upravo Vlada Srbije, jer odbija da izabere nove članove kako bi ta tela bila potpuna.
Na ovaj problem ukazala je i delegacija Evropske komisije koja proverava napredovanje Srbije u u Poglavlju 23 (pravosuđe i ljudska prava). Vladi Srbije je “snažno preporučeno” da “uvažava i reaguje na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije”, ali da ga pre svega kadrovski osposobi, odnosno uposli dovoljan broj ljudi. Ovom telu inače nedostaje osam članova, kako bi uz postojećih pet moglo da funkcioniše. I pored toga što Savet godinama unazad vladi šalje predloge za nove članove, odgovora nema.
U krnjem sastavu je i Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj nedostaju tri člana, a trenutno je i bez direktora. Odnos Vlade Srbije prema antikorupcijskim telima, koje je sama osnovala, jasno pokazuje koliko je ozbiljna u borbi protiv korupcije. Ili, koliko su i same političke strukture ogrezle u njoj.
Savet za borbu protiv korupcije osnovan je 2001. godine, ali su sve vlade do sada odbijale saradnju i komunikaciju sa ovim telom. Bivša predsednica Saveta, pokojna Verica Barać, redovno je slala izveštaje o korupciji na visokom, državnom nivou. Spisak o 24 sporne privatizacije i dalje je u fiokama tužilaštva i sudstva, iako nas Evropska unija stalno “podseća” na njega. U decembru 2013. tadašnji prvi potpredsednik vlade, sadašnji premijer Aleksandar Vučić, izjavio je u Skupštini Srbije da će “do nedelje u potpunosti biti završen rad na 24 predmeta spornih privatizacija u Srbiji” i da će “tužilaštvu ostati da se izjasni još o četiri predmeta, a, inače, što se tiče predistražnog postupka, svi će biti u potpunosti završeni”.
– U nekim slučajevima podignut je optužni akt ili optužnica, u nekim nije bilo osnova, ali sve ćemo potpuno jasno reći, rekao je Vučić i podvukao da vlada time pokazuje spremnost “da se uhvati ukoštac sa velikim važnim slučajevima koji su imali i nemale političke konotacije”.
Međutim, ta spremnost da se okonča istraga u predmetima u kojima je država oštećena za 7,7 milijardi evra je očigledno izostala. Nijedan proces nije doveden do kraja. Krivičnog dela nema u 11 od 24 sporna predmeta. Javnost i dalje ne zna koji su to predmeti u pitanju, kao ni da li su započeti i dokle su stigli sudski procesi u ostalim slučajevima. Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kaže za Danas da nije prvi put da Evropska komisija, koja takođe čita izveštaje Saveta, ukazuje vladi na neophodnost saradnje sa ovim antikorupcijskim telom, ali da se to do sada nije desilo.
– Vlada se ponaša kao da ne postojimo. Nijedna vlada do sada nije zakazivala sastanak sa nama, niti je pokazivala zainteresovanost za naše izveštaje. Vlade su se od početka postavljale kao da smo mi na suprotnim stranama. Mi smo preventivni organ koji treba da radi sa ministarstvima i vladom i da ukazuje gde je problem korupcije – ukazuje Vasilić. Ona dodaje da već tri godine Savet radi u krnjem sastavu, a da vlada ne želi da imenuje nove članove. Naša sagovornica napominje da to čak i ne moraju biti kandidati koje je Savet predložio, ali da vlada nije zainteresovana da ovaj problem reši. Na pitanje koliko smo ogrezli u korupciji, naša sagovornica odgovara – mnogo.
– To je veliki problem našeg društva. Mi smo u redovnim izveštajima ukazivali na konkretne probleme, ali su izveštaji ostajali u fiokama. Prvenstveno smo stavljali primedbe na donošenje zakona. Oni se uglavnom donose po hitnom postupku, veoma nestručno i sa brojnim koruptivnim elementima. Ukazivali smo na problem u vezi sa Zakonom o privatizaciji, ali naše sugestije nisu usvojene. Nažalost, desilo se ono što smo predvideli. Koruptivan je i Zakon o stečaju, ali niko nije bio zainteresovan da čita naše izveštaje – kaže Vasilić. To je, kako ističe, jasan dokaz da korupcija dolazi od samog vrha države.
