Томас де Мезијер: Људи из Србије немају никакве шансе да добију азил у Немачкој            
 

Немачка и Француска ће враћати азиланте из Србије

Томас де Мезијер, министар унутрашњих послова Немачке, поручио јуче да је Србија означена као земља сигурног порекла и да нема никаквог смисла да било ко покушава да тражи азил.

Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да верује да безвизни режим није угрожен и да ће Србија урадити све како би тако и остало.



„Ви знате да сам ја песимиста по природи, али не бих рекао да је на било који начин угрожен безвизни режим. Ми ћемо урадити свешто је унашој моћи, уверен сам да ћемо успети утоме да у будућности никада више не буде угрожен све док не постанемо чланица Европске уније”, рекао је Вучић на заједничкој конференцији за штампу са министрима унутрашњих послова Немачке и Француске, преноси Танјуг.

Он је рекао да је на састанку било речи о проблемима лажних азиланата и оценио да је важно што Немачка усваја закон о Србији као сигурној земљи.

Министар унутрашњих послова Немачке Томас де Мезијер поручио је јуче да је Србија означена као земља сигурног порекла и да нема никаквог смисла да било ко покушава да тражи азил у Немачкој. „Грађанима Србије поручујем: немојте то ни да покушавате, бићете враћени”, рекао је Де Мезијер.

Он је подсетио да су се Немачка и Француска сложиле 2009. године да за грађане Србије буде укинуто издавање виза за путовање у ЕУ. „То је добро и тако треба да остане”, рекао је он, упозоривши истовремено на негативну тенденцију која отада постоји, а то је повећање броја азиланата за готово 20 одсто.

Само у Немачкој, од 120.000 оних који су ове године затражили азил, највећи број је из Србије. „То није добра тенденција”, нагласио је Де Мезијер.

Како је рекао, Немачка је управо због тога покренула иницијативу за увођење закона по којем би Србија била означена као сигурна земља и задовољан је што је и Србија то поздравила.

„Ко жели у ЕУ мора знати да је Србија земља сигурног порекла, што значи да нема азила”, рекао је немачки министар, додавши да ће бити покренута и информативна кампања како би се људима објаснило да нема смисла ни разлога тражити азил у Немачкој.

Председник Владе Србије је рекао да ће министарства унутрашњих послова Србије, Француске и Немачке основати заједничку радну групу ради борбе против организованог криминала и тероризма.

Ми желимо да уђемо у најжешћу борбу против трговине дрогом, рекао је Вучић и додао да је Србији у тој борби потребна помоћ Немачке и Француске у размени знања и техничке опреме.

Као један од изазова за безбедност, Вучић је навео и повратак грађана са овог простора који су учествовали у ратним сукобима на Блиском истоку.

Вучић је рекао и да је са министрима унутрашњих послова Немачке и Француске разговарао о отварању преговарачких поглавља 23 и 24, посвећених владавини права и правосуђу.

Француски министар Бернар Казнев је изјавио да се Европа мора борити против организованог криминала који не познаје границе, а посебно је указао на проблем шверца дроге и трговине људима.

Говорећи о проблему лажних азиланата, Казнев је рекао и да Француска сматра да је Србија сигурна земља, што значи да њени грађани не могу да добију азил.

Нема притиска и лупања о сто

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да посету министара унутрашњих послова Француске и Немачке не осећа као притисак на владу и да није било „никакве буке и лупања руком о сто”. „Најнормалније смо разговарали о европској перспективи Србије, будућности Србије, ономе што је наш посао”, рекао је Вучић на питање новинара да ли влада осећа ову посету министара унутрашњих послова Француске и Немачке као притисак.

(Политика)

Министар унутрашњих послова Немачке Томас де Мезијер открива за „Блиц” детаље своје посете Србији, како ће нам помоћи на путу за ЕУ и како ће бити решен проблем азиланата.



Који су главни мотиви ове заједничке посете Албанији и Србији са вашим француским колегом Бернаром Казневом, нешто што се досад никад није дешавало?

Повод за заједничку посету са мојим француским колегом је приближавање држава западног Балкана Европској унији. То је процес договорен у сфери политике и ове године су у том процесу постављени важни темељи. Са Србијом су у јануару службено отпочели приступни преговори, а Албанија је одлуком Европског савета крајем јуна добила статус кандидата за чланство у ЕУ. С обзиром на растући број азиланата из земаља западног Балкана, мојом посетом желим да се од својих саговорника заузмем за мере сузбијања илегалне миграције. Овде се као пример могу навести побољшања у спровођењу мера интеграције мањина и побољшања у борби против криминала везаног за кријумчарење људима.

