Po celom svetu nedostaju psiholozi, filozofi, filolozi i slicna deficitarna zanimanja  

Puna podrska i nemoj da razocaras 

Da turimo i ovde, nije na odmet:

   

19. мај 2015.

нећемо-у-еу (1)

Многа истраживања јавног мњења у последње време излазе са различитим резултатима кад је реч о томе шта грађани мисле о приступању Европској унији. Једни подаци говоре да се чак 59 одсто грађана изјашњава „за“ приступање, као и да се тај тренд не мења, док други показују да то баш и није тако.

Наиме, према подацима „Медиум Галупа“, бројка од 59 одсто је резултат последњег истраживања те организације, које је спроведено у Србији почетком априла ове године и намењено је делегацији ЕУ у Србији.

Према речима директорке истраживања и развоја „Медиум Галупа“ Милане Алексић, однос грађана према ЕУ је стабилан и 47 одсто испитаника рекло је да је њихов став „генерално позитиван“. То показује и чињеница да је у претходном истраживању те организације, које је спроведено најесен, тај став изнео исти проценат грађана.

Међутим, истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) показује да је тренд подршке грађана уласка у ЕУ у опадању. Уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић за Спутњик каже да је према њиховим подацима подршка грађана ЕУ била у новембру прошле године у висини од око 55 одсто, али да је до јануара тај број опао до 50 процената, као и да је до марта интерес грађана за улазак у ЕУ пао чак на 45 одсто.

„Сад је та бројка негде на нивоу од око 42 одсто. Немогуће да се резултати толико разликују од истраживања до истраживања, чак и када се узму у обзир и статистичке грешке, па чак и методологија која је коришћена. Сам тренд је несумњиво био склон ка опадању. Истовремено, сличан проценат испитаника у истим истраживањима исказује подршку према Русији, са одступањем у висини од око 5—10 процената“, поручује Вукадиновић.

Независно од тога, каже Вукадиновић, једно време је та релативно стабилна подршка према уласку у ЕУ била приметна и то на нивоу од око 70 процената грађана, све до тренутка када међународна заједница није поставила услов Србији да призна независност Косова, али и због политике двоструких стандарда Брисела према Београду.

И последње истраживање „Галупа“ указује на то да је чак 41 одсто грађана свестан да без признавања независности Косова нема уласка у ЕУ. Mеђутим, у истом истраживању представљен је податак да је чак 66 одсто испитаника против признавања, а истовремено 59 одсто за улазак Европску унију.

Алексићева то објашњава као амбивалентост грађана Србије по питању уласка у ЕУ. „Свакако они виде ЕУ као начин на који ће доћи до бољег стандарда и самим тим до бољег живота, међутим исто тако велики број грађана страхује од сиромаштва и незапослености управо из истих разлога“, каже она.

Према истраживању „Галупа“, најчешћи разлози које грађани наводе за улазак у ЕУ су економске природе — просперитет — 46 одсто, бољи стандард 38 одсто и боље шансе за запослење 34 одсто, а разлози против су, поред бриге о повећању сиромаштва и лошијег стандарда, експлоатација природних ресурса, притисак међународне заједнице, условљавање, као и губитак националног идентитета.

Поред тога, Галуп је у свом истраживању представио и бројке везане за донације ЕУ Србији.

Према речима Алексићеве, став грађана о донацијама и даље није у складу са реалном ситуацијом, јер је ЕУ од 2000. до 2015. за Србију издвојила више од три милијарде евра бесповратне помоћи из претприступних фондова.

Међутим, када је реч о донацијама везаним за прошлогодишње поплаве у Србији, истраживање показује да 21 одсто препознаје подршку ЕУ, док 22 одсто препознаје подршку Русије.

Све у свему, јасно је да има још увек доста људи који немају јасан став о том питању.

Према мишљењу Вукадиновића, број ових који јасно знају шта желе и ових који не знају је приближно исти.

„А на страну то што је и интензитет подршке такође у опадању, имајући у виду да су ти који су у одсуству алтернативе и даље за приступање ЕУ све мекши по том питању и све мање убеђени у то опредељење“, сматра Вукадиновић.

http://www.srbijadanas.net/i-pored-montiranih-istrazivanja-koja-se-rade-na-nivou-statisticke-greske-podrska-pridruzivanju-srbije-eu-se-topi-kao-lanjski-sneg/

Bogovič: Srbija će otvoriti poglavlja do kraja godine

Poslanik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Franc Bogovič izjavio je da je važno da Srbija otvori prva pregovaračka poglavlja i da je ubeđen da će "makar do kraja godinebiti otvoreno prvo" .

