Bratušek za "Blic": Biću podrška Srbiji u Briselu

I sa moje nove pozicije u Evropskoj komisiji nastaviću da podržavam evropski put Srbije i proširenje EU - kaže za „Blic” buduća potpredsednica EK Alenka Bratušek.


Podrška iz Brisela: Alenka Bratušek

Bratušekova privodi kraju mandat na čelu vlade Slovenije, a ovo je njen prvi intervju nekom srpskom mediju nakon što ju je novi predsednik EK Žan-Klod Junker predložio za jednog od svojih ključnih saradnika. Evropski parlament će se uskoro izjasniti o sastavu Komisije, koja će početi s radom u novembru.
 
Šta za vas lično, ali i za Sloveniju, znači to što ste predloženi za potpredsednicu Evropske komisije?
 
- Za mene lično imenovanje u EK, tj. odluka gospodina Junkera, veliko je priznanje i izazov. U isto vreme, to je i veliko priznanje za našu zemlju, jer smo dobili resor energetike i mesto potpredsednika, što je veliki skok u odnosu na naše trenutne pozicije u Komisiji. Mislim da smo dobili dužnosti za koje smo smatrali da su nedostupne za kandidata iz Slovenije. To je važan portfelj za celu EU, a slovenački komesar će koordinisati devet velikih oblasti, među kojima su transport, regionalna politika i unutarnje tržište.
 
Iskoristiti Memorandum o saradnji
Kako ocenjujete odnose Slovenije i Srbije? Na kojim ste poljima kao premijerka najviše radili i šta bi moralo da se unapredi?
- Bilans odnosa naše dve zemlje je pozitivan, imamo dobre i bogate odnose praktično na svim nivoima i u svim oblastima. Inače, pogotovo u kontekstu ekonomskih odnosa, postoji puno neiskorišćenog potencijala. Potpisali smo, na primer, Memorandum o privrednoj saradnji na trećim tržištima, što nudi pregršt dodatnih mogućnosti. Drago mi je da u poslednje vreme možemo da govorimo o dodatnom, novom kvalitetu naših odnosa, a to je solidarnost. To se posebno pokazalo na primeru ovogodišnjih poplava, kada je odziv slovenačkih građana i institucija za pomoć ugroženima bio impresivan. To svedoči o velikom prijateljstvu i bliskim vezama naših ljudi.

A šta znači za zapadni Balkan, pa i za Srbiju? Možemo li očekivati vašu podršku na putu pristupanja Evropskoj uniji?
 
- Moja gledišta u vezi sa zapadnim Balkanom su poznata. Kao premijer, jasno sam zagovarala stav da je perspektiva članstva zemalja regiona u EU od najveće važnosti. Ne samo za region, već za celu EU. U tom smislu, poznati su vrlo jasna podrška Slovenije, i moja lična, za otvaranje pregovora o pristupanju Srbije. Bio je to veliki i važan, vrlo konkretan korak.
Uverenje da zemlje zapadnog Balkana pripadaju Europskoj uniji svakako neću menjati. Podržavaću da se zemlje regiona brzo i efikasno kreću prema EU, koja će ostati otvorena za njih.

Uvek rado u Beograd
Planirate li da uskoro ponovo posetite Beograd?
- S najvećim zadovoljstvom bih, naravno, opet došla u Beograd. U njemu se zbog mnogih ljudi, a posebno zbog srdačnog dočeka vaših predstavnika, veoma lepo osećam

Ima li razloga za bojazan u Srbiji da se EU „umorila od proširenja”, a čemu u prilog govore i prve, vrlo skeptične izjave predsednika EK Junkera i budućeg komesara Hana?
 
- Ja ne verujem u to. Naravno, potrebno je da postoje i vrlo realna očekivanja u odnosu na dinamiku proširenja Unije. To da se ne može govoriti o zamoru od proširenja pokazuju nam sasvim konkretne činjenice - u prvoj polovini ove godine EU je donela dve jasne odluke - pokrenula je pregovore o članstvu Srbije, dok je Albanija dobila status kandidata. Proces proširenja napreduje. A to je važno.
 
