Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je danas predlog rezolocije o Srbiji za 2015. godinu sa 50 glasa za, dva glasa protiv i četiri uzdržana.

U predlogu rezolucije o Srbiji traži se da se što pre otvore ključna poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom.

U dokumentu koji je usvojen danas, pozdravljaju se mere kojima se Srbija priprema za pregovore o članstvu s Evropskom unijom i posebno akcione planove za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, pravdi i temeljnim slobodama.

Evropski parlamentarci pozivaju vlasti u Beogradu da odlučno nastave sistemske i društveno-ekonomske reforme i naglašavaju i važnost pripreme za otvaranje poglavlja 32 o finansijskoj kontroli i 35 koje se tiče normalizacije odnosa s Prištinom.

Ukloniti politički uticaj na sudsvo

U nacrtu rezolucije posebno se podvlači da je važno već početkom ove godine otvoriti poglavlja 23 i 24, budući da su to poglavlja presudna za reforme pravosuđa i osnovnih prava, uz opasku da se mora ukloniti politički upliv na sudstvo.

U prethodnoj raspravi o nacrtu rezolucije o Srbiji u Spoljnopolitičkom odboru je podvučeno da je otvaranje poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije s EU važan korak na evropskom putu Srbije i da predstavlja "veoma zasluženo uvažavanje napretka koji je ostvaren", kako je to ocenio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister.

Ključno je da se zakoni i reforme sprovedu u delo, ističe se u nacrtu rezolucije. Takođe se "pozdravlja napredak Srbije u stvaranju uslova za privređivanje kroz smanjivanje budžetskog deficita i reforme radnog prava i politike zapošljavanja".

Pospešiti klimu za investicije

Evropski parlament "podstiče srpske vlasti da pospeše klimu za investicije, naglašava važnost brze restrukturacije javnih preduzeća" i poziva Srbiju da zakone o državnim subvencijama usaglasi s pravnom tekovinom EU.

Evropski parlamentarci takođe odaju priznanje Srbiji za konstruktivan pristup rešavanju imigracione krize i u dostavljenim amandmanima traže da srpske vlasti delotvorno sprečavaju dalji odlazak u EU migranata koji nemaju osnova da dobiju azil.

Prilagoditi spoljnu politiku, uključujući i onu prema Rusiji

Oni "pozivaju Srbiju da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku usaglase s politikom Unije, uključujući politiku prema Rusiji".

U nacrtu rezolucije se ukazuje na izvestan napredak u bici protiv korupcije, uz usvajanje zakona o zaštiti uzbunjivača i ističe nužnost okončanja pravosudnih postupaka za korupciju, uključujući slučajeve na visokom nivou.

Udvostručiti napore u borbi protiv korupcije

Srpske vlasti, kako se navodi, treba da "udvostruče napore u bori protiv organizovanog kriminala, što mora da urodi konačnim presudama, što je i predviđeno akcionim planom za poglavlje 24".

Parlament EU podvlači važnost slobodnog rada ombudsmana i nezavisnih tela i "izražava zabrinutost zbog odsustva napretka u poboljšanju stanja na polju slobode izražavanja i slobode medija".

U dokumentu se naglašava "uznemirenost zbog nasilja nad novinarima i pretnji u obavljanju njihove profesije".

Istražiti napade na novinare

Evropski parlament "poziva vlasti da istraže napade na novinare i ponovo podvlači da se mora obezbediti potpuna primena novih zakona o medijima", uz uvid u vlasništvo i finansiranje medija.

U amandmanima koji će biti ugrađeni u nacrt rezolucije se izražava "zabrinutost zbog nedoslednog sprovođenja budžetskog zakona i političkog uplitanja u nezavisnost medija".

Više hrvatskih, mađarskih, bugarskih i rumunskih poslanika su podneli amandmane u kojima tvrde da se nedovoljne štite prava manjina u Srbiji. U rezoluciji se naglašava potreba bolje zaštite prava manjina.

Takođe se kaže da "kulturna raznolikost Vojvodine doprinosi identitetu Srbije" i naglašava da "autonomija Vojvodine ne može biti dovedena u pitanje, a zakon o sredstvima Vojvodine mora biti usvojen bez odlaganja, kao što predviđa ustav".

