Beograd -- Predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope An Braser izjavila je da u Srbiji treba omogućiti trasnparentnost vlasništva medija i zaštita novinara.
"Moramo znati vlasnike medijaa jer, ako ne znamo, manipulacije mogu biti jako velike. Takođe, neophodna je i odgovornost samih novinara. Vi imate odgovornost da na objektivan način informišete građane", poručila je ona novinarima u Skupštine Srbije.
Ocenjujući slobodu štampe u Srbiji i stanje ljudskih prava, Braser je navela da je u tom smislu potrebno učiniti dosta toga, iako je primećen veliki napredak.
"Moram da kažem da je neophodan pluralizam medija, sloboda štampe je direktno utemeljena u ljudskim pravima i osnovnim slobodama", navela je Braser.
Prema njenim rečima, pre svega je potrebno omogući transparentnost vlasništva medija, dok je druga važna stvar zaštita novinara.
"U Savetu Evrope smo pokrenuli platformu zato što smo svesni da su životi novinara širom sveta često ugroženi. Moramo se držati zajedno, jer znamo da nema demokratije bez slobode izražavanja", ocenila je Braser.
Predsednica PS SE je zaključila da je u Srbiji, kao i u svim zemljama, potrebno učiniti dodatne napore da bi se poboljšao nivo slobode u medijima.
To su koraci koji predstoje Srbiji, rekla je Braser.
Braser: Prioritet nastavak reforme pravosuđa Predsednica Parlamentarne skupštine pohvalila je vlast u Srbiji i političke aktere što su odlučno započeli proces reformi.
Obraćajući se poslanicima Skupštine Srbije, Braser je istakla da je postignut veliki napredak u jačanju demokratskih institucija, reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, reoformi izbornog sistema, kao i u jačanju lokalne samouprave i ostvarivanju prava manjina.
Ona je poručila da Srbija ne sme da stane na pola puta”u sprovođenju reformi i da se svi politički činioci moraju uključiti u jačanje demokratije, obezbeđivanju vladavine prava i zaštiti ljudskih prava.
Braser je pozdravila pozitivan razvoj događaja u dijalogu Beograda i Prištine.
Uverena sam da će u budućosti biti ostvaren još veći napredak, jer nam je potreban još veći napredak”, poručila je Braser na drugoj posebnoj sednici republičkog parlamenta.
Braser je navela da je Srbija mlada članica SE, jer se toj organizaciji pridružila pre 12 godina, ali da se u tom periodu desilo mnogo promena.
Srbija je danas stabilna, demokratska, višeetnička i višekulturalna zemlja.
Ona je kandidat za EU, važan igrač na evropskoj sceni, jer predsedava OEBS-om i važan je činilac u regionu, rekla je Braser, dodajući da Srbija deli vrednosti evropske zajednice i najviše standarde u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije.
Predsednica PS SE je kao prioritetne oblasti navela dalju reformu pravosuđa, reforme u povećanju transparentnosti vlasništva u medijima, kao i dalji rad na obezbeđivanju vladavine prava i ljudskih prava, a posebno na unapređivanju delatvornog sprovođenja zakonodavstva u borbi protiv diskriminacije.
Uz napomenu da su te reforme od suštinskog značaja za proces evrointegracija, Braser je navela da je za uspeh na tom putu neophodno da Srbija ima sve adute na svojoj strani.
U tom smislu je ukazala i na važnost regionalne saradnje, poručujući Srbiji da se ne ustručava da uči od suseda i da deli iskustva.
Udruživanjem snaga možete mnogo brže napredovati na putu ka EU, poručila je Braser i napomenula da su regionalna saradnja i regionalna stabilnost ključne za evropsku perspektivu ovog regiona.
Braser je ukazala i na važnost istine i pravde posle ratnih događanja na ovim prostorima, navodeći da je dužnost svih da govore istinu, osuđuju gnusne ratne zločine i da pokažu političku posvećenost kako bi pred lice pravde bili izvedeni odgovorne.
Ne sme biti nekažnjavanja za kršenje ljudskih prava, posebno kada su u pitanju ratni zločini i zločini protiv čovečnosti. Sve zemlje u reigonu treba da omoguće pravdu i istinu, rekla je Braser i dodala da je saradnja Srbije sa Hagom dobra i da podstiče vlast da nastavi u tom pravcu.
Ona je dodala da je prvi izazov država članica suprostavljanje ekstremizmu, populizmu, zapaljivoj retorici i govoru mržnje.