Немачка је у билатералним односима и као земља чланица ЕУ снажно подржавала Србију на њеном путу ка европским интеграцијама. Који су следећи кораци предвиђени у том погледу?

Преговарачки процес који следи представља правни и временски оквир за што боље приближавање земаља кандидата ЕУ. Државе чланице ЕУ су у својој одлуци већ истакле критеријуме који морају да буду испуњени. Немачка и Француска желе снажно да подрже Србију на овом не баш једноставном путу. Да би се придруживање добро припремило, након моје посете планирана је и размена искустава експерата на стручном нивоу у циљу пружања подршке у спровођењу конкретних корака. Напослетку, наш ангажман треба да буде у сврси побољшавања ситуације на лицу места, како би људи видели боље шансе за будућност у својим земљама и како се не би одлучивали за одлазак из своје домовине.

Дана 28. августа у Берлину ће се под покровитељством савезне канцеларке Ангеле Меркел одржати конференција посвећена интеграцији западног Балкана у ЕУ. Да ли ће питање појачане борбе против организованог криминала и корупције као и питање веће сигурности за грађане у земљама западног Балкана бити на дневном реду ове конференције?

Овом конференцијом желимо да нагласимо наш непрекидни ангажман за западни Балкан и да потврдимо перспективу приступања ЕУ за све државе западног Балкана. При томе треба да се оснажи и регионална сарадња између тих држава. Спровођење одговарајућих поглавља у вези са владавином права у оквиру процеса проширења ЕУ је од централне важности за владу Савезне републике Немачке. Зато ће се свакако на конференцији расправљати и о теми борбе против корупције и организованог криминала.

Да пређемо на питање тражилаца азила: Немачка је и даље главно одредиште за њих, очекује се да ће ове године око 175.000 лица поднети захтев за азил у Немачкој, што ће бити највећи број тражилаца азила у последње две деценије.

У Немачкој странац може да буде признат као избеглица ако у својој земљи порекла има основан страх од прогона због расе, вероисповести, националности, политичког уверења или припадности одређеној друштвеној групи.

Након укидања виза, број азиланата из западног Балкана је нагло порастао. Од свих земаља ЕУ у Немачкој је поднето више од 90 одсто свих захтева за азил из земаља западног Балкана. Међутим, предуслови за пружање заштите избеглицама су испуњени само у малом броју случајева. Очигледно је да привредни разлози стоје у првом плану када је реч о подношењу захтева за азил у Немачкој. Подношење захтева људи из Србије за азил у Немачкој је без икакве шансе. Биће враћени назад. Зато уопште нема смисла ни покушавати.

Брзо решавање случаја азиланата

Немачки је недавно усвојио нови закон којим је предвиђена регулатива за ограничење прилива тражилаца азила. Да ли бисте могли да нам представите суштину ове нове регулативе? Када ће нови закон ступити на снагу?

Закон има за циљ да се државе западног Балкана БиХ, БЈР Македонија и Србија прогласе безбедним земљама порекла, да би се безизгледни захтеви за азил држављана ових земаља могли брже обрађивати и да би се боравак ових тражилаца азила могао брже окончати. Нацрт закона се још увек налази у законодавном процесу иако је скупштина већ прихватила нацрт закона.

М. Лађевић

(Блиц)

Едуард Кукан: Вучић нам је дао уверавања да сарадња са Русијом неће прећи ниво који би нанео штету амбицијама Србије да уђе у ЕУ            
 

Братислава - Настојања Србије да продуби односе са Русијом и потврди европске амбиције по оцени Едуарда Кукана подсећају на ходача на жици на висини од 200 метара.



"Србија настоји да игра врло осетљиву улогу. То је као да хода по жици на висини од 200 метара без заштитне мреже. То је игра за коју не знам да ли је могућа", казао је словачкој агенцији ТАСР Кукан иначе у Европском парламенту шеф Делегације за односе са Србијом.

Кукан је упозорио да српско-руске односе у контексту ЕУ компликује развој збивања у Украјини, посебно након потписивања споразума о изградњи гасовода Јужни ток.