Srbija predana normalizaciji odnosa s Prištinom

U nacrtu rezolucije pozdravlja se volja koju Srbija i dalje pokazuje u normalizaciji odnosa s Kosovom i sprovođenju važnih sporazuma, poput onoga od 25. avgusta 2015. godine o stvaranju Asocijacije/Zajednice opštine sa srpskom većinom".

U tom dokumentu koji na plenarnom zasedanju još treba da potvrdi Evropski parlament, ističe se volja Beograda da do kraja sprovede i sporazume o energiji, telekomunikacijama i mostu u Kosovskoj Mitrovici i ukazuje na dostignuća na drugim poljima.

"Evropski parlament poziva Srbiju i Kosovo da odustanu od svih negativnih poruka, krenu ka potpunom sprovođenju u dobroj veri dosad zaključenih dogovora i nastave s odlučnošću proces normalizacije", navodi se u tekstu.

Evropski parlamentarci "ohrabruju Srbiju i Kosovo da utvrde nova područja dijaloga, što će pospešiti život stanovništva i srediti u potpunosti njihove odnose".

U dokumentu Evropskog parlamenta se "izražava nada da pitanje odbacivanja molbe Kosova za članstvo u Unesko neće zakočiti dijalog".

U amandmanima koje su podneli izveštač Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček i još neki poslanici se naglašava da Srbija mora u potpunosti normalizovati odnose s Prištinom pre nego što okonča pregovore o članstvu s EU.

Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, pozdravio je usvajanje nacrta rezolucije o Srbiji i naglasio da je to od vitalnog značaja, kako za proces pristupanja Srbije EU, tako i i za kredibilitet same Evropske unije.

"Ovom odlukom pokazalo se da velika većina članova Evropskog parlamenta podržava Srbiju na njenom evropskom putu", saopštio je Mekalister, podsećajući da je odluka doneta sa 50 glasa za, dva glasa protiv i četiri uzdržana.

Kako je rekao, u formalnom smislu, Evropski parlament ima jednu veoma jasnu ulogu: to telo treba da glasa kvalifikovanom većinom na kraju pristupnih pregovora, kako bi se omogućila ratifikacija ugovora o pristupanju.

O Rezoluciji će se najverovatnije, kako se dodaje u saopštenju, raspravljati i glasati u plenumu 3. i 4. februara.

Izvor: Blic

Koja poruka EU šalje Srbiji sa tim predlogom rezolucije ? Što pre "ubaciti" tzv. Kosovo u Ujedinjene nacije .

ne bas ali skoro.
a onda verovatno i to

A kakve poruke EU treba da salje????
Cilj je da se evropa ucini stabilnim, nazalost tu spada i kosovo a i albanija a itekkao i turska, osim ako vi praznoglave srbende ili ti placenici KGB-a ne zelite da ratujete i pobedite tih "par" zemalja ili pokusavate nas srbe da naterate da opet branimo evropu preko nase grbace???????
Daleko vam kuca izdajnici ruski!

EU odložila otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom


BRISEL - Otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom je odloženo pošto o tome nije postignuta saglasnost ni na današnjem sastanku radne grupe Saveta ministara EU za Zapadni Balkan, rekli su novinarima izvori u Savetu ministara EU.


Evropska unija otvorila je novo poglavlje u pregovorima o članstvu s Ankarom.

Novo poglavlje u pregovorima s Turskom otvoreno je u sklopu sporazuma o sprečavanju ilegalne imigracije. To je 16. otvoreno poglavlje i tiče se budžetskih i finansijskih odredbi.

Otvaranje ključnog poglavlja 23 o vladavini prava u pregovorima EU sa Srbijom je pomereno možda za juli ili septembar prevashodno zbog otpora Hrvatske koja traži da Srbija povuče regionalnu nadležnost srpskog suda za ratne zločine, obezbedi automatski broj poslanika za hrvatsku manjinu u srpskom parlamentu i u punoj meri uspostavi nedovoljnu, kako to smatra Zagreb, saradnju s Haškim sudom. Sve ostale članice EU smatraju da je Srbija ispunila sve uslove za otvaranje poglavlja 23. i 24. koja obuhvataju vladavinu prava i temeljne slobode, ali i Velika Britanija nije prenela svoj stav za utvrđivanje zajedničke pregovaračke pozicije EU iz tehničkih razloga, budući da posle referenduma o nezavisnosti u Britaniji sad radi vlada u ostavci.