Terorizam je najopasnija pretnja sa kojim se naša društva moraju suočiti. Ali, postoje još neke pretnje koje podrivaju temelje naših demokratskih društva. Populizam buja, zapaljiva retorika sve je prisutnija u političkom diskursu, govor mržnje postaje sve rasprostranjeniji. Političari imaju posebnu odgovornost u borbi protiv netolerancije i govora mržnje, rekla je Braser i napomenula da je SE spreman da odgovori na te izazove.
Govoreći o ukrajinskoj krizi, Braser je rekla da nedavni sporazum iz Minska daje tračak nade i da se mora dati šansa miru, a izrazila je i nadu da će sa članovima ruske delegacije, koji su prekinuli sve kontakte sa PS SE do kraja 2015. godine, biti uspostavljena ponovna komunikacija, kako bi sa njima mogli da rade na rešavanju krize.
Poslanici Evopskog parlamenta glasaće danas popodne o predlogu rezolucije o Srbiji koji je sačinio izvestilac Dejvid Mekalister, a o kome je sinoć na plenarnoj sednici vođena jednosatna rasprava.
Tokom sinoćne debate je istaknuto da je Srbija je napravila veliki napredak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali da je potrebno da pojača rad na strukturnim reformama, zaštiti manjina i sprovođenju Briselskog sporazuma. Pročitajte još Evropski parlament: Četiri amandmana na rezoluciju o Srbiji Ministarka Joksimović u EP u Strazburu Mekalister je rekao poslanicima da je protekla godina bila vrlo važna za Srbiju i odao priznanje premijeru Aleksandru Vučiću što se hrabro suočio sa teškim reformama u ekonomiji i pravosuđu.
- Srbija zaslužuje naše poštovanje i podršku - rekao je Mekalister i pozdravio ministarku bez portfelja zaduženu za evropske integracije Jadranku Joksimović, koja je prisustvovala jučerašnjoj plenarnoj sednici u Strazburu.
Njegov predlog rezolucije, koji je prošlog meseca usaglašen u Spoljnopolitičkom komitetu EP, sadrži pohvale zbog reformi, razvoja regionalne saradnje i napretka u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, al i izraze zabrinutosti zbog narušavanja slobode izražavanja, kao i poziv Srbiji da se pridruži sankcijama protiv Rusije.
Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han pozvao je sinoć poslanike da ne nameću Srbiji nove uslove u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Šef delegacije Evropskog parlamenta Eduard Kukan izjavio je danas da očekuje da će ove godine Srbija otvoriti prva poglavlja u pregovorima sa EU i pozdravio napore Vlade Srbije u procesu evropske integracije.
"Jasno je postojanje političke volje i cenimo napore koja Vlada Srbije preduzima u reformskim procesima i procesima evropskih integracija", rekao je Kukan na sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, u Narodnoj skupštini. On je podsetio da je Evropski parlament pozvao na otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Srbijom i istakao da su najbitnija poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa i ljudskih prava.
"Važno je da Srbija nastavi reforme. To je bitno za njen prosperitet, demokratizaciju i za to da građani žive slobodnije", istakao je šef delegacije EP i pozvao zvaničnike Srbije da budu hrabri u nastavku sproviđenja reformi.
Kukan je ukazao da je "postojala zabrinutost" o slobodi medija i istakao da o tome treba raspravljati u Skupštini Srbije. On je istakao da je Srbija je donela niz veoma bitnih zakona, među kojima upravo o medijima i privatizaciji.
Kukan je ocenio da je Srbija veoma bitan faktor u regionalnoj saradnji i pozdravio napore za normalizaciju odnosa Beograda s Prištinom, naglasivši da je od "najveće važnosti" da obe strane poštuju već dogovoreni sporazum.
Ministarka zadužena za evropske integracija, Jadranka Joksimović izrazila je uverenje da je Srbija spremna da do kraja ove godine budu otvorena pregovaračka poglavlja, i rekla da se vredno radi na tome i donose akcioni planovi za sve oblasti.
Po njenim rečima, uskoro bi trebalo da bude završen analitički pregled (skrining) svih pregovaračkih poglavlja i oblasti, a istakla je da je u dosadašnjem procesu administracija Srbije dobila pohvale evropskih institucija.
Joksimović je istakla da je Srbija veoma ozbiljno prihvatila sve sugestije koje su izrečene u nedavno usvojenoj rezoluciji EP.
