trpaju oni njega i nas sa njim.
on uziva ali nama nije lepo...

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman kaže da Nemačka podržavaju otvaranje poglavlja 32 i 35 do kraja godine, i još dva poglavlja 23 i 24 početkom sledeće godine.

- Tokom prošle nedelje bilo je dosta razgovora u vezi sa Srbijomi Kosovom. Mnogo je zbunjenosti. U procedure pristupanja EU postoje veoma važne odrednice - rekao je Ditman.
 

On kaže da Nemačka razmatra dokle je Srbija stigla sa implementacijom sporazuma.
 
- Napravljena je zajednička platforma u skladu sa pregovaračkim okvirom i u skladu sa dogovorom iz 2014 godine. Nema novih uslova, i sve je u skladu sa onim što je već dogovarano. Međutim, tačna je potvrda o nužnosti dijaloga Beograda i Prištine. Tokom svih diskusija na ovu temu, činilo se da se zaboravlja suština onoga što je postignuto - normalizacija je vrlo uspešna priča - rekao je Ditman.

Prema njegovim rečima, važne stvari se još očekuju, poput finalizacije statusa ZSO.

- Obe strane moraju više da se angažuju, a mi pozdravljamo to što je premijer Srbije izrazio spremnost da se pregovori nastave. Mi smo spremni da u tome pomognemo.

Ditman je naglasio da proces pristupanja i normalizacije odnosa sa Prištinom moraju da se dešavaju paralelno, ali nije želeo da govori o nemačkom amandmanu (otvaranje poglavlja direktno zavisi od normalizacije i implementcje Briselskog sporazuma).

- Spremni smo da otvorimo poglavlja 35 i 32 do kraja godine - kaže Ditman.
 
U Beogradu će danas, u organizaciji Centra za savremene politike i Fondacije Konrad Adenauer, biti održana konferencija "Razumljivo o Evropi", na temu "Pristupni pregovori Srbije i normalizacija odnosa Beograda i Prištine".
 
Na Konferenciji će biti predstavljen i "Prikaz dijaloga između Beograda i Prištine" i infografik, koji prikazuje sve do sada održane runde dijaloga u Briselu i dogovore koji su u tom procesu postignuti.

Težište konferencije, kako se navodi u saopštenju organizatora, jeste Briselski dijalog Beograda i Prištine i njegov odnos prema procesu evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.

Na konferenciiji će, kroz tri tematske sesije, glavni akteri ovog procesa, stručnjaci i predstavnici civilnog društva razgovarati o različitim aspektima i fazama pregovaračkog procesa.

Konferenciju će otvoriti ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman, a uvodno izlaganje imaće istraživač na Londskoj školi ekonomije i politickih nauka (LSE) Džoana Hanson.

Među potvrđenim učesnicima su i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, oficir za vezu Beograda u Prištini Dejan Pavićević, poslanik u Skupštini Srbije i nekadašnji glavni pregovarač u tehničkom dijalogu Borislav Stefanović, zamenik predsednik kosovske vlade Branimir Stojanović, poslanik u kosovskom parlamentu Iljir Deda, predsednik Instituta Demokratija za razvoj Leon Malazogu i drugi.

Učesnicima će se obratiti i direktor Konrad Adenauer Fondacije u Beogradu Norbert Bekman-Dirkes i predsednik Centra za savremene politike Nemanja Todorović Sstiplija.

Diskusija je podeljena u tri sesije - "Od tehničkog do političkog dijaloga: počeci, obim i značaj dijaloga pre Briselskog sporazuma", "Sporazum u praksi: učestvovanje građana u sprovodenju Briselskog sporazuma", "Briselski sporzum: Ključna tačka u dijalogu Beograda i Prištine i njegov značaj za dalje pregovore. Koliko je važna implementacija Briselskog sporazuma za evropske integracije Zapadnog Balkana?".

Infografik i "Prikaz dijaloga izmedu Beograda i Prištine", u izdanju Centra savremene politike uz podršku Fondacije Konrad Adenauer, predstavništva u Beogradu imaju za cilj da pregovarački proces Beograda i Prištine predstave na vizuelni nacin, jednostavno i koncizno.

Konferencija će biti održana u hotelu Falkenštajner s početkom u 8.30 sati.

Izvor: Blic

Falkenstajner....

Pa jezik da slomis...

EU O NAPRETKU SRBIJE Devenport uručuje danas izveštaj Vučiću

Godišnji paket izveštaja o napretku država kandidata za članstvo u EU će biti održano danas u Spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta u Briselu, saopšteno je danas iz pres službe EP.