Koja će, konkretno, biti vaša zaduženja u Junkerovom sastavu EK?
 
- Pre nego što se može govoriti o vrlo konkretnim zadacima, naravno, želim da se “saslušanje” pred Evropskim parlamentom završi uspešno. Inače, gospodin Junker mi je namenio, kao što je već rečeno, mesto potpredsednika EK zaduženog za energetsku zajednicu.
 
Baš u vezi s energetskom zajednicom, aktuelne su debate o Južnom toku. Šta mislite o tom projektu nekih evropskih zemalja sa Rusijom, koji EU kritikuje i drži pod blokadom, a kojim je obuhvaćena i Slovenija?

- Energetska nezavisnost u Evropi je svakako jedan od ključnih izazova u području energetike s kojim se suočavaju države članice. Ovu situaciju dodatno komplikuju nemiri u Ukrajini i odnosi EU i Rusije. No, uverena sam da je moguća energetska politika koja će se fokusirati na obnovljive izvore energije, kako bi se ti izazovi uspešno prevladali.
 
Treba li Južni tok da se gradi? Kako bi Srbija trebalo da se ponaša?
 
- Države koje nisu bogate prirodnim energentima, naravno, moraju da se oslanjaju na njihov uvoz. Podrazumeva se da je u rukama vlade svake države da donese odluku o tome da se podmiri domaća potražnja za gasom, naftom... Važno je, pritom, ići na diversifikaciju različitih izvora i kombinovati vlastitu proizvodnju i uvoz. U krizi se pokazuje koliko je važno da se ne treba kladiti samo na jednog konja.
 
U prethodnih godinu i po bili ste premijerka Slovenije. Po čemu ćete pamtiti taj period?
 
- Pamtiću ga po teškim odlukama i uspešnim rešenjima. Mora se znati u kakvim okolnostima sam preuzela vladu, a šta ostavljam svom nasledniku. Kada sam došla na čelo vlade, bila je skoro haotična situacija. Verovatno se sećate demonstracija, tvrdnji da je Slovenija ekonomski novi Kipar. Danas, Slovenija više nije u ekonomskoj krizi, vratili smo poverenje međunarodne zajednice. Imali smo najveći privredni rast u EU u poslednjem tromesečju, skoro tri odsto, pad nezaposlenosti, industrijska proizvodnja je premašila sva očekivanja. Slovenija je zemlja vredna poverenja, koja će u novoj Evropskoj komisiji imati važnu ulogu. Dešavanja u poslednjih godinu i po sigurno nikada neću zaboraviti. Bilo je izuzetno iscrpljujuće, ali odlazim mirnog srca, jer znam da sam za svoju zemlju učini

Preuzeto sa ...

Jel neko misli da će Srbiju neko pustiti u modernu EU sa ovakvim srednjevekovnim idejama?



Za nas je korupcija, siromaštvo , mobing na radnom mestu dušu dalo ... Kakva Norveška , kakvi bakrači ...

Ajmo svi u pećine da živimo prirodno i da se razmnožavamo ...

ma nemoj da se uzbuđavaš. vi ste povlašćeni, srpsku gamad treba istrebiti.

http://www.srbijadanas.net/pederska-drzava-policija-uhapsila-troje-srba-zbog-deljenja-letaka-protiv-gej-parade/

Beograd -- Srbija bi do 2018. godine mogla ispuniti sve obaveze na putu ka punopravnom članstvu u EU, uverena je Eli Mamona iz Ministarstva spoljnih poslova Grčke.

Eli Mamona koja je ekspert za pravna pitanja izjavila je da je to moguće ukoliko postoje dobra volja i spremnost da se radi na ostvarenju tog cilja. "Niko u ovom trenutku ne može da garantuje da će Srbija završiti sve poslove do 2018, ali ako želite da radite i verujete da možete da postignete to što želite, ubrzaćete taj proces", rekla je ona Tanjugu.

Mamona je istakla da trenutno u EU jedna struja zastupa stanovište da je potrebna konsolidacija postojećih snaga, dok druga veruje da će Unija biti jača ukoliko proširi svoju porodicu.