"Не би требало да представља проблем имати добре односе са Русијом. Њих имају многе велике земље ЕУ. Али добри односи са Русијом не могу да буду у супротности са правилима која важе у ЕУ", рекао је Кукан.

За шефа Делегације ЕП за односе са Србијом недавно потписивање споразума о изградњи Јужног тока кроз Србију у Москви крши договоре и правила ЕУ.

"Ми смо казали Александру Вучићу још пре него што је постао председник владе да нас узнемирује домет сарадње Србије са Русијом. Он нам је свима дао уверавања да ће се потрудити да та сарадња не пређе ниво преко кога би могла да нанесе штету амбицијама Србије да уђе у ЕУ", рекао је Кукан.

Словачки европосланик нагласио је да је неопходно да се стално одржава политички дијалог.

"Што више разговора, што више објашњавања. Лично познајем све водеће српске представнике и са њима врло отворено разговарам", казао је Кукан.

(Бета)


у чему је проблем 

EУ Инфо центар у Београду: Eвропска комисиjа препоручила Србиjи да обустави изградњу "Jужног тока" док се таj проjекат не усклади са законодавством EУ            
 

БEOГРAД - Eвропска комисиjа jе препоручила Србиjи да обустави рад на изградњи Jужног тока док таj проjекат не буде у потпуности хармонизован са законодавством EУ и подстиче jе да ради на повезивању са бугарским системом протока гаса, обjашњава данас EУ Инфо центар (EУИЦ) у Београду.



"EK се, начелно, не противи проjекту Jужног тока, jер jе веома важно проширити начине и изворе снабдевања гасом на Западном Балкану", пише у тексту EУИЦ и додаjе се да "Kомисиjу не брине гасовод као такав, већ начин на коjи се оваj проjекат спроводи".

Jужни ток, као и сви други велики инфраструктурни проjекти у Eвропи, мора имати чврст правни и регулаторни оквир, коjи, како се наводи, за сада не постоjи.

Ниjедан међувладин уговор коjи jе Русиjа потписала о Jужном току ниjе у складу са законима EУ, како у случаjу држава чланица EУ, тако и трећих земаља, попут Србиjе, и став Kомисиjе о Jужном току у случаjу Србиjе ниjе изузетак, наведено jе у тексту.

"Kао потписница Уговора о оснивању енергетске заjеднице, Србиjа jе обавезна да примени све релевантне законе EУ, да развиjе адекватан регулаторни оквир, те да либерализуjе енергетско тржиште у складу са правним тековинама EУ. Kао земљи кандидату, у дугорочном интересу Србиjе jе такође да осигура да њено учешће у проjекту Jужног тока не крши основне принципе правних тековина EУ".

У овоj фази, Eвропска комисиjа препоручуjе Србиjи да обустави радове на изградњи Jужног тока до тренутка потпуне хармонизациjе проjекта са законодавством EУ, чиме ће "избећи повећање трошкова за поправку инфраструктуре у будућности", наводи EУИЦ.

"Истовремено, Kомисиjа подстиче Србиjу да ради на повезивању са бугарским системом протока гаса", пише у тексту.

EK jе за таj проjекат, коjи би допринео унапређењу енергетске безбедности Србиjе, издвоjила 14,2 милиона евра, а Eвропска банка за обнову и развоj jе обећала да ће га подржати "уколико Србиjа обави реструктурирање Србиjагаса у складу са правилима EУ".

Додаjе се и да су наводи да Tрансjадрански гасовод "излази из оквира законодавства EУ" нетачни, и подсећа се да су, за разлику од присталица Jужног тока, поборници Tрансjадранског гасовода jош 2011. уложили захтев за изузеће код надлежних државних регулаторних органа и да jе EK 2013. одобрила делимично изузимање од правила коjе подлеже посебним условима.

Присталице Jужног тока jош нису уложиле такав захтев, а уколико то ураде, државни регулаторни органи и Kомисиjа би били у обавези да процене такав захтев и анализираjу поjединости тог проjекта на основу критериjума из Директиве о гасу, поjашњава EУИЦ.

У тексту се закључуjе да jе циљ изузимања од правила да омогући развоj инфраструктуре, коjи би у супротном био немогућ.