U saopštenju je navedeno da će izveštaje o napretku Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Turske i Kosova predstaviti komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han.
 
Javno predstavljanje paketa je dosad više puta bilo odlagano, a neizvesnost je trajala sve do juče popodne.
 
Iz Komisije dosad nije pruženo zadovoljavajuće objašnjenje zašto se objavljivanje paketa stalno odlaže, a većina analitičara smatra da Komisija pokušava da izbegne da zbog delova izveštaja o kršenju ljudskih prava u Turskoj pokvari odnose sa tom zemljom, jer je Turska strateški saveznik EU za rešavanje izbegličke krize.
 
Izveštaji će ove godine biti u drugačijoj formi od dosadašnje, a države kandidati će prvi put dobiti ocene od jedan do pet, u zavisnosti od napretka u pojedinim oblastima.

Kako je saopštila vladina Kancelarija za saradnju sa medijima sastanak Devenporta i Vučića će biti održan u Vladi Srbije.

Preuzeto sa ...

Evropski komesar za proširenje Johanes Han kaže da je vrlo uveren da će prva poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU moći da budu otvorena ove godine.

Han je u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta predstavio Paket proširenja - godišnje izveštaje Evropske komisije o Zapadnom Balkanu i Turskoj i naglasio da je "Srbija ostvarila krupne korake na putu ka EU što ju je približilo i otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja".

"Srbija je dovršila akcione planove (za poglavlja), postigla ključne sporazume sa Kosovom i bila je vrlo konstruktivna u razvijanju regionalne saradnje sa susedima, a pokrenula je i ambicioznu ekonomsku reformu", rekao je Han.

Evropski komesar je istakao i da "Srbija efikasno deluje u izbegličkoj krizi i relativno dobro izlazi na kraj sa prilivom izbeglca bez presedana".

"Očekujemo da Srbija odlučno krene napred u reformama, posebno u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanoog kriminala, uklanjanju diskriminacije kao i reformi javne uprave i ekonomije", naveo je evorpski komesar.

U predstavljanju godišnjeg izveštaja o napretku Srbije, Han je istakao da je takođe važno da Srbija održi isti nivo predanosti za dalji napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Izvor: B92

 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić Evropska komisija uvažila u izveštaju o napretku rezultate Srbije u 33 od ukupno 34 poglavlja.

U odeljku Izveštaja EK o napretku Srbije koji se bavi slobodom izražavanja ističe se da Srbija nije načinila napredak u prethodnoj godini.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport izjavio je da je Srbija za poslednjih 12 meseci načinila značajan pomak na putu ka EU, što odražava i danas objavljeni Izveštaj EK o napretku.

Kako je rekao, u Izveštaju se takođe ukazuje na potrebu za održavanje međuvladine konferencije u decembru kako bi bila otvorena prva pregovaračka poglavlja.

Davenport je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da se u Izvešaju naglašava da je Srbija napravila konkretan pomak u sprovođenju strukturnih reformi koje su počele da daju prve rezultate.

Poseban napredak je ostvaren na polju fiskalne konsolidacije.

"U Izveštaju se Srbija podstiče da održi ovaj tempo reformi i da ih nastavi, uključujući i restrukturiranje državnih preduzeća", rekao je on.

Srbija je u prethodnom periodu okončala rad na pripremama Akcionih planova neophodnih da bi bila doneta preporuka o otvaranju pregovaračkih poglavlja.

Prema Davenportovim rečima, u Izveštaju se ističu i napori na polju regionalne saradnje, posebno u okviru Berlinskog procesa, kao i uzajamne posete premijera Srbije i Albanije i poseta premijera Srbije Srebrenici.

Naglašena je i neophodnost reforme javne uprave.

"Postoji napredak u stvaranju zakonskog okvira za sprovođenje reforme javne uprave", rekao je Davenport.

Šef Delegacije EU je rekao i da se u Izveštaju ističe da se mora učiniti više u cilj stvaranja uslova za slobodu izražavanja.

"U Izveštaju se navodi da je bilo napora i to se pozdravlja", dodao je on.

Upitan da prokomentariše to što nema napretka po pitanju slobode medija i šta bi preporučio vlastima u Srbiji da preduzmu, Davenport je rekao:

"Ne bih se složio da se u Izveštaju navodi da nema napretka u poslednjih 12 meseci".

Podsetio je da su usvojeni medijski zakoni, te da je počela njihova primena.

"Bilo je izvesnih kašnjenja u primeni, ali ukupno gledano važno je nastaviti sa sprovođenjem medijske strategije", rekao je on.