Ona je rekla da Srbija ne beži ni od poglavlja 35, o normalizaciji odnosa s Kosovom, i da očekuje nastavak dijaloga sa Prištinom.
Ministarka je istakla da Srbija predano radi i na približavanju pravnim tekovinama EU, suzbijanju korpucije i reformi uprave, i da u tome ima veliku podršku građana.
Kako je navela, 73 odsto građana podržava reforme koje sprovodi Vlada, i samim tim na neki način pruža podršku evropskim integracijama.
Beograd -- Premijer Aleksandar Vučić i nemački ambasador Hajnc Vilhelm razgovarali su o bilateralnim odnosima Srbije i Nemačke.
Posebna tema razgovora bila je ekonomska saradnja i moguće nove investicije nemačkih kompanija u srpsku privredu.
"Nema zdrave ekonomije bez teškog rada i poštene privatizacije", rekao je Vučić, naglasivši da je neophodno razvijati tržišnu ekonomiju radi što bržeg ozdravljenja privrede i ekonomskog boljitka građana, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Tokom susreta bilo je reči i o napretku dijaloga Beograda i Prištine, kao i o stabilnosti u regionu.
Vilhelm je rekao da je intenzivna saradnja vlada Nemačke i Srbije u poslednjih nekoliko godina doprinela znatnom poboljšanju slike o Srbiji u zemljama Evropske unije.
Vučić je ponovio da je prioritet Srbije pridruživanje EU i da Vlada nastoji da sprovede sve reformske mere kako bi ispunila obaveze na putu ka EU, dodaje se u saopštenju.
Beograd -- Šefica diplomatije EU Federika Mogerini kaže da EU ne gleda kroz prste Srbiji kada je reč o unutrašnjim reformama, zbog spremnosti da se reši pitanje Kosova.
"Srbija bi trebalo da ostvaruje svoju reformsku agendu. To je jasna obaveza i doprinos Srbije. To je važno za napredak ka EU, ali pre svega za Srbiju. Vlada je bila jasna u ambicijama da unapredi ekonomsku situaciju. Reforme se moraju ostvariti i primeniti bez odlaganja. Tako da nema 'gledanja kroz prste'", rekla je Mogerinijeva u intervjuu za "Danas".
Ona danas stiže u prvu posetu Beogradu nakon preuzimanja funkcije visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, i sastaće se sa najvišim srpskim zvaničnicima.
"Moja poruka će biti jasna - Srbija je čvrsto na svom putu ka EU, ali pred njom su reforme koje treba hitno sprovoditi i rešavati. Evropska unija želi da poglavlja iz pregovora o članstvu budu otvorena što je pre moguće. Uz privrženost i političku volju - a Srbija ih je već pokazala - to se može ostvariti", rekla je Mogerinijeva.
Ona je podsetila da je Srbija proklamovala članstvo u EU za svoj ključni strateški cilj, i da je to i premijer Aleksandar Vučić nedvosmisleno ponovio tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina, oktobra prošle godine.
"Suštinska posvećenost zemlje vrednostima EU važna je, kako za Uniju, tako i za Srbiju. Postoji pravna obaveza u okviru pregovora da se razvije proces progresivnog usaglašavanja sa pozicijama EU, i mi očekujemo da Srbija ispoštuje te obaveze. Ipak, još važnije je da lideri iz Beograda pokažu da se Srbija drži svog strateškog cilja pridruživanja EU - da pokažu to rečima, a posebno delima", dodala je Mogerini.
Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, dodala je, ono što se konačno očekuje od obe strane jeste sveobuhvatna normalizacija odnosa.
"U tom pogledu, biće potrebno pronaći rešenja u dogledno vreme, za niz otvorenih pitanja. Rešavanje problema dijalogom i pregovorima je evropski način i put, dok je jedan od ciljeva razgovora da se i Beograd i Priština približe Evropi. Međusobni razgovori, na ovaj način, jesu po sebi važan korak na evropskom putu", kaže Mogerinijeva.
Upitana da li je tačno da vlast u Srbiji ispunjava obaveze predviđene Briselskim sporazumom, a da je problem na drugoj strani, ona je rekla da je implementacija sporazuma već postignutih u dijalogu, koji je omogućila EU, ključni je deo tog procesa.
"Do sada nije bilo pune implementacije i mi radimo sa obe strane na postizanju tog cilja. Takođe, mi razgovaramo o tome kako da ostvarimo napredak u dijalogu, kako bi se u budućnosti razgovaralo o brojnim pitanjima tamo gde postoji uzajamna saglasnost oko te potrebe", dodala je šefica evropske diplomatije.