On je u razgovoru za "Danas" istakao da to zavisi i od same Srbije, koja "dobro napreduje i posvećena je evropskom putu, ubrzavanju primene novih zakona, koji su već usvojeni, i nomalizaciji dijaloga s Kosovom".

Bogovič je istakao da mu je drago što je Srbija dosada preuzela odlučne korake na putu ka EU, ali smatra da je nužno da Evropa "sada pošalje jasan signal Srbiji", odnosno da 28 šefova vlada država EU daju zeleno svetlo Evropskom savetu za otvaranje prvih poglavlja.

"Imajući u vidu odlučnu proevropsku orijentaciju Srbije, koju vidim u srpskoj vladi, verujem da će Srbija učiniti sve da ubrzano odgovori na ključne izazove što je potrebno da bi se otvorilo prvo poglavlje", smatra Bogovič.

Preuzeto sa ...

Evropska unija je otvorena novim članovima, posebno kada govorimo o zemljama Zapadnog Balkana, rekao je Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju na ekonomskom samitu koji se održava u hotelu Metropol.

- Srbija je na putu ka EU, Srbija je na dobrom putu, ali koliko će tu dugo biti zavisi od toga koliko će brzo realizovati svoje obaveze. Bitne faze su ekonomija, vladavina prava, regionalna saradnja i pitanje Kosova - kaže Mekalister i veruje da će prva pregovaračka poglavlja sa Srbijom mogla biti pokrenuta sledeće godine.

On je ocenio da je Srbija u tom pogledu ostvarila ogroman napredak u proteklih nekoliko godina, dodajući da se obaveze Srbije odnose na poglavlja 23, 24 i 35.
Evropska unija je otvorena novim članovima, posebno kada govorimo o zemljama Zapadnog Balkana, rekao je Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju na ekonomskom samitu koji se održava u hotelu Metropol.
 
- Srbija je na putu ka EU, Srbija je na dobrom putu, ali koliko će tu dugo biti zavisi od toga koliko će brzo realizovati svoje obaveze. Bitne faze su ekonomija, vladavina prava, regionalna saradnja i pitanje Kosova - kaže Mekalister i veruje da će prva pregovaračka poglavlja sa Srbijom mogla biti pokrenuta sledeće godine.

On je ocenio da je Srbija u tom pogledu ostvarila ogroman napredak u proteklih nekoliko godina, dodajući da se obaveze Srbije odnose na poglavlja 23, 24 i 35.
 
Joksimović: Nadam se otvaranju poglavlja

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da se nada da će Srbija otvoriti prva poglavlja u pregovorima sa EU do kraja ove godine, što će omogućiti dublje i brže reforme.
“
Otvaranje poglavlja je veoma važan signal da idemo u pravom pravcu, to je potvrda od Evropske unije da smo postigli rezultate”, rekla je Joksimović na 15. Ekonomskom samitu Srbije.
 
Ona je navela da se u okviru 35 poglavlja nalaze različite oblasti u društvu i da je njihovo otvaranje veoma važno jer omogućava dublje i brže reforme.
 
Veoma je važno da otvorimo poglavlja, jer će onda Evropska komisija, Vlada Srbije i građani moći da izmere nivo reformi koje smo postigli. Na primer, otvaranje poglavlja 23 i 24, koja se bave osnovnim pravima, pravosuđem, bezbednošću, daje nam mogućnosti da izmerimo šta smo uradili u poređenju sa našim planom”, rekla je Joksimović.
 
Ministarka je podsetila da su pregovori sa EU otvoreni prošle godine krajem januara, da je skrinig uspešno završen, te da je Srbija pokazala izuzetne administrativne kapacitete, koji će se tokom pregovora svakako poboljšati.
“Važno je da pokažemo da imamo kapacitete i da ćemo ih tokom pregovora i poboljšati”, rekla je Joksimović.

Izvor: Blic

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je jutros, povodom predstojeće posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, da ne očekuje nove uslove, nego da Srbija bude pohvaljena kao kandidat za članstvo u EU i najavila da će otvaranje poglavlja početi do kraja godine.