Podsetivši da je među onima koji se protive proširenju EU i novoizabrani predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, Mamona je istakla da je ipak dobro što i on smatra da je Srbija među zemljama koje bi proces priključenja mogle da završe u narednih pet godina.

Junker je, inače, nakon što je izabran na čelo EK kazao da se nijedna nova zemlja neće pridružiti EU u narednih pet godina, koliko će trajati njegov mandat, ali i precizirao da će se pregovori sa zemljama Zapadnog Balkana nastaviti.

"EU mora da napravi pauzu u svom procesu proširenja kako bi konsolidovala ono što je urađeno u njenom 28-članom sastavu...Pod mojim predsedavanjem Komisijom, pregovori koji su u toku biće nastavljeni, pre svega sa zemljama Zapadnog Balkana kojima je potrebna evropska perspektiva", poručio je Junker.

Osvrnuvši se na iskustva Grčke u procesu priključivanja, od pre više od 30 godina, Mamona je naglasila da svaka zemlja ima jednaku snagu na početku pregovaračkog procesa, ali da je važno da ima i dobru komunikaciju sa EK i ostalim zemljama članicama.

Ona je ukazala i na značaj tri poglavlja koja će najverovatnije među prvima biti otvorena, a zasigurno poslednja zatvorena - 23 (reforma pravosuđa i osnovna prava), 24 (prava, sloboda i bezbednost) i 35 (Kosovo).

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je nakon međuvladine konferencije Srbije i EU, kojom je formalno označen početak pregovora o pridruživanju Uniji, da je uveren da će Srbija pregovore završiti do 2018. godine, a da će onda EU oceniti da li zaslužuje da postane punopravna članica.

Izvor: B92

 

Brisel -- Srbija može da računa na više od milijardu i po evra iz pristupnih fondova Evropske unije u sledećih šest godina, saopšteno je danas iz Evropske komisije.

Imamo dobre vesti za zemlje iz regiona proširenja”, rekao je novinarima portparol komesara za proširenje Štefana Filea Peter Stano, predstavljajući planove EU za pomoć zemljama kandidatima do 2020. godine iz takozvani IPA-2 fondova. Prema danas objavljenoj listi, Srbija će u ovom roku dobiti 1,508 milijardi evra, mnogo više nego bilo koja zemlja u regionu.

Stano je objasnio da je novina u programu IPA-2 to što se sredstva dodeljuju po uprošćenoj proceduri, što omogućava kandidatima elestičniji pristup određivanju prioriteta za njihovo trošenje.

Sredstva su namenjena za strukturne reforme i unapređenje regionalne saradnje”, rekao je Stano.

Prema planu, najviše novca će dobiti Turska, koja može da računa na gotovo 4,5 milijarde evra, a slede Srbija sa 1,508, Albanija, Makedonija i Kosovo sa po oko 650 miliona, dok je Crnoj Gori namenjeno 250 miliona evra.

Stano je rekao da Island i Bosna i Hercegovina nisu uključeni u ovaj program jer je Island povukao kandidaturu za članstvo u EU, dok u BiH na državnom nivou nije uspostavljen koordinacioni mehanizam za rapolaganje sredstvima.

Izvor: B92

 

Beograd -- Evropska komisija pohvalila je prvi nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23 uz dobronamerne sugestije za detaljniju razradu u nekim oblastima.

Poglavlje 23 reguliše pravosuđa, antikorupciju i osnovna prava. Predstavnici Evropske komisije ocenili su taj akt rečima, 'vrlo dobro' i 'impresivno', rekao je danas Tanjugu pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović.

"To je naravno pohvala i vrsta priznanja za sve napore u izradi tog plana koje su uložili, ne samo ljudi iz Ministarstva pravde, već i kompletna radna grupa u kojoj su predstavnici pravosudnih organa, tužilaštva, Pravosudne akademije, vladinih kancelarija", rekao je Backović.

Sada sledi usavršavanje tog plana u skladu sa sugestijama EK, koji će joj opet biti prosleđen na razmatranje, rekao je Backović.