Davenport je takođe ukazao i da se u Izveštaju ističe potreba progresivnog usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa EU.

Upitan da objasni šta to tačno znači, Davenport je podsetio da svaka zemlja koja je kandidat za članstvo treba da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom i to do trenutka kada postane članica.

"To treba učiniti postepeno i do trenutka pristupanja. Srbija treba da uskladi svoje stavove, pozicije i deklaracije sa EU", rekao je Davenport.

Kao bitan iskorak ocenjeno je i održavanje Parade ponosa, drugu godinu za redom.

"U Izveštaju su istaknuti i napori Srbije da izađe na kraj sa izbegličkom krizom", rekao je Davenport, navodeći da je do sada preko teritorije Srbije prešlo već 350.000 izbeglica i da na tom planu EU pruža znatnu podršku Srbiji.

Izvor: B92

Evropska unija je spremna da do kraja godine otvori poglavlje 35 u pregovorima sa Srbijom, izjavio je ambasador Austrije u Srbiji Johanes Ajgner.

On je na otvaranju projekta "EU kafe", na Fakultetu političkih nauka, rekao studentima da EU nije kompletna bez regiona Zapadnog Balkana, kao i da Austrija podržava članstvo tih zemalja u Uniji.

Ajgner se, tom prilikom, osvrnuo i na izbegličku krizu u Evropi, istakavši da je to najveći izazov sa kojim se Unija suočila.

"Mnoge zemlje, poput Nemačke, Austrije, Švedske i dela Holandije suočavaju se sa ogromnim teretom izbeglica. Nedostatak solidarnosti je najveće razočaranje u istoriji EU, ali ne mislim da će to dovesti do dezintegracije", rekao je Ajgner i naglasio da je za rešavanje krize neophodna veća saradnja država članica EU.

On je kazao da odgovarajuće rešenje još nije pronađeno, jer, ukoliko bi Evropa otvorila vrata svima, milioni izbeglica i migranata bi u nju došli.

"Moramo bolje da štitimo svoje granice, na tome se i Šengenski sistem zasniva. Ipak, to je nemoguće u slučaju Grčke, koja ima mnogo ostrva, a mi ne možemo oko svakog da stavimo ogradu, kao što je ograda na mađarsko-srpskoj granici. Geografija otežava stvari", naveo je on.

"EU kafe" je zamišljen kao serija neformalnih druženja i razgovora studenata sa predstavnicima ambasada zemalja članica EU.

Predviđeno je da se za vreme projekta održi ukupno pet predavanja, na Fakultetu političkih nauka, po jedno svake nedelje, na kojima će studenti imati prilike da razgovaraju sa ambasadorima.

Projekat organizuje Centar za edukaciju i društvenu emancipaciju mladih uz podršku Resurs centra - centra za razvoj civilnog društva, u okvori programa "Mladi su zakon 2015".

Izvor: B92

Odbor za evropska pitanja nemačkog Bundestaga danas je na vanrednoj sednici dao zeleno svetlo za otvaranje prva dva poglavlja u pristupim pregovorima Srbije i Evropske unije, saopštila je Fondacija Konrad Adenauer.

Predsednik Odbora za evropska pitanja Gunter Krihbaum kancelarki Angeli Merkel u pismu je saopštio da Odbor preporučuje da se prva dva pregovaračka poglavlja otvore na sledećem samitu u decembru, čime je, po tom pitanju, okončan parlamentarni postupak u Nemačkoj.

"Ovo je jasan signal za zemlju koja se kreće u pravcu Evrope i pokazuje da je konsekventan evropski pristup premijera Aleksandra Vučića ispravan", rekao je Krihbaum.

Krihbaum je posle sednice odbora rekao je da je za Bundestag jako važno bilo što je sporazumom od 25. avgusta konačno načinjen iskorak u odnosima Srbije i Kosova i da raduje izveštaj Evropske komisije o Srbiji zato što sadrži dosta pozitivnih ocena.

On je dodao da je odlazak Vučića u Srebrenicu bio vrlo važan gest.

Krihbaum je rekao da je Srbiji mesto u Evropi i da Nemačka očekuje da "Srbija nastavi da korača tim putem."

Srbiju čeka još dosta zadataka, kako u borbi protiv korupcije tako i u reformi pravosuđa. Buduće reforme nisu same sebi cilj, nego se sprovode u interesu zemlje. Tako su za strane investitore, koji u budućnosti treba da obezbede radna mesta, posebno neophodne efikasne pravno-državne strukture, navodi se u saopštenju.

Izvor: Alo