Korupcija prožima i medijsku scenu Srbije, o čemu je Savet za borbu protiv korupcije takođe upozoravao u svojim izveštajima. Ne postoji transparentnost vlasništva kao ni način finansiranja većine medija u Srbiji, što otvara vrata cenzuri i autocenzuri, pa se o problemu korupcije na suštinskom, državnom nivou gotovo i ne govori, već se navode pojedinačni slučajevi, najčešće u zdravstvu, koje se u javnosti percipira kao najkoruptivniji sektor u državi.
Janković: Zakoni mrtvo slovo
Institucija Zaštitnika građana je takođe u svojim izveštajima ukazivala na problem korupcije, ali oni u poslednje dve godine čak nisu ni razmatrani u Skupštini Srbije. Zamenik ombudsmana Miloš Janković kaže za Danas da u Srbiji postoji pravni okvir koji uređuje problem borbe protiv korupcije, ali da vrlo često zakoni ostaju samo “mrtva slova na papiru”.
– Pomaci u borbi protiv korupcije nisu načinjeni, iako postoje tela koja se time bave. Sve poluge vlasti treba da daju maksimalan doprinos da se iskoreni korupcija – to su pre svega pravosudni organi i policija – ukazuje Janković. Na pitanje zašto se antikorupcijski zakoni ne primenjuju, naš sagovornik kaže da je to zato što u Srbiji ne postoji suštinska podela vlasti, o čemu je Saša Janković često govorio.
– Nadležni organi koji bi trebalo da se bore protiv korupcije, ili zaštitom ljudskih prava, to ne ostvaruju na pravi način. Da bi se sprovela adekvatna borba protiv svih negativnih pojava u društvu, potrebno je da postoje institucije koje su jake i nezavisne od političke volje. Autonomija, odnosno nezavisnost organa u Srbiji nije na onom nivou koji je dovoljan da bi se obezbedila određena efikasnost u borbi sa pojavama kao što je korupcija – ističe Janković.
Korupcija na endemskom nivou
Organizacija Transparentnost Srbija nedavno je predstavila Indeks percepcije korupcije po kom se rangiraju države po percepciji korupcije u javnom sektoru. Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok (72. mesto od 176 zemalja). Srbija je na ovom nivou od 2008. godine.
Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je rezultat kao prilično onespokojavajući, navodeći da se, po nekim stručnjacima, korupcija na takvom nivou smatra endemskom u nekom društvu. Izvršni direktor TS Nemanja Nenadić je, pominjući sud i tužilaštvo, ukazao da nema velikih slučajeva takozvane korupcije na visokom nivou, koji bi bili pravosnažno okončani. On je naglasio da je potrebna depolitizacija javnog sektora, da se otkloni i umanji taj uticaj, za početak od imenovanja i postavljenja rukovodilaca, direktora javnih preduzeća, rukovodilaca zdravstvenih ustanova i škola.
Бриселски споразум био добар, жао ми је једино што до сада није имплементиран, казао је Роберт Купер, пензионисани британски дипломата, некадашњи посредник у преговорима Београда и Приштине*, за Радио Слободна Европа.
Он је коментарисао оснивање Заједнице српских општина и рекао да према споразуму Срби имају право на важна овлашћења:
„Треба подсјетити да општине на Косову** имају велика овлашћења. Када је ријеч о сјеверу Косова, битни дјелови Споразума предвиђају додатне ингеренције, у смислу именовања у области судства, полиције, итд. како би обезбиједили да, у случајевима када особа српске националности изађе пред суд, постоје судски посленици који се налазе на челу суда који говоре српски језик и који долазе из српске заједнице. То су веома важна овлашћења.“
Он је навео да никада није сувише марио да питање признања независности Косова* од стране Србије:
„Лично, никада нисам сувише марио за питање признања независности Косова* од стране Србије. У ЕУ постоји пет држава – чланица које, из различитих разлога, не признају независност Косова и све оне се понашају на различите начине. Грчка не признаје независно Косово*, али са њим има веома добре односе. То је по мени веома разумно.“
*Приштина – сепаратистичка влада лажне државе Косово
**Косово, привремено окупирана јужна српска покрајина
Иако народ више није заинтересован за велике политичке теме, територију и националну част, постоји један разлог због ког би требало да схвати да Србија не сме да уђе у ЕУ. Тај разлог је економија. Европска унија није место на ком вам неко даје новац да бисте имали добре плате и пензије или радно место. То је, сем што је бирократски хиперорганизам, заједничко тржиште. Заједничко тржиште погодује онима који имају шта на њему да продају, а никако онима који могу само да купују, а уз то немају пара, већ се задужују. Пошто сваки дуг мора да се врати, а пара нема, иду приватизације и пљачке националних ресурса.
