Pa mogli smo taj Zimbabve sankcionisati bar Al možda su oni podržali nas za  UNESCO ko zna

И Приднестровље извадили из нафталина само због нас. 

rusija njih zulja rusija.
rusija je vazan razlog sto su rumunija i bugarska uopste primljeni u uniju.

jebes kosovo, za rusiju ce nas da pitaju

Керн: Европа не сме да препусти Балкан, што брже приступање Србије


Аустријски канцелар Кристијан Керн сматра да Европа не сме да препусти Западни Балкан другима, додајући да се "на том терену" и Турска и Русија боре за утицај.

Кристијан Керн је у интервјуу бечком дневнику Курир, одговарајући на питање да ли је за њега замисливо ширење ЕУ, рекао да је за Унију од највећег интереса оно што се догађа на Балкану.

"Ми видимо да се Турска тамо бори за освајање терена, вехабијска струја и Руси су, такође, заинтересовани да добију на утицају. Европа не сме препустити тај терен другима. То за мене значи што брже приступање Србије", нагласио је Керн, додајући да је њему замислив и пријем Албаније.

Он, како каже, има "веома позитивне емоције према Европи", али додаје да европске вредности више нису нешто што се подразумева већ се за њих мора борити.

"Сећам се када смо посећивали родбину у Чешкој и Словачкој или када смо путовали у Италију. Европа значи да нема граница, претреса на царини. Емоције после Трампа показују нам да је Европа заједница вредности која се заснива на демократији, владавини права и људског достојанства. Међутим, то све више није нешто што се подразумева, и морамо се за то борити", поручује Керн.

Додао је да је мигрантско питање највећи проблем са којим се данас Европа суочава, оценивши да је пут до решења тежак.

Керн је указао да је након референдума о Брегзиту на Генералној скупштини УН имао утисак да многи сажаљевају Европљане под мотом "Европе неће бити још дуго".

"Међутим, ми смо најуспешнији економски простор света. Испред смо Кине и САД, и било би добро да имамо више европског самопуздања, сматра Керн.

На констатацију да је још актуелни председник САД Барак Обама упозорио на национализам он је истакао да између Доналда Трампа, Брегзита, Марин ле Пен и Слободарске партије Аустрије (ФПО) постоји директна веза.

Све више људи ради послове од којих више не може живети а просечне плате падају зато што расте број људи који више нису у класичном радном односу, подсетио је Керн и нагласио да притом десничари нуде само обећања, а не и одговоре на ове проблеме.

Керн – ватрени аустријски Европљанин

Упитан да ли Турска, ако се врати владавини права, има место у Европи рекао је да демократска Анкара има место у Европи, али не и по сваку цену у ЕУ.

"То би водило ка екстремним економским проблемима. Већ данас се боримо са ширењем ЕУ на исток, који је оптеретио наше тржиште рада. Када је реч о Турској са 80 милиона становника, нисмо у стању да савладамо пријем", нагласио је канцелар.

Указао је да ЕУ недостају ефикасни механизми одлучивања, и да је други проблем у еврозони, где нема прави концепт, те да сада, због евра, постоји још већи диспаритет између запада и југа.

Према његовом мишљењу, Брегзит ће послужити као катализатор, додајући да ће многима бити јасно зашто земље подржавају ЕУ и рекао да је он ватрени "аустријски Европљанин".

У Европи је, како истиче, неопходно више лојалности и солидарности која је у опадању.

На питање да ли је Русија партнер ЕУ, Керн је нагласио да је Москва важан економски партнер, са којом је много шта повезује и којој је Аустрија, историјски гледано, за много тога захвална.

"Економски гледано било би важно да се укину санкције. Оне треба да буду преиспитане. Међутим, очување европских вредности мора бити вредније од краткорочног економског успеха", навео је Керн.

На могућност да Марин ле Пен победи на председничким изборима у Француској Керн указује да, ако у једној од кључних земаља ЕУ десничарски демагози преузму власт, долази до великог проблема.

"Економска штета коју неко као Ле Пен може направити не може се ни проценити. За нас би то значило велики губитак благостања, и Европа и Аустрија би биле сиромашније", оценио је аустријски канцелар.

oni su mislili da je to sto imaju da ponude svetu kvalitetno i konkurentno...

ispace niti da je kvalitetno a po najmanje konkurentno...

Поповић: Прекинути бриселски дијалог до Трампове инаугурације


Председник Српске народне партије Ненад Поповић позвао је Владу Србије да прекине дијалог Београда и Приштине и примену Бриселског споразума на КиМ до успостављања нове америчке администрације на челу са Доналдом Трампом, јер је уверен да ће се тада однос САД према Србији променити.