(Танјуг)

какве везе има изградња са хармонизацијом пројекта 

EU će, ipak, zameriti Srbiji zbog Rusije

Izveštaj EU o napretku Srbije imaće jasno konstatovanu neusklađenost spoljne politike Beograda i Brisela.
Štefan File i Ivica dačić

- Manjkavosti na koje će biti ukazano u oktobru prvenstveno će se odnositi na stav Srbije u vezi sa Rusijom i ukrajinskom krizom. Izveštaj o napretku Srbije konstatovaće razlike u spoljnoj politici EU i Srbije i činjenicu da je to neusklađenost na kojoj će Beograd morati da radi - otkriva naš sagovornik, strani diplomata.

On dodaje da je u toku i skrining poglavlja 31 u kome je spoljna politika i o kome će se takođe pisati izveštaj.

- Na jesen Srbija predstavlja okvire svoje spoljne politike i ne samo izveštaj o napretku već i izveštaj o poglavlju 31. Po svemu sudeći, imaće uočenu razliku i nedostatke spoljne politike - kaže naš sagovornik.

On ističe da Srbija do sada nijednom nije bila uslovljena da se priključi sankcijama protiv Rusije. Međutim, kao potpisnik SSP i država koja želi članstvo u EU treba da usklađuje svoju spoljnu politiku i to se meri i ocenjuje na svakom koraku pridruživanja. Momentom pristupanja, odnosno članstvom Srbija mora imati usklađenu politiku sa EU.

Celu situaciju za Srbiju komplikuje to što je EU predložila novi set mera sankcija prema Rusiji koji je tema Samita koji je počeo juče. Dodatne sankcije podrazumevaju zaustavljanje finansiranja novih državnih projekata u Rusiji po liniji EBRD i EIB.

Istovremeno je ministarstvo finansija SAD saopštilo da su znatno proširene sankcije Rusiji zbog Ukrajine i sada su na crnoj listi firme namenske industriju, energetske kompanije i finansijske institucije. Među kompanijama koje su obuhvaćene sankcijama je i “Ultravagonzavod”, potencijalni kupac „Železare Smederevo“ i jedino preduzeće koje se na poslednjem tenderu 2012. prijavilo za strateškog partnera „Železare“.

Šef diplomatije Ivica Dačić juče nije želeo da daje izjave kako će se nove sankcije odraziti na spoljnu politiku Srbije.

Bez posledica po Srbiju

Srbija ne može imati nikakve posledice zbog politike prema Rusiji i činjenice da se ne pridružuje sankcijama EU, smatra Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodne odnose. Na pitanje koliko ovakav stav može usporiti Srbiju na putu ka EU Trapara kaže da “nije isključeno da može, ali i da sada neće biti posledica po Srbiju”.
- Pregovara se sa EU i biće razgovora i nadalje koji će dugo trajati. Tako da neće imati sada posledice većih razmera - ističe Trapara.

Preuzeto sa ...

Pazi ti sta oni pricaju...nece preci nivo....

е заболе нас ку...   
ево шансе за отпатке дс-а да пљују по новој власти како оће да останемо рупа на ћилиму европе 

Кога брига шта хоће ти еуро манијаци. Најбоље би било да и нама уведу санкције док се "не опаметимо" и не кренемо "правим путем".

Uvek ima izbora i alternativa, ne vidim problem. A opet ne moze i jare i pare, to treba da je svakom jasno...


Slazem se stobom, sankcije nisu bitne al ovi na vlasti nek se usklae vec jednom sta oce, nego prc ovde, prc onde. Ne upinje se ta EU da primi Srbiju vec obrnuto...

Beograd -- Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport izjavio je da će usvajanje seta medijskih zakona biti veliki pomak u usaglašavanju sa evropskim standardima.

Davenport je najavio da će uskoro biti poznat izveštaj Evropske komisije o skriningu poglavlja 10 koje se odnosi na medijsku sferu.

Sredinom jula, naime, održan je skrining o poglavlju koje se tiče medija, a Davenport u izjavi Tanjugu izrazio je nadu da će Vlada Srbije uskoro usvojiti paket medijskih zakona.

"EU i EK žele da se implementira medijska strategija, a medijski zakoni su najvažniji alat za to. Mislim da već dugo teku razgovori na ovu temu. EK je komentarisala nekoliko nacrta i čini mi se da vlada ima nameru da usvoji ovaj set zakona što pre. To je veoma pozitivno", kazao je Davenport.