Hrvatski premijer u ostavci Tihomir Orešković je u utorak u Briselu izjavio da se stav Hrvatske oko otvaranja pregovora EU sa Srbijom u poglavlju 23 nije promenio, uz tvrdnju da to što Hrvatska traži, traže i druge članice EU.

Zvaničnici u Savetu ministara EU su objasnili da su praktično sve ostale članice EU predočile Zagrebu da ta za Hrvatsku navodno sporna pitanja ne spadaju u "pravnu tekovinu" Unije, što je temelj za pregovore o članstvu, već da to treba rešavati odvojeno bilateralno.

Orešković je precizirao da je reč o tri uslova koji se odnose na nadležnost za suđenja za ratne zločine, pitanje zaštite manjina i saradnju s Haškim sudom.

Holandsko predsedništvo EU je nameravalo da do kraja svog mandata koji se završava 30. juna u ponoć otvori pregovore sa Srbijom u poglavljima 23 i 24, ali se ispostavilo da nema saglasnosti oko zajedničkog stava EU za poglavlje 23 - Pravosuđe i temeljna prava.

Zvaničnici u Briselu su prethodno naveli da je za ostale partnere u EU problem i to što je u Hrvatskoj pala vlada pa sad ostaje pitanje kakav bi stav mogla o svemu imati buduća hrvatska vlada, dok se na umu ima i "otopljavanje" u odnosima srpskog premijera i hrvatske predsednice, ali to se zasad nije odrazilo na hrvatske zahteve i uslove za otvaranje poglavlja sa Srbijom.

Pored ranijih zahteva oko pitanja manjina i naročito osporavanja regionalne nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, hrvatski predstavnici u EU sad potežu i pitanje odštete žrtvama u ratnim sukobima ’90-ih godina, s tvrdnjom da je za to odgovorna Srbija.

Rumunija i Bugarska takođe stavljaju izvesne više okvirne primedbe vezane za prava manjina u Srbiji, rekli su funkcioneri Saveta ministara EU.

Izvor: Novosti

пуна подршка чланицама еу у овој одлуци

Dačić: Turska i Crna Gora mogu, a mi ne? Sramota

- „Takva odluka je sramna, neshvatljiva i ponižavajuća za Srbiju. Ona je rezultat političke namere da se zaustavi ili uspori evropski put Srbije. Ona je otvoreni politički pritisak na Srbiju da odustane od svoje jasne politike zaštite državnih interesa - oštro je reagovao šef srpske diplomatije i najavio da će predložiti premijeru Aleksandru Vučiću da održi hitne konsultacije o daljim potezima u oblasti spoljne politike uoči Pariskog samita.

Dačić je podsetio da je Srbija ispunila sve što se od nje tražilo u procesu pregovaranja sa EU.

Srbija je, uz to, ključ regionalne stabilnosti i ulaže velike napore u reformama koje će stvoriti modernu evropsku zemlju, ukazao je Dačić i dodao: "Zato EU treba da prekine sa tragikomičnim objašnjenjima da nas blokiraju Hrvatska i Velika Britanija. Ne, blokira nas EU, jer me niko ne može ubediti da cela EU nije uticajnija od Hrvatske", primetio je ministar.

- Uostalom, ako će Hrvatska kao zemlja koja je počinila genocid nad Srbima u ustaškoj fašističkoj NDH, u kojoj se još prolama fašistički pozdrav, te ako će kao zemlja koja je proterala više od 200.000 Srba u akciji Oluja, vršeći etničko čišćenje, biti ta koja će biti merilo za ulazak u EU, onda se sa pravom postavlja pitanje idemo li u pravom smeru - zapitao je Dačić.

Ova odluka EU je neprihvatljiva za Srbiju i predložiću premijeru Vučiću da održi hitne konsultacije o daljim potezima u oblasti spoljne politike uoči Pariskog samita 4. jula, zaključio je Dačić.

Izvor: Blic

 

sramota je i to sto ti nisi tamo gde ti je odavno mesto

U sukobu sa realnoscu njihova iluzija nije prezivela...