Srbija pokazuje odgovornost i pragmatičan pristup, jer je fokus na javnim finansijama, na unutrašnjim reformama i važan je činilac promotera regionalne stabilnosti, rekla je Joksimović za RTS.

Joksimović je ukazala da Merkel stavlja u fokus region i da očekuje da će Srbija biti pohvaljena za ono što radi na planu unutrašnjih reformi, zbog stabilnosti i izvesnosti koju produkuje, kako u ekonomiji unutar zemlje, tako i što se tiče regionalne stabilnosti.
 
Ministarka je istakla da je još važnija poruka u pogledu stabilnosti zemlje i
 Joksimović je rekla da ishod referenduma u Grčkoj nije bio najpovoljniji scenario, zbog toga što će morati da se redefinišu odnosi unutar evrozone i EU.
otvaranja i davanja pozitivnog signala potencijalnim investitorima da dodju u Srbiju.
 
Joksimović je najavila da će pregovaračka poglavlja biti vezana za nastavak implementacije Briselskog sporazuma i ocenila da se Srbija pokazala kao konstruktivna strana, kojoj je stalo da dodje do dogovora.
 
Ona je ukazala da je Nemačka prepoznala da nije Beograd bio taj koji je nešto prolongirao, nego da se, naprotiv, pokazalo da je Beogradu bilo stalo do dogovora.
Joksimović očekuje početak otvaranja poglavlja do kraja godine, bilo da će to biti 35 u kombinaciji sa poglavljem 32 ili će se ići na politička poglavlja 23 i 24 i dodala da Srbija radi sve što treba u procesu evropskih integracija.

Izvor: Blic

16. јул 2015.

[img

СНП НАШИ поставља питање Влади Србије: Да ли је још један од услова за учлањење у ЕУ остајање имиграната у Србији и њихово насељавање?

Тражимо од надлежних институција и следеће одговоре:

Да ли је склопљен споразум са земљама ЕУ око остајања имиграната у Србији и њиховог насељавања по прихватним центрима, и да ли смо још пре пар месеци били обавештени око изградње зида на граници са Мађарском?

Колико се тачно имиграната налази на простору Србије?

Да ли је могуће преношење заразних болести и на који начин држава контролише њихово преношење од лица која пролазе кроз Србију ?

Има ли међу особама које се представљају као азиланти припадника муслиманских терористичких организација?

Колико новца дневно држава потроши на потребе азиланата у прихватним центрима?

Да ли је истина да Србија треба да постане велики прихватни центар азиланата за читаву Европу, и да ће прихватни центри бити махом смештени у Шумадији како би се изменила етничка структура становништва?

(Srbijadanas)

 

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister ocenio je danas u Beogradu da je vreme da se otvore prva poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i EU, istakavši da je očigledno da će prvo poglavlje biti 35, te da na kraju procesa mora doći do zaključenja pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine.

 

Dejvid Mekalister
- Verujem da je došlo vreme da se otvore prva poglavlja, i verujem da bi prva poglavlja trebalo da se otvore u ovoj godini, a to bi mogla biti 35, 23, 24, i 32 - naglasio je on, dodajući da odluku donosi 28 zemalja članica EU, i da Evropska komisija daje samo preporuku.
Pročitajte još
Vučić i Mekalister razgovarali o svim gorućim temama
Mekalister razgovarao sa Pajtićem
Mekalister: Napredak Srbije, pre nekoliko godina nezamisliv

On je, u razgovoru sa medijima, objasnio da poglavlja 23 i 24 moraju, kako je predviđeno, biti otvorena u ranom stadijumu, kao i da će biti zatvorena na kraju.

U slučaju Srbije, prema njegovim rečima, zbog kompleksnih odnosa sa Prištinom poglavlje 35 ima važnu ulogu.
 
- Poglavlje 32 trenutno može biti otvoreno, ali je tehničko, pa nećemo moći da otvorimo samo to poglavlje da bi počeli zvanični proces otvaranja bez paralenog otvaranja većih poglavlja, a to bi moglo biti poglavlje 35 - objasnio je Mekalister.

On je podvukao da otvaranje poglavlja 35 zavisi od toga da li je moguće napraviti finalni, dodatni napredak u pronalaženju rešenja za Zajednicu srpskih opština (ZSO).
 