Ненад Поповић сматра да Београд треба да одбаци нове споразуме које нуде Брисел и Приштина и да одустане од примене постојећих споразума јер они, како оцењује, наносе штету српским државним и националним интересима и угрожавају територијални интегритет и суверенитет Републике Србије на Косову и Метохији, наводи се у саопштењу председника СНП.

"Уверен сам да ће се после 20. јануара, када ће бити инаугурисан нови председник САД Доналд Трамп, однос САД према Србији променити и зато Влада не треба да жури са испуњавањем обећања које је дала појединим политичарима из бриселске и вашингтонске администрације чије су позиције и утицај маргинални после пораза Хилари Клинтон на председничким изборима у САД", рекао је Поповић.

Замрзавањем учешћа у преговорима у Бриселу, влада би, указује Поповић, послала поруку да ће своју политику по питању КиМ убудуће водити у оквирима међународног права и Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Влада би на тај начин демонстрирала и пуно разумевање политичких процесау Европи и свету, а који, како оцењује Поповић, неминовно воде ка распаду "неодрживих политичко-војних савеза ЕУ и НАТО и повратку изворној политици Европе суверених нација".

EU i rušenje demokratije u Srbiji


Da li je Evropska unija, zarad ekonomskih reformi, sprovođenja sporazuma sa Prištinom i regionalne stabilnosti, spremna da Srbiji oprosti gušenje slobode izražavanja, političke uticaje na sudstvo, visok stepen korupcije? Ranije bi te stvari sigurno predstavljale povod za “zatezanje odnosa” sa zapadom, ali danas su stvari nešto drugačije. Šta kažu podaci, a kako ih predstavljaju zvaničnici?

Srbija je od Evropske komisije dobila pohvale za sprovedene ekonomske reforme i ulogu u regionu, ali se kao problematični navode ograničavanje slobode medija, politički uticaj na policiju i pravosuđe, raširenost korupcije…

I pored toga što državni zvaničnici skoro svakog dana ponavljaju kako napredujemo ka Evropskoj uniji, ocene iz izveštaja govore malo drugačije. Naime, Srbija je ove godine dobila lošiju ocenu napretka nego prethodne, o čemu je Istinomer već pisao. Urpkos tome, prilikom preuzimanja izveštaja o napretku u Vladi Srbije, premijer Aleksandar Vučić je ponovio da pridruživanje Uniji ostaje strateški cilj Srbije.

(Tanjug, 9. 11. 2016. godine)
“Srbija jeste na evropskom putu, želimo da budemo deo evropskog društva…”
Međutim, ukoliko izjave premijera Vučića suočimo sa svim onim što u piše u izveštaju o napretku, moramo da se zapitamo zašto, sve žureći u Evropu, neke obavezne delove tako uporno preskačemo?

Najbolji primer je svakako oblast slobode izražavanja, u kojoj već dve godine Srbija, prema oceni Evropske komisije, nije ostvarila nikakav napredak.
“Jedina stvar koja je u ovom momentu neupitna i oko koje nema spora unutar Unije jesu evropske vrednosti, a one se pre svega odnose upravo na pomenuta pitanja i zato će očekivati da i države kandidati njima posvete posebnu pažnju. S druge strane, ona su i u fokusu našeg ozbiljnog rada. Nismo ni sami zadovoljni nivoom razvoja u ovim oblastima, ali radimo da ga poboljšamo”, objašnjava Miščević.
Zanimljivo je da se su zamerke iz prošlogodišnjeg izveštaja skoro pa prepisane, što znači da Vlada Srbije za godinu dana nije učinilia ni najmanji korak kako bi poboljšala položaj novinara i osnažila medije. Čak, naprotiv.

Loš položaj medija uočen je i u vreme predizborne kampanje, jer Komisija konstatuje da izveštavanje nije bilo fer, da su državne funkcije zloupotrebljavane zarad postizanja stranačkih ciljeva, kao i da je postojala “neosnovana prednost vladajućih partija”. Takođe, već drugu godinu zaredom Komisija upozorava da Srbija nije usvojila preporuke OEBS-a koje se odnose na poboljšanje izbornog procesa. Svi ovi podaci navode na pitanje kako Srbija u praksi ostvaruje i onaj minimalni demokratski kriterijum, a to su slobodni i fer izbori? Podsetimo, nakon vanrednih parlamentarnih izbora i vlast i opozicija tvrdili su da su izbori bili neregularni i da će zahtevati od Narodne skupštine da ispita sve okolnosti u vezi sa tim. Međutim, sve je to ostalo samo najava i sa jedne i sa druge strane. Vladajući SNS je čak podneo i predlog za osnivanje Anketnog odbora u Skupštini Srbije, od koga je, kasnije, u tišini – odustao.