Prvi nacrt akcionog plana sa sugestijama okačen je na sajtu Ministarstva pravde, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, koja je preko svog sajta uputila javni poziv svim organizacijama da na plan daju primedbe, komentare, predloge za dopunu, kako bi se u punoj meri obezbedilo učešće zainteresovanih za izradu tog plana u Srbiji, napomenuo je pomoćnik ministra.

Prema njegovim rečima, u narednih mesec - mesec i po dana radna grupa će proći kroz plan u pravcu usavršavanja i u skladu sa sugestijama EK u kojima, kako je rekao, nema nikavih značajnijih odstupanja ili razmimoilaženja.

Sugestije, kako je naveo, idu u pravcu da plan treba da bude nešto detaljniji, naročito u pogledu budžetiranja, da se preispitaju rokovi u kojima treba da se sprovedu određene aktivnosti.

"Dobili smo sugestiju da preispitamo da li smo preambiciozni i da li će nam trebati više vremena da obavimo određene aktvnosti. Takođe, da u stilskom smislu akcioni plan i njegov uvod prilagodimo širem auditorijimu zemalja članica koje će ga čitati - da bude razumljiv i čitaocu koji nije iz ove materije", ukazao je Backović.

Tako sređen plan, preciziran i dorađen, šalje se ponovo Evropskoj komisiji na mišljenje.

Prema rečima Backovića, EK je tu dobronamerna jer nam pomaže da napravimo plan i kako ćemo i kojim aktivnostima dostići ciljeve koji će nas približiti učlanjenju u EU.

Izvor: B92

Jesu nas pohvalili...))

Novi komesar u Evropskom parlamentu o širenju EU

Novoizabrani komesar za proširivanje i istočno susedstvo Evropske unije, Johanes Han će u utorak u Evropskom parlamentu (EP) obrazložiti kako namerava da vodi politiku proširivanja.



On je ranije izjavio da je politika proširivanja "motor reformi, ali tako da svaka zemlja postane članica EU samo ako je za to potpuno spremna".

Prijema novih članica u EU u idućih pet godina neće biti, naveo je Han koji će u Spoljnopolitičkom odboru EP dati i svoje viđenje politike susedstva, koja je sada snažno usredsređena na ukrajinsku krizu.

Han je, po ustaljenom postupku, već unapred odgovorio na pet pitanja poslanika Evropskog parlamenta i rekao da prilikom odlučivanja o ulasku neke zemlje u članstvo EU "kvalitet mora ići ispred brzine".

Sstaviše, podvukao je Han, "naši građani moraju 'svariti' ulazak 13 zemalja u članstvo u poslednjih deset godina, a novih ulazaka u članstvo EU neće biti u idućih pet".

Dodao je da se "nužne duboke reforme mogu sprovesti samo postepeno, uz našu snažnu podršku".

Novoizabrani komesar EU za proširivanje je podvukao da je on, "u pogledu ključnih poglavlja vladavine prava, rešen da pojača politički dijalog na visokom nivou i angažovanje s tim zemljama, i da se za podstrek reformama iskoriste sve mogućnosti (EU fonda) IPA Dva".

Han je podvukao da je "nezavisno i profesionalno sudstvo ključno za delovanje vladavine prava, a suštinski je važno i da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom, uz jasne rezultate u istrazi, pokretanje optužnica i primerene presude".

"Temeljna prava moraju biti potpuno poštovana u praksi, a ne samo u zakonima... uz uključivanje u društvo manjinskih grupa i sprečavanje diskriminacije - što će, kao prvenstveno važno, biti predočeno i u našim godišnjim izveštajima", objasnio je budući komesar za proširivanje.

"Mi moramo sve usredsrediti prvenstveno na nova radna mesta, rast i investicije i ključne strukturne reforme", rekao je Han, naglasivši da će "veća sredstva iz IPA Dva biti usmerena tim ciljem, a, zajedno s međunarodnim finansijskim organizacijama, radićemo da se uveća naš podstrek reformama".

Han je istakao da će raditi i na tome da se popravi način na koji EU pomaže zemljama koje se pripremaju za prijem, da dostignu ekonomska merila EU i da, "onako kako EU bitno menja poluge svog rukovođenja ekonomijom, i zemljama koje idu ka EU pruži vanredne poluge za reforme".

Preuzeto sa ...