Prema njegovom mišljenju, set medijskih zakona rezultat je veoma široke javne debate tokom dve godine koju su i OEBS i zemlje članice EU podržavale sve vreme.

Kaže i da je, kada je reč o poglavlju 10, formalno završen bilateralni skrining i da sad EK treba da pripremi izveštaj i predstavi ga kao što je to činila u svim poglavljima.

Inače, kako je rekla zamenica sekretara pregovaračke grupe za poglavlje 10 Adriana Minović, EK bi u septembru ili najkasnije u oktobru trebalo da da izveštaj o skriningu za poglavlje 10, kada ćemo dobiti odgovor koliko smo usaglašeni sa evropskim standardima.

"Naše je bilo da se predstavimo, a koliko smo usaglašeni sa evropskim standardima i koliko smo zadovoljavajući, biće u oceni Evropske komisije", rekla je Minović.

Komentarišući stanje u medijima u Srbiji, direktor kancelarije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone je rekao da je njihova nezavisnost jedan od najboljih pokazatelja demokratskog razvoja, otvorenog i tolerantnog društva.

EU i Berlin, kako je kazao u izjavi Tanjugu, veoma interesuje situacija u medijima u Srbiji, kao i odnosi izmedju političara, biznismena i medija.

"Situacija je kao i u mnogim drugim zemljama teška zbog ekonomskog pritiska i nedostatka sveobuhvatnog okvira. Zato Berlin pažljivo posmatra kako će novi medijski zakoni doneti jasnoću vlasništva u medijima, regulatornu politiku i profesionalizaciju - i naravno kako će ti zakoni biti implementirani", istakao je Bone.

Skrinig o poglavlju 10 zavšen je 11. jula u Briselu. Ssefica srpskog tima za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji Tanja Miščević tada je rekla da je ovo poglavlje važno i to ne samo za medije nego i za svaku vrstu elektronskih komunikacija.

Ovo poglavlje, kako je objasnila, odnosi se i na elektronsku trgovinu, elektronski pristup zdravstvenim uslugama i elektronsko potpisivanje dokumenata.

Skrining, čiji je cilj dubinsko snimanje uskladjenosti propisa zemlje kandidata sa evropskim standardima, obavezan je deo priprema za otvaranje pregovaračkih poglavlja u procesu pridruživanja. EU.

Nakon skrininga o svakom pojedinačnom poglavlju, Evropska komisija sastavlja izveštaj koji onda usvajaju zemlje članice.

Nakon toga sledi izrada akcionih planova za svako poglavlje, a očekuje se da Srbija prva poglavlja otvori pre kraja tekuće godine.

Izvor: B92

Šefica italijanske diplomatije Frederika Mogerini tražiće da Srbija jasno osudi politiku Rusije prema Ukrajini i da odustane od izgradnje “Južnog toka”

Kako saznaje “Blic”, Mogerini će od Srbije tražiti da se priključi sankcijama EU Moskvi, kao i da prilagodi zakone standardima Evropske unije, a posebno će insistirati na tome da se nivo subvencija koje se sada izdvajaju dovedu na nivo koji važi i u EU. O kakvim se razlikama radi govori podatak da državna pomoć privredi Srbije iznosi 1,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok ta pomoć u zemljama članicama EU iznosi, u proseku, oko 0,5 odsto BDP.

Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, od Srbije bi moglo da bude traženo da usaglasi svoju politiku s politikom EU. Prema rečima profesora međunarodnih odnosa sa FPN Predraga Simića, moglo bi da se traži ono što je, na primer, Crna Gora već uradila.

- To znači da se na prvo mesto stavljaju odnosi sa EU i Zapadom, zatim osuda svega što je Rusija uradila od Krima do rušenja malezijskog aviona, do sankcija. Ako bismo to uradili, to bi verovatno za posledicu imalo otkazivanje Putinove posete koja je zakazana za oktobar. Ako se to dogodi, nama bi mogla da predstoji jedna prilično hladna zima - priča Simić.

On kaže da ne veruje da će Srbija, koja je u poslednje vreme od sebe napravila najvećeg prijatelja Rusije od Zapada do Donjecka, to uraditi.
 