О свему овоме, копредседник УО СКК, Остоја Симетић. Погледајте и поделите! Нека се чује!
Srbija će u ponedeljak otvoriti poglavlja 26 i 20 u pristupnim pregovorima s EU, potvrđeno je danas na sastanku ambasadora država članica EU u Briselu. To su poglavlja o kulturi u obrazovanju, 26, i o preduzetništvu i industrijskoj politici, 20.
Malta, predsedavajuća Savetu EU, zakazala je za ponedeljak, 27. februar, međuvladinu konferenciju Srbije i EU.
Očekuje se da će Poglavlje 26 biti odmah i privremeno zatvoreno budući da u tim oblastima nema zajedničkih EU kriterijuma, odnosno merila za zatvaranje.
Srbija je, zaključno s potvrđenim poglavljima 20 i 26, u dosadašnjim pregovorima otvorila osam, a privremeno zatvorila dva od ukupno 35 poglavlja.
Beograd je Poglavlje 26 trebalo da otvori još u decembru, zajedno s poglavljem 25, o nauci i istraživanju, koje je istog dana i privremeno zatvoreno, ali je tada to blokirala Hrvatska. Zagreb je svoj stav promenio sedam dana kasnije.
EU je za prekogranične i transnacionalne projekte u kojima Srbija može da učestvuje izdvojila 284 miliona evra za budžetski period 2014-2020, a u Beogradu je 23. februara održan Četvrti regionalni forum na kojem su zemlje Zapadnog Balkana razmatrale mogućnost da se ova sredstva što više i korisnije iskoriste. Škole, bolnice, igrališta, pozorišta, podsticanje turizma i prevencija poplave među glavnim su projektima koji se finansiraju iz programa prekogranične saradnje.
Za budžetski period 2014-2020. Srbija najviše novca ima na raspolaganju za saradnju sa Rumunijom - 74,9 miliona evra, rečeno je u Kancelariji za evropske integracije, uz napomenu da je reč o novcu za koji se moraju osmisliti projekti da bi se povukao, i koji se deli između zemalja učesnica.
Sledi budžet za saradnju sa Mađarskom - 65,1 milion evra, sa Hrvatskom- 34,2 miliona, Bugarskom - 28,9 miliona evra, Bosnom i Hercegovinom - 14 miliona evra, i Crnom Gorom - 8,4 miliona, i sa Makedonijom - više od 4 miliona.
Pored toga, Srbija učestvuje i u programima transnacionalne saradnje, odnosno Jadransko-jonskoj inicijativi za koju je namenjen 15,7 miliona evra i saradnja Dunav 19,8 miliona.
Ministarka za evropske integracije Jadranaka Joksimović rekla je na skupu da ovaj vid saradnje donosi konkretnu korist građanima, pa time i povećava podršku građana evropskim integracijama, ali da doprinosi i izgradnji odnosa u regionu.
Potrebno je jačanje kapaciteta u državnoj administraciji i u lokalnim samoupravama kako bi se sredstva još uspešnije koristila, rekla je Joksimović.
U Kancelariji za evropske integracije novinarima je rečeno da je u prethodnom sedmogodišnjem budžetskom periodu za prekograničnu i transnacionalnu saradnju u kojoj učestvuje Srbija bilo izdvojeno oko 180 miliona evra, od čega je u Srbiji iskorišćeno oko 80 miliona evra. Novac za ovaj budžetski period još uvek se koristi.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport (Michael Davenport) naveo je da je jedan od pokazatelja uspeha ovih programa činjenica da uvek ma mnogo više prijava od mogućnsoti za finansianje.
Naveo je da je reč o projektima koji se sprovode van glavnih gradskih centara, u područjima koja nekad nisu dovoljno zastupljena u projektima, i koji donose konkretnu korist poput obnovu škola, pozorišta, dečijih igrališta.