Povodom pitanja imovine na Kosovu, ona je rekla da je vlasništvo teško pitanje u mnogim zemljama.
"Ono što se zahteva od Srbije jeste kontinuirano zauzimanje za vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom, što vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa", istakla je Mogerini.
Na pitanje, imajući u vidu da otvaranje prvog poglavlja u procesu pridruživanja pre svega zavisi od implementacije Briselskog sporazuma, a da je procenjeno vreme za ispunjavanje tog uslova - septembar, da li to znači da do tada sigurno neče biti otvoreno nijedno poglavlje, ona je rekla:
"Srbija je to zaslužila, zbog svog doprinosa teškim reformama. Prešla je dug put u normalizaciji svojih odnosa sa Kosovom. Ovo je ključno, takođe, za stabilnost u regionu. Srbija treba da ostvaruje svoju reformsku agendu. Brzina kojom će se odvijati pregovori zavisiće od napretka u ključnim oblastima, uključujući vladavinu prava i primenu sporazuma postignutih u dijalogu sa Kosovom, koje je EU omogućila".
Povodom ocena da se Srbija nalazi na "liniji vatre" između Moskve i Vašingtona, i da Amerika gura EU u sukob sa Rusijom, ona je rekla da EU ima kooperativan, a ne konfrontirajući stav prema svim svojim susedima, uključujući i Rusiju.
"Mi smo odlučni da ne dozvolimo intenziviranje priče o sukobu EU i Rusije. Ipak, to mora da bude zasnovano na obostranom doprinosu, i na poštovanju ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta" dodala je Mogerinijeva.
"Trenutno smo angažovani u pružanju podrške za mirno rešenje konflikta u Ukrajini, kroz punu implementaciju sporazuma iz Minska, i mi radimo zajednički na ovome sa srpskim predsedništvom OEBS-a. Beograd igra vrlo konstruktivnu ulogu i u stalnom smo kontaktu", ostakla je Federika Mogerini.
Beograd -- Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun da veruje da EU neće postavljati uslove za koje unapred zna da ih Srbija neće ispuniti.
U izjavi novinarima u Skupštini Srbiji, Drecun je podsetio da pet zemalja članica EU nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije, kao i da je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine vođen u statusno neutralnom okviru i da će tako i ostati.
Komentarišući izjavu kosovskog ministra spoljnih poslova Hašima Tačija da će priznanje Kosova formalno uslediti kao deo procesa evrointegracija, Drecun je kazao da je to nije put koji nas vodi napred i smanjuje ogromne tenzije i ponor.
"Tači je čovek prošlosti i ne zna da razmišlja o budućnosti", rekao je Drecun i dodao da se Tači suočava sa osnivanjem suda za ratne zločine, velikim nezadovoljstvom Albanaca zbog loše ekonomske situacije i da je predvodnik najorganizovanije kriminalne grupe, te da je bolje da se bavi tim problemima, a ne da destabilizuje i onako krkhe odnose svojim izjavama.
Specijalni savetnik Vlade Srbije u procesu evrointegracija Franko Fratini istakao da danas u razgovoru sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem da Srbija čini dobre korake na putu ka EU.
Akcioni plan za pregovore Poglavlja 23 naišao je na dobar prijem u pogledu tehničkog kvaliteta u okviru institucija Evripske unije, rekao je Fratini ali i ukazao da je u Srbiji potrebno pojednostaviti administrativne procedure i učiniti zakone razumljivijim.
Ministar Selaković upoznao je Fratinija sa značajem usvojenih zakona u proteklih godinu dana, Zakona o zaštiti uzbunjivača, Zakona o medijaciji i drugih propisa i rekao da radne grupe Ministarstva pravde pripremaju predloge još nekoliko sistemskih zakonskih i strateških dokumenata, kao što su Zakon o zaštiti prava na sudjenje u razumnom roku, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i Strategija istraga finansijskog kriminala.
Selaković je na sastanku sa Fratinijem, bivšim šefom italijanske diplomatije, rekao da je rad na Akcionom planu za pregovore Poglavlja 23 u završnoj fazi i istakao da će Srbija ispuniti sve što je do nje, kako bi što pre otvorila Poglavlje 23, tako da će samo otvaranje poglavlja zavisiti od EU, saopštila je Kancelarija za saradnju s medijima.
Tema: 