Nema uslova

U kabinetu predsednice Skupštine Maje Gojković navode da će italijanska strana predstaviti prioritete tokom njihovog predsedavanja EU, biće reči i o ulozi parlamenta u procesu evrointegracija i ne očekuju se nikakvi uslovi i specijalni zahtevi.
- Imali smo u poslednje vreme četiri-pet poseta ruskih zvaničnika na najvišem nivou, što je dosta podstaklo mišljenje da se Srbija vraća politici iz devedesetih. Međutim, ako je to stvarno tako, imaćemo veliki problem sa EU - kaže Simić.

Dosad je EU na svoju crnu listu stavila 87 fizičkih i 20 pravnih lica. Svima njima je do novembra ove godine zabranjen ulaz u EU, a njihova sredstva u slučaju da budu pronađena u evropskim bankama podložna su zamrzavanju, dok je evropskim kompanijama zabranjeno da posluju sa pravnim licima s liste. EU je takođe uvela sankcije koje se odnose na ekonomski sektor, u oblasti pristupa finansijskim tržištima, prodaju oružja, energetsku tehnologiju („Gaspromov“ “Južni tok” i “Novatekov” projekat istraživanja tečnog prirodnog gasa na arktičkom poluostrvu Jamal), kao i na tehnologije koje imaju dvostruku civilnu i vojnu upotrebu.

- Teme o kojima će se razgovarati su evropski put Srbije i pristupni pregovori, pomoć u obnovi područja pogođenih poplavama, dijalog Beograda i Prištine, bilateralni odnosi, a naročito ekonomska saradnja, regionalna saradnja i strategija EU za jadransko-jonski makroregion - kazao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić za “Blic”. On je pre nekoliko dana kazao da se Srbija pridružila odlukama EU u 10 slučajeva, a u četiri, koji se odnose na Ukrajinu, tačnije na sankcije Rusiji, nije”.

On je naglasio da Srbija nikada neće podržati narušavanje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje članice UN, posebno jer je njoj oduzeto Kosovo “koje sada brani”.
I ministarska bez portfelja u Vladi Srbije Jadranka Joksimović kaže da posetu šefice italijanske diplomatije vidi kao zainteresovanost i podršku Italije koja je preuzela predsedavanje EU, politici proširenja, posebno zapadnog Balkana, a time i Srbije.

- Istovremeno, ovo je pokazatelj i dobrih i snažnih bilateralnh odnosa - rekla je Joksimovićeva.
 
Iz sankcija izuzet gas
 
Evropska komisija (EK) pripremila je najteže, ekonomske sankcije Rusiji, o kojima bi do srede, 30. jula, trebalo da se usaglase sve članice EU, ali iz kojih bi bio izuzet sektor gasa. Međutim, te mere bi izazvale ekonomsku recesiju u Rusiji od 1,5 odsto u ovoj i skoro pet odsto u 2015. godini, ali bi i Rusija mogla da uzvrati sopstvenim sankcijama Evropi i dovede do ekonomskog rata koji bi uzdrmao i svetsku privredu. Sankcije ne bi mogle da se odnose retroaktivno na ranije sklopljene sporazume, poput isporuke bar jednog od dva francuska vojna broda Rusiji, ali bi okolnosti sankcija uticale na izvodljivost gasovoda “Južni tok”, utoliko pre što EK traži da se ugovori Moskve i zemalja EU u tom projektu usaglase sa evropskim propisima. Pojedini svetski mediji pitaju se kako će na ovo uzvratiti Moskva i ocenjuju da bi Vladimir Putin mogao žestoko da udari pesnicom o sto i zavede sopstvene sankcije, uključujući i isporuke gasa.
- Evropski stručnjaci i diplomate su osmislili sankcije koje ne pogađaju državne obveznice, gas i eksploataciju nafte, što je od životnog značaja za Rusiju, ali i za Evropu - navodi italijanska “Republika”.
“Treći stepen sankcija”onemogućio bi prodaju akcija i obveznica ruskih komercijalnih banaka na evropskom tržištu kapitala, njime bi bila uvedena zabrana prodaje vojne i civilne tehnologije, kao i tehnologije za energetiku, a neposredna šteta ruskoj ekonomiji se procenjuje na preko deset milijardi evra. Štetu bi, međutim, u tom slučaju, pretrpele i privrede članica EU.

Izvor: Blic

Па курвице једна жабарска што прво Италији не наредш обуставу градње ЈТ