- Pronalaženje tog rešenje nije samo na Srbiji, već i na Kosovu. Kancelarka Angela Merkel rekla je da je vreme za kompromis i tu poruku je uputila kako Beogradu, tako i Prištini - naglasio je Mekalister.

On je istakao da je svih 35 poglavlja veoma važno, i da će Srbija morati da ispuni sve delove sporazuma sa EU, zbog čega je pristupni proces veoma dug i težak.

- Pitanje Kosova je naravno od vitalnog značaja za EU. Postoji rezolucija Bundestaga koja zahteva da poglavlje 35 treba da se otvori veoma rano, a to su tražile i neke druge vlade EU. Nije na meni da odlučim koje poglavlje će prvo biti otvoreno, ali očigledno je da će to biti poglavlje 35 - naglasio je Mekalister.

On je rekao da svih šest zemalja zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu, ali da svaka mora biti odvojeno posmatrana, te da je pristupni proces instrument za jačanje regionalne saradnje, pomirenja, i dobrosusedskih odnosa.

- Na kraju će biti korisno za čitavu Evropu i Zapadni Balkan ako dođemo do rešenja u odnosima Beograda i Prištine - poručio je nemački političar.

On je kazao da je svestan da je pitanje zvaničnog priznanja Kosova kontroverzno pitanje u Srbiji.
 
- Pristupni okvir kaže da je na kraju pristupnih pregovora potreban pravno obavezujući sporazum koji omogućava obema stranama puno ispunjavanje svojih obaveza, na čemu se radi. Možda puno pričamo o Kosovu jer poglavlje 35 treba da bude otvoreno što pre - ukazao je Mekalister.

On je dodao da su u prošloj rundi dijaloga strane bile veoma blizu dogovora i da je sada na šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini da pozove dve delegacije na nastavak dijaloga.

Prema njegovim rečima, najurgentnije pitanje u ovom trenutku je rešenje za ZSO, oko kojeg obe strane imaju obavezu da obave svoj posao, a ne, kako je u više navrata podvukao, samo Srbija.

- Vreme je za kompromis i blizu smo toga. Na kraju pregovora u interesu Srbije je da zaključi pravno obavezujući sporazum sa Kosovom koji će biti u interesu obe strane - ponovio je Mekalister.

On je izrazio uverenje da je Srbija na putu ka EU, dodajući da je "voz iz Beograda je krenuo ka Briselu, a koliko brzo će se kretati i kada će stići zavisiće uglavnom od same Srbije".
 
- Srbija je ponosna evropska nacija i ako želi da pristupi biće na dobrobit ne samo vaše zemlje već i EU da dobije takvu članicu - uveren je Mekalister.

Istovremeno je podvukao da je pristupanje EU kao gradjenje kuće, da počinje od glavne odluke, da zahteva puno planiranja u procesu i da počinje od gradnje temelja, koji je težak proces, ali da, kada se upustite u taj proces shvatate da donosi rezultate.

- Moramo biti svesni činjenice da otvaranje poglavlja predstavlja tek početnu tačku za pravi rad koji predstoji Srbije - zaključio je Mekalister.

Izvor: Blic

Kolko poglavlja ima...pitam samo onako...

Za Srbiju je priznanje Kosova apsolutni uslov za ulazak u Evropsku uniju, izjavio je španski poslanik u Evropskom parlamentu Žozep Marija Terikabras.

"Apsolutno i bez sumnje Srbija će obavezna da to uradi pre učlanjenja u Evropskoj uniji", rekao je Terikabras u interviju za prištinski dnevnik Zeri.

On je dodao da Španija ne priznaje Kosovo zbog Katalonije, ali da je to "smešno jer će narod Katalonije slobodno odlučiti o svojoj budućnosti, priznala Španija Kosovo ili ne".

Terikabras je ubeđen da će učlanjenje Kosova u EU biti najbolja garancija za stabilnost i razvoj Kosova, kao i celog regiona.

On je ocenio da Evropski parlament treba da deluje mnogo brže što se tiče liberalizacije viza za Kosovo i naglasio da činjenica da je Kosovo jedina zemlja kojoj nisu ukinute vize, predstavlja "nepravdeno tretiranje Evrope prema građanima Kosova".

Izvor: B92