Zanimljivo je i da Evropska komisija, uprkos kritikama na račun Srbije u oblasti pravosuđa i vladavine prava u izveštaj nije unela slučaj koji možda i najbolje oslikava trenutno stanje u kom se pravna država nalazi – rušenje pod fantomaka u Savamali. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport to objašnjava činjenicom da se Evropska komisija ne bavi pojedinačnim slučajevima.
(Kurir, 25.11.2016. godine)
“Izveštaj EK ne navodi pojedinačne slučajeve, posebno kada je taj slučaj pred pravosudnim organima. Ali ova delegacija prati šta se događa sa tim slučajem i Brisel se redovno o tome izveštava.”
Sa Davenportom je saglasna i glavna pregovaračica Srbije Tanja Miščević, koja takođe tvrdi da Evropska komisija u izveštaj ne unosi pojedinačne slučajeve, jer je jako teško da za svaku oblast koju ocenjuje navodi primere.

Međutim, neki slučajevi pronašli su svoje mesto u izveštaju. Tako se 2015. godine govorilo o spornim događanjima tokom Parade ponosa kada je pretučen Andrej Vučić, a primera ima čak i u ovogodišnjem izveštaju, u kom se navodi da je potrebno razjasniti “pravni status novinske agencije Tanjug i uskladiti ga sa postojećim zakonodavstvom”.

Na pitanje kako je moguće da se o ovim stvarima u izveštaju moglo govoriti, a da za Savamalu nema mesta, Miščević kaže da su u pitanju “usamljeni slučajevi” i da je Parada ponosa specifična jer pokazuje stanje prava LGBT zajednice u državi.

Danijela Božović iz Centra za evrospke intergacije Beogradske otvorene škole kaže da objašnjenje da se slučaj Savamala nije našao u izveštaju zbog činjenice da se Evropska komisija po pravilu ne bavi pojedinačnim slučajevima nije prihvatljivo i nije u potpunosti tačno.
“Međutim, iako Savamala nije eksplicitno pomenuta, ona indirektno jeste predstavljena u izveštaju koji na više mesta ističe da postoje problemi u vladavini prava, zakonitom radu organa javne vlasti, poštovanju ljudskih prava i pravne sigurnosti građana”, tvrdi Božović.
Dodaje i da najviše treba da nas zabrinu činjenice i brojke koje se odnose na stanje demokratije i vladavinu prava.
“Činjenica da je Unija okrenuta svojim unutrašnjim problemima i da politika proširenja nije prioritet, a u okolnostima zategnutih odnosa u regionu, EU toleriše narušavanje nekih od osnovnih principa demokratije i vladavine prava zarad mira kako u Srbiji, tako i ostalim zemljama Zapadnog Balkana”, upozorava Božović.
Za razliku od nje Tanja Miščević tvrdi da Evropa nikada neće žmuriti pred ugrožavanjem demokratije i vladavine prava.

I pored toga što u izveštaju neosporno postoje delovi koji oštro kritikuju Srbiju u oblasti slobode medija i nezavisnosti pravosuđa, evidentno je da se iste zamerke ponavljaju iz godine u godinu, a da Srbija po tom pitanju nije učinila ništa. Reakcije iz Brisela su izostale, a u međuvremenu Vlada Srbije evropske integracije izgleda da posmatra kao tanjir sa koga, kada obavi ono što spada u obavezni meni – može da uzima samo ono što joj se dopada.

EU traži zatvaranje Rusko-srpskog humanitarnog centra


Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Evropska unija traži da Srbija zatvori Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu kao uslov za ulazak u EU.

Lavrov je u intervjuu za Sputnjik rekao da EU Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu smatra "špijunskim gnezdom i pretnjom za bezbednost".

"Poznato nam je, pošto u EU ima mnogo zemalja i nema tajni, da Brisel traži od Srbije da zatvori taj centar ako hoće u EU", rekao je Lavorv.

Rusija, prema pisanju moskovskog lista Komersant, traži da Rusi dobiju diplomatski imunitet, analogan pravima koje imaju vojnici NATO pri kretanju po teritoriji Srbije, ali Beograd odlaže donošenje odluke, bojeći se problema u odnosima sa EU, gde se oštro protive davanju diplomatskog statusa, smatrajući to korakom do pravljenja vojne baze.

Šef ruske diplomatije koji boravi u poseti Srbiji rekao je za Sputnjik da EU traži od Srbije da se "ponaša onako kako se ponaša rukovodilac Crne Gore koji je naprosto prekršio sve svoje obaveze, svoja obećanja, izdao Rusiju, iako mu Rusija nije učinila ništa loše".

Lavrov je rekao da EU "ćuti" o tome da je tokom postojanja Rusko-srpskog humanitarnog centra od mina očišćeno više od četiri miliona kvadratnih metara i deminirano oko 1.500 mina i ostalih eksplozivnih naprava, kao i o tome da je taj centar pružao pomoć u gašenju požara na jugu Evrope, uključujući zemlje EU.