Devenport je rekao da je "impresioniran" i razvojem turizma zahvaljujući ovim fondovima što se, kako je rekao, vidi i po pokazateljima o turizmu. Ovi fondovi se koriste i za prevenciju poplava, koje su 2014. pogodile Srbiju i druge zemlje regiona, naveo je on.
Na skupu su učestvovali predstavnici zemalja kandidata za EU i potencijalnih kandidata iz regiona, sa kojima Srbija sarađuje u prekograničnoj saradnji, kao i predstavnici Evropske komisije, a novinarima je dozvoljeno da budu samo na uvodnim govorima.
Štampa na nemačkom jeziku piše o Balkanu i Srbiji: Noje cirher cajtung bavi se pitanjem: zašto u Srbiji nema demonstracija poput onih u Rumuniji, a list Tagespost analizira kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika.
„Za građane sa prostora bivše Jugoslavije bilo je prilično porazno to što je Rumunija mnogo pre njih uspela da postane članica Evropske unije“, piše Andreas Ernst za švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung, uz objašnjenje da su se Jugosloveni do izbijanja ratova 90-ih godina osećali daleko naprednijim od Rumuna. „Ali, otada je mnogo vode proteklo Dunavom (...) Jugoslavija se raspala, a oni koji iz njenih zemalja-naslednica sada gledaju prema Istoku, mogu da vide kako se Rumuni bune protiv vlade koja pravnim trikovima hoće da oslobodi korumpirane političare krivičnog gonjenja.“
„To izaziva divljenje i čak zavist. U Bosni i Hercegovini se svi sećaju demonstracija iz februara 2014. Hiljade ljudi su protestovale zbog korupcije i kriminalne privatizacije. Nastao je pokret građana koji su se redovno sastajali – proleće se osećalo u vazduhu. A onda je nekoliko političara podnelo ostavke i otada ponovo vlada tišina u maglovitim dolinama Bosne. I iz Crne Gore, Kosova i Makedonije, mnogi gledaju ka Rumuniji i pitaju se: kako to u Bukureštu funkcioniše ono što u Podgorici, Prištini ili Skoplju, ne ide?“
„Možda ipak i mnogo kritikovana Evropska unija tu ima ulogu. Mnoge stvari kojima su se Rumuni nadali pristupajući EU, nisu se ispunile. Ali, Rumuni su razumeli da kao građani Unije pripadaju zajednici prava i da ne moraju da dopuste da im radi ko šta hoće. Čitav niz hrabrih državnih tužilaca i sudija svoj posao shvata ozbiljno i oni su počeli da menjaju svoju zemlju. Nešto zapadnije, u Srbiji, od toga nema ni traga. Tamo satirični magazin Njuz moli Rumune da demonstriraju tiše – da bi Srbi imali miran san“, piše Andreas Ernst.
„Bratski rat u kući srpskog nacionalizma“
Nemački dnevnik Tagespost je objavio tekst čiji se autor Štefan Bajer bavi pitanjem: zašto srpski premijer Aleksandar Vučić, „koji je kao šef vlade neosporno jak čovek Srbije“, želi da sa (predsedničkog) trona potisne svog nekadašnjeg prijatelja (Tomislava Nikolića). „U jednoj popularnoj, ali i površnoj, analizi, smatra se da je u pitanju orijentacija Beograda prema Evropi ili prema Rusiji. Što podstiče i činjenica da Nikolić ne krije svoje divljenje za Rusiju i odbojni stav prema Evropi, a da se Vučić prezentira kao bivši nacionalista koji je konvertirao u Evropljanina“.
No, „ključ je u Vučićevoj primedbi da bi pobeda nekog opozicionog kandidata destabilizovala Srbiju, jer su ti kandidati „zlikovci i lopovi“. Vučić smatra da je moguće, pa čak i verovatno, da bi Nikolić izgubio trku protiv nekog od izazivača – i zato se sam kandidovao“. U nastavku autor opisuje Vojislava Šešelja kao najjačeg izazivača. „Tu se radi o bratskom ratu u kući srpskog nacionalizma. Ali i o osveti jednog fanatika koji je čitavog života verovao u nasilje, nad svojim nekadašnjim sledbenicima, koji su bili dovoljno pametni da izaberu put diplomatije“, piše Tagespost.
